Neprobojno srce [Prva knjiga]

Istina se krije

Sumnjiva situacija sa Nubriksom mi nije dala mira. Noćima nisam spavala kako treba nakon preteškog vežbanja, tačnije mučenja. Ubeđena sam u to da je on umešan u sve, pa i u profesorovu smrt. Samo mi treba dokaz za to. Ono što su otkrili u medijima mi je bilo dovoljno za početak. Ubio ga je jedan metak, precizno smešten u centru njegovog čela. Oko rane su bili tragovi baruta što je značilo da je upucan izbliza. Verovatno je poznavao svog ubicu. Onaj koji ga je upucao je znao šta radi. I sama sam bila zadivljena koliko energije sam imala za ovakav slučaj. Tek je druga godina koledža, a ja se osećam spremnom za posao. Mada, na to sam se i pripremala. Na kraju druge godine ćemo imati praksu. Nećemo pohađati predavanja već ćemo ići na posao, a ispite ćemo redovno polagati. Ne mogu dočekati ta vremena, iako će biti teško i stresno.

Anđela: Dobar dan. Mogu li se učlaniti u biblioteku koledža?
Xx: Naravno.
Uz kratko popunjavanje mojih podataka, žena za pultom mi je dala moju člansku karticu. Istraživala sam more i more polica punih knjiga, a svaki novi red bi mi se svideo više od prethodnog. Bili su podeljeni po težini zločina i složeni hronološki. Zavukla sam se u moj omiljeni deo - balistika. Sate bih izgubila na internetu čitajući o oružju i municiji, a sada oko sebe imam toliko knjiga da ne znam odakle da počnem!
Ima dosta knjiga o istoriji i poreklu oružja, ali sam odjednom naišla na knjigu o snajperima. Sve što me zanima je u njoj. Listala sam par stranica, sve dok me prigušeni glasovi nisu prekinuli. Razmakla sam par knjiga i suzila oči iako sam sa naočarima dobro videla. Imala sam i koga da vidim, profesor fizičkog koga sam iz dna duše zamrzela i Nubriks su tiho šaputali. Ipak, bili smo u biblioteci, ali se Nubriksov glas polako pojačavao.
Profesor: Zašto baš njih? Zašto baš Parkera i Paunovićku?
Poručnik Nubriks: Ne znaš ti njih..! Predobro rade, i siguran sam da će provaliti!
Provaliti šta? Da si ubio Endrua?
Podsmehnula sam se pri toj pomisli, a onda sam se sledila. Nubriks je klimnuo glavom i uz uzdah progovorio.
Poručnik Nubriks: Niko ne sumnja u mene, nijedan trag nemaju u laboratoriji. Ali znam kakvi su njih dvoje, oni će naći nešto i okriviće me za Endruovo ubistvo..!
Ne samo da je bio umešan u ceo tragičan slučaj, on je odgovoran za Endruovu smrt! Srce mi se steglo, znala sam njegov položaj u policiji i koliko će se potruditi da uništi sve dokaze da ga ne povežu sa njim.

Džejk: Šta radiš tu..?!
Tiho sam vrisnula i kraj sebe ugledala Džejka. Toliko sam se uživela u prisluškivanje da ga nisam ni primetila.
Anđela: Prepao si me..!
Džejk: Pa, morao sam da se učlanim da bih ušao ovde, mogla bi da mi pojasniš malo ovu situaciju. Koga špijuniramo..?!
Anđela: Endruovog ubicu.
Prstom sam pokazala između knjiga na profesora fizičkog i Nubriksa. Džejk se preko mojih ramena izvio i gledao u njih.
Anđela: Upravo je priznao da je ubio Endrua.
Džejk: Šta..?!
Anđela: Slušaj...
Načuljili smo uši i Džejk je dobio potvrdu onoga što sam i rekla.
Poručnik Nubriks: U laboratoriji neće naći nikakav trag, ali ako se Parker i Paunovićka umešaju uhapsiće me.
Profesor fizičkog je klimnuo glavom, a zatim su se polako udaljili i naposletku napustili biblioteku.
Džejk: Jebote..! Stvarno ga je ubio...
Anđela: Znala sam. Sada samo treba neki fizički dokaz protiv njega da nađemo da bi ga zatvorili.
Džejk: Nemamo pristup izveštajima u policiji...
Anđela: Treba nam nešto drugo..
Zaćutali smo oboje razmišljajući šta bi mogli da iskoristimo protiv Nubriksa.
Džejk: Znam šta nam treba.
Anđela: Šta?!
Uzbuđeno sam uzviknula, a on me je pribio uz policu držeći me čvrsto oko struka.
Džejk: Trebaju nam poljupci.
Anđela: Džejk..!
Džejk: Budi tiha, u biblioteci smo...

Zakikotala sam se i zavukla prste u njegovu kosu. Oborili smo par knjiga sa police dok me je ljubio kao da mu je zadnji put.
Anđela: Ako nas uhvate...
Džejk: Potrudićemo se da nas ne uhvate, Ejndžel...
Njegov zavodljiv duboki glas je sve što mi je potrebno u životu. Kad osetim vibraciju njegovog glasa kraj svog vrata, kolena mi zadrhte. Toliku moć ima nada mnom još od prvog dana, prvog zagrljaja, prvog poljupca...
Džejk: Da ovo završimo u sobi?
Anđela: Šta kažeš da nekada preskočimo..? Ne moramo stalno da završimo u krevetu.
Džejk: Ima toliko drugih mesta, zanimljivijih. Auto, ostava na koledžu, kupatilo...
Prevrnula sam očima smeškajući se. Zaista je nemoguć..!
Džejk: Ali da, ne moramo uvek da vodimo ljubav. Želiš li da odemo negde da šetamo?
Anđela: Mogli bi, svež vazduh bi nam dobro došao.
Klimnuo je glavom i uzeo me za ruku. Pre nego što sam krenula za njim, povukla sam ga ponovo bliže sebi.
Anđela: Džejk...
Džejk: Hm?
Anđela: Volim te.
Dodirnuo mi je obraze i nežno poljubio napućene usne.
Džejk: I ja tebe volim, Ejndžel.