Neprobojno srce [Prva knjiga]

Drugo lice

Moraću nekako da preživim te časove viktimologije, koliko god bili teški za mene. Čekaće me kada se budem zaposlila, ovo je samo priprema za mnogo gore stvari sa kojima ću se susretati. Zašniram torbu nakon poslednjeg predavanja za ovu nedelju i krenem ka sali na spratu da potražim Džejka. Njega su uposlili da odnese u salu pregršt lopti za sportove koje ćemo imati u narednim mesecima, pa želim da mu pomognem ako već do sad nije završio. Zateknem tihe svlačionice sa obe strane prostorije, pa se polako zaputim ka duplim vratima sale. Primetim iste sekunde da su odškrinuta, te razdvojim usne da mu se javim, ali iznenada se zaustavim čuvši glasove unutra.

Skarlet: Iz Bronksa si? Pa i ja sam!
Odmah prepoznam vešticin piskutav glas, te stegnem pesnice.
Skarlet: Možda se i znamo iz detinjstva.
Džejk: Ko zna.
I Džejk se najzad oglasio gotovo nezainteresovano, čisto da joj učtivo odgovori. Ne znam zašto me svaka sitnica u vezi nje iritira..!
Skarlet: Daj da ti pomognem.
Kroz odškrinuta vrata provirim i vidim kako mu se pribila uz telo i uz lice. Oznoje mi se dlanovi gledajući kako ga guta zmijskim pogledom.
Skarlet: Smeta li ti?
Upita dok rukom klizi po njegovom ramenu.
Džejk: Šta da li mi smeta?
Upita nazad, te pročisti grlo i spakuje preostale lopte u kavez.
Skarlet: Smeta li ti što te ovako dodirujem?
Već je sledeći korak napravila i posegnula za njegovim vratom i ruke su mi se zatresle. Nije ljubomora, već... razočarenje. Zašto ne kažeš da ti smeta, Džejk..?
Slučajno otvorim vrata još više da zaškripe, pa se oboje iznenađeno okrenu ka meni.
Anđela: Izvinite.. mislila sam da ti treba pomoć..
Obratim se Džejku, ali mi ipak Skarlet odgovori.
Skarlet: Ne treba, sve smo spakovali.
Anđela: U redu..
Bolno još jednom pogledam u Džejka koji je izgleda shvatio šta sam videla, te se samo okrenem i napustim taj sprat. Čvrsto sam stezala usne da mi ne drhte dok sam se provlačila među masu studenata, te izađem najzad na jesenji kišoviti vazduh. Brzim koracima sam išla niz ulice, pa sam neki bezvezni autobus uhvatila.

Brzo me je odvezao blizu ulice mog hotela, pa sam napokon mogla da pustim suze da teku. Isti je, isti kao i svi drugi! Zašto sam se, dođavola, ponadala da je drugačiji?! Tihi jecaji su polako napuštali moje drhtave i suve usne, te osetim da mi kolena polako klecaju. Zadržim se rukom za zid neke zgrade, pa naslonim i leđa plakajući kao kiša..
Zaista sam mislila da sam naletela na jednog izuzetnog momka, pa on je i prvi koji me je uopšte i pogledao na drugi način! Izgleda da sam sve samo umislila... Ispalo je da sam u pravu bila kada sam govorila da su svi isti i da svi žele da se igraju sa ženskim osećanjima. Tako se i on poigrao.. Dođavola, dopustila sam mu da se tako olako poigra!
Noa: Anđela, šta ti je?
Kroz mutni pogled ugledam Nou zabrinutog izraza lica.
Noa: Nemoj me samo oterati, želim da znam da li si dobro..
Anđela: Neću te oterati, u redu je.
Kažem uz brisanje mokrih obraza, te mu lakne.
Anđela: Odakle si se ti stvorio?
Noa: Ja sam još jutros imao predavanje, pošao sam sada do trafike. Hoćeš sa mnom?
Samo klimnem glavom i krenem kraj njega niz trotoar smirivajući svoje plakanje i disanje.
Noa: Vidim da ja više nisam problem, izgleda da je neko drugi.
Anđela: Rospija zvana Skarlet.
Noa: Znao sam, ni ti ni Mia je ne podnosite. Mada, i mene je nešto iznervirala. Nekako je...
Zastane malo tražeći prave reči.
Anđela: Laka.
Noa: Laka!
Složimo se uglas, pa zastanemo ispred trafike. On je kupovao neke sitnice, a ja sam bacila pogled na ženske časopise. "Da li mu se sviđaš ili te samo zavlači?" jedan je od najvećih naslova među časopisima, te samo prevrnem očima. I univerzum mi se podsmeva! Ako Anđela, tako ti i treba. Mogla si da budeš direktna i da ga pitaš otvoreno šta želi od mene, a ne da se dvoumim..! Sad pati i plači!
Uzdahnem duboko, te prelomim u sebi i zgrabim taj časopis. Baš da vidim šta piše!
Xx: Tri i po dolara.
Izvadim iz džepa novac i dam prodavačici, pa sa Noom krenem nazad ka hotelu.

Noa: Šta imate u tom trošenju para na glupave časopise?
Anđela: I ja se pitam nekad. Ali me interesuje ovo..!
Prstom pokažem na krupni naslov gotovo ljutito, te se osmehne skoro pa neprimetno.
Noa: Imam osećaj da je Skarlet učinila nešto da bi ti to kupila. Šta se desilo?
Anđela: Onaj njen zmijski pogled ne mogu organski da podnesem! Znaš kako je zavodljivo gledala Džejka! Noktima bih joj iskopala oči!
Noa: Znači u tom grmu leži zec...
Zadovoljno se nasmeši jer sam istrtljala šta mi leži na duši.
Noa: Sviđa ti se Džejk, a?
Anđela: Ne sviđa mi se! Mislim... ne znam, za sve je Mia kriva!
Uplašeno me pogleda jer sam na sred ulice počela da vičem na njega.
Anđela: Obuzela me je nervoza, izvini..
Noa: Samo ti nastavi.
Anđela: Ponaša se tako milo i drago i gotovo možeš da se istopiš pred njim..! One noći kada si ti upao u moj apartman nije me ostavio samu u kuhinji, posle je čekao da se zaključam. Igrali smo zajedno igrice kod njega u sobi, sedim pored njega na kriminologiji, a opet me tako nekad ohladi..! Opet mi se plače!
Nervozno razbarušim kosu rukom, te izdahnem besno.
Anđela: Još mi je i Mia raspalila vatru u glavi i sad mi se zaista sviđa..! A bolje da sam ostavila srce zaključano za ljubav!
Pomno i ćutke je slušao moj monolog, te naposletku udahne i izdigne obrve na kratko.
Noa: I pretpostavljam da je Skarlet sjebala danas nešto.
Anđela: Jeste! Dodirivala ga je po rukama, ramenima, vratu..! A on kao konj ćuti! Bolelo me je dok sam gledala to krišom...
Noa: Što mu ne kažeš šta osećaš? Da mu kažeš otvoreno da ti se sviđa?
Anđela: I da se izglupiram pred njim na tako banalan način? Neka hvala. Eto mu Skarlet, pa nek ga ona pipka!
Bože, sad bih nju ubila samo da mogu ja Džejka da dodirujem! Na tren mi kroz glavu prođu slike njegovih leđa od one noći, pa se osmehnem nesvesno. Jebote, dečko je delo Božijih ruku, a opet me tako nervira kao da je sam potomak đavola!
Noa: Nekad moraš prva da načiniš korak. Ne moraš odmah, ali razmisli. Nije Mia za džabe to tebi pričala, zna ona znanje.
Ne odgovorim ništa, jer i sama u dubini duše znam da će mi najlakše biti da sve karte iznesem na sto. Ali ne mogu, pre ću da teram inat do smrti. Tvrdoglava sam kao mazga!
Noa: Vidimo se! Razmisli dobro o ovome što smo pričali.
Anđela: Važi, hvala ti.
Uđem u svoj apartman dok se on peo na sprat iznad, te se zaključam unutra. Prokleto me peče srce, sve zbog jedne zmijurine! Prokleta da si, Skarlet!
Svučem jaknu sa sebe i ostavim je na čiviluku, pa sednem za trpezarijski sto. Narandžasta boja se prolila nebom i sekle su je oštre ivice srebrnih njujorških zgrada. Svaki prozor se presijavao i pomalo me zaslepljivao, te lupim blago rukama o sto.
Anđela: Nisi smela ovo da dozvoliš. Sad ćeš suprotno da radiš - da ugasiš sva osećanja koja imaš prema njemu.