Neprobojno srce [Prva knjiga]

Tmurni oblaci

✻MESEC DANA KASNIJE✻

Anđela: Sigurna sam da je sve u redu sa tobom, samo si nahladila stomak!
Mia: Već sedam dana je ovako...
Odmahnula sam rukama i počela da se šetkam ispred zatvorenih vrata kupatila. Da, Mia je povraćala svaki dan već zadnjih nedelju dana. Odmah je počela da sumnja na trudnoću zbog moje priče, a ja bih je svaki put odvratila od tih misli. Ipak, zatvorila se sama u kupatilo i radila test.
Mia: Ako bude pozitivno, Anđela..!
Anđela: Prvo vidi rezultat, pa posle misli.
I strpljenje je polako gubila, Noa se nije javljao već dve večeri. Tačnije, pre dve večeri je rekao da rano ujutru ustaje jer je tada prvi i najvažniji korak njegove operacije. Ni Džejk ni ja nismo znali za tu operaciju poručnika Nubriksa, ali smo odmah pretpostavili da je neka tajna. A tajne operacije se ne smeju kopati i istraživati, zato sam odmah morala da odustanem od te pomisli. Sinoć se Noa uopšte nije javio, i Mia je zbog toga ludela.
Nakon mog lomljenja pred njom nismo ponovo pokretale tu temu, a izričito sam joj zabranila da to spomene Džejku. Znam da se on toga neće ni u ludilu okaniti, a ja ne želim da mu pričam tako groznu noćnu moru. Ne mora da se brine zbog mene...

Vrata su zaškripala tiho, pa se Mia pojavila na njima. Bledog lica, razmaknutih usana, dok joj pink krajevi kose nisu bili uvijeni onako energično kao inače.
Anđela: I..?
Mia: Po-pozitivno je...
Okrenula je štapić i zaista - dve jarke linije su se crvenile. Udahnula sam duboko ne znajući ni sama šta da joj kažem, pa sam pokušala da joj protumačim izraz lica. Koža joj je bila bleda, to sigurno ne sluti na dobro.
Anđela: Kako se ti osećaš..?
Mia: Ne znam.. srećna sam izgleda.
Suze joj poteku uz osmeh na licu, te se zagledala u test. Da li je zaista srećna? Da li se plaši kao ja? Ma hajde Anđela, zašto bi se ona plašila?! Ti si samo jedna bezvezna i plašljiva osoba. Osoba koja se boji ljubavi i srećnih perioda u životu!
Anđela: Šta ćeš uraditi..?
Ne smem ni da pomislim na to da će ukloniti dete, Mia nema takvo razmišljanje i nema srca da to uradi.
Mia: Ne znam... Ne mogu ga dirati..
Još više suza je poteklo niz njene obraze i zadržala se za stomak mazeći ga.
Anđela: I ne treba da ga diraš.
Palčevima sam joj obrisala mokro lice, te smo se obe nasmejale glasno. Razlikujemo se, ona se ovome raduje. Radovala bih se i ja, ali... i dalje mi strah diše za vratom.
Mia: Ja to mogu, zar ne?
Anđela: Naravno da možeš. Nisi sama, svi smo tu za tebe.
Čvrsto me je zagrlila plačući. Da li je od sreće ili od tuge, ne znam. Nadam se da je od sreće.
Mia: Rašće u meni, imaću veliki stomak..! Ali Noa neće biti tu kada se bude rodilo..
Odjednom se rastužila, kako i ne bi. Koja žena želi da otac njenog deteta bude odsutan tokom cele trudnoće i naposletku porođaja? Nijedna ne želi to.
Mia: Ali reći ću mu, sigurno ću mu reći. Šta misliš, hoće li se obradovati?
Anđela: Sigurna sam da hoće. Obožavaće i tebe i tu malu bebu..!
Nisam ni ja mogla biti srećnija zbog njih dvoje. Krenuli su klimavo i turbulentno, a sada su dobili najbolji poklon u životu. Biće ona divna majka...

Džejk: Anđela...
Džejk je ušao nečujno u apartman i dozvao me, ali se ućutao čim je video Miu u mom zagrljaju. Ili kada je video njen test za trudnoću u ruci. Ali bez mog nadimka, znala sam da se nešto ozbiljno dogodilo.
Anđela: Šta je bilo, Džejk?
Džejk: Am.. Kad završiš, pričaćemo.
Mia: Ne, šta se dogodilo? Jel u pitanju Noa?!
Vrisnula je uplašeno, a ja sam odmahnula glavom negirajući to. Ali Džejkov izraz lica se nije menjao, zaista se nešto desilo.
Mia: Recite mi!
Džejk: Noa je... poginuo...
Mia je pala u moje naručje nemoćna da se zadrži na nogama. Gledala sam u Džejka ne verujući šta su njegova usta upravo izgovorila i nadajući se da ovo nije istina. Ne može biti istina!
Mia: Ne, ne radi mi to! Molim te!
Anđela: Ka-kako? Šta se desilo zapravo?
Shvatili smo oboje da sada ne možemo to kriti od Mije, pa smo mogli da pričamo otvoreno pred njom.
Džejk: Danas je bio prvi dan te operacije. Noa je trebao da bude na krovu banke i da odatle dobije signal bezbednosnog sistema. Odatle bi hakovao sve. Ali... pljačkaši su tu postavili minu i... Nou je pogodila ta mina.
Kolac mi se zabio pravo u srce. Na takav gnusan način da završi.. ne. Nemoguće je! Ja nisam želela da verujem u to, a kamoli Mia. Zavrištala je na mojim grudima toliko da je odrala celu unutrašnjost grla.
Anđela: Mia...
I moj glas je drhtao, nisam se ni sabrala kako treba. Ne sada kada joj je dan počeo dobro... Istrgla se iz mog stiska i došla do Džejka.
Mia: Lažeš! Nije istina! Moj Noa nije mrtav!
Udarala ga je po grudima dok je iz dubine duše urlala i molila sve na svetu da je ovo sve samo ružan san. Košmar. Noćna mora. Ali nije bilo, bilo je itekako stvarno.
Džejk: Mia, žao mi je... tako mi je žao...
Odgurnula ga je od sebe i istrčala iz apartmana vrištajući za Noom. Njen test za trudnoću je pao na pod, pa sam ga podigla i zagledala se u njega. Ovako divan i emotivan trenutak je prekinula tragedija... Nije bilo načina da se ovo za kratko vreme preboli i svari.
Anđela: Jesi li siguran..?
Sa suzama u očima sam se susrela sa njegovim. I on je plakao. Noa nam je svima značio, koliko god on na početku bio iritantan.
Džejk: Javili su nam malopre...
Anđela: Ona... ona je trudna. Dođavola, šta će sada raditi..?!
Zaplakala sam tiho, te se najednom trgnem. Gde je otišla?! Ko zna šta može uraditi sada.
Anđela: Brzo za njom..!