Neprobojno srce [Prva knjiga]

Bolne suze

Anđela: Pa.. ovo je bilo zabavno.
Kroz muku se nasmejem i dobijem i Džejkov smeh iza sebe. Baš zna da se krije od profesora. Da li je to radio i sa bivšom devojkom...?
Džejk: Najslađe je krišom.
Reče i povuče me za ruku pribijajući me uz svoje telo. Nosevi su nam se dotakli.
Anđela: Šta radiš..? Na sred hodnika smo..
Džejk: Zar ćemo se kriti?
Tražio je potvrdu od mene. Osmehnula sam se i odmahnula glavom, pa je prislonio svoje usne na moje. Naježila sam se pred svima.
Anđela: Je li ovo tvoj način da me drugima predstaviš kao svoju devojku?
Tiho upitam dok mu palcem brišem donju usnu od mog labela.
Džejk: Možda.. Ne bih te samo poljubio, ali pravila koledža su pravila. Ne mogu ih baš toliko kršiti.
Šmekerski se osmehne i utera mi crvenilo u obraze. Taj njegov flert ionako teško podnosim kad smo sami, a kamoli pred drugima.
Anđela: Šta bi sa onim da me nećeš povrediti?
Namrštio se zbunjeno.
Džejk: Ne teram te ni na šta, rekao sam da nikada neću. Ali, nije mi zabranjeno da kažem šta bih radio, zar ne?
Nasmešila sam mu se i dala mu još jedan poljubac. U pravu je, može da iskaže svoje mišljenje. A nije kao da mi smeta njegova provokacija.

Mia: Zaljubljeni golupčići se prikazuju u javnosti..!
Sa nekim izmorenim osmehom nam se pridružila Mia, a po njenim loše pokrivenim podočnjacima vidim da je imala dugu noć punu suza.
Džejk: Što bismo se krili, ovako je lepše..
Stegao me je uz sebe gutajući me pogledom.
Anđela: Što si ti tako smorena?
Mia: Ja...
Njen ionako tih i pospan glas je ugasio zvuk telefona. Nesvesno sam prebacila pogled na ekran i okrznula reč "doktor" na njemu.
Mia: Izvinite.
Brzo je otrčala i udaljila se od nas, i to skroz u ćošak hodnika okrećući leđa svima.
Džejk: Jesi li ikad vozila auto?
Džejk bupne iznenada to pitanje, te nesvesno odmahnem glavom. I dalje sam jednim okom gledala u pravcu Mije.
Džejk: Šta kažeš da te ovih dana naučim da voziš? Bolje sada da naučiš nego da žuriš pre zaposlenja.
Anđela: A na kom autu da vežbam?
Džejk: Dovešću auto od kuće, ionako bezveze stoji u garaži.
Anđela: Imaš svoj auto? Baš, baš svoj?
Ponosno je klimnuo glavom bez ijedne reči. Pitam se da li je njegova porodica imućnija, ili su samo dobro organizovani i štedljivi.
Anđela: Ali ja nisam kriva ako oštetim auto, da znaš.
Nasmejao se glasnije, a zatim smo se oboje okrenuli ka Mii. Vrisak nas je sve pomeo. Dok nismo gledali, Noa joj se pridružio, a njen pogled je govorio samo da je besna kao ris.
Mia: Idiote jedan!
Šamar je odjeknuo u hodniku i Mia je u suzama protrčala među ostale studente. Svi su bili zaprepašćeni ovim što su videli, a Noina glava je i dalje bila okrenuta od šamara.
Anđela: Mia...
Pokušala sam da je zaustavim, ali je brže-bolje izašla iz zgrade.
Noa: Šta je to bilo?
Anđela: To bi mi trebalo da pitamo, tebi je šamar namenjen.
Noa: Samo sam pitao zašto me je sinoć... poljubila...
Anđela: Zašto?! Pitao si zašto?!
Viknem na njega i od samo četiri reči se uplaši.
Džejk: Jesi li ti prirodno glup ili su te kompjuteri zaglupeli?
Džejk doskoči sa svojim upadicama, a Noa nas je gledao kao vanzemaljce.
Noa: Ne razumem.
Džejk: Sviđaš joj se, majmune..!
I Džejk se iznervirao sada. Noa je samo razdvojio usne u šoku, ne mogavši da sklopi bar dve rečenice.

Anđela: Stvarno je idiot...
Promumlam sebi u bradu izlazeći iz zgrade. Mia je sedela na stepeništu skoro potpuno sklupčana u lopticu. Ramena su joj se tresla od tihog jecanja.
Anđela: Mia..?
Sednem do nje na hladan stepenik i obgrlim je oko ramena.
Anđela: Znam da je Noa kreten.. ali nemoj zbog njega plakati...
Mia: Ne plačem zbog njega..!
Kroz jecaj izusti, te obližem usne. Donja usna mi se zatresla.
Anđela: Ima li to veze sa pozivom od doktora?
Na kratko me je pogledala, a zatim sa još suznijim očima klimnula glavom.
Mia: Moja mama... ona umire, Anđela..!
Briznula je u plač i samo sam je čvršće stegla.
Anđela: Čekaj.. stani. Kaži mi šta ti je doktor rekao.
Mia: Mama ima rak pluća.. četvrti stadijum.. Doktor kaže da ima još šest meseci, možda manje.. Nisam spremna da je pustim, Anđela. Ne mogu je pustiti!
Anđela: Znam..! Znam, dušo...
Privila sam je u zagrljaj i puštala da mi njene suze nakvase odeću. Ah Noa, došao si u pogrešnom trenutku!
Anđela: I četvrti stadijum se može lečiti, nemoj odustajati. Potražićemo druge lekare, druga mišljenja... Uradićemo sve što možemo, Mia. Nemoj gubiti nadu.
Teško da će je moje reći utešiti kada se guši u suzama..!
Anđela: Rešićemo sve...