Neprobojno srce [Prva knjiga]

Uz tebe sam

Džejk mi je u nekom trenutku večeri poslao poruku da je pojeo sve što sam mu ostavila u frižideru, pa mi je to popravilo veče i ugasilo bes koji sam imala prema Aleksis. Spomenuo je danas da će se vratiti u svoj apartman i u svoj krevet, ali ja to nisam dala. Imala sam osećaj da će otići milion kilometara daleko od mene, a ne samo preko puta hodnika.
Mia: Nikada te nisam videla tako besnu.. Malo sam se uplašila...
Mia je tužnjikavo sagla pogled, te sam se zabrinula. Odmah sam je obgrlila oko ramena i privila u zagrljaj.
Anđela: Nemoj me se plašiti. Reči nisu isto što i dela. Morala sam da je zastrašim, a svakako ću je prijaviti policiji. Ali morala je da shvati na koga se namerila.
Slabašno se osmehnula, pa sam možda pomislila da nisam preterala u ženskom toaletu. Po Skarletinom mišljenju nisam, ona me je tako i upoznala i znala je da skloni šape sa Džejka. Ali me je Mia upoznala kao nežnog cvetića i sada joj je ovo mnogo mračnija strana Anđele.
Mia: Zato sam ja više za laboratoriju, a ne za teren.
Nasmejala sam se kročivši zajedno sa njom u prizemlje hotela. Sjajna je u laboratoriji i ne sumnjam da će ona sutra biti najbolja u svom poslu u bilo kojoj stanici. Ispratila sam je do njenog apartmana iako će se ona iskrasti i otići kod Noe čim se presvuče i istušira.
Tiho sam ušla u svoj apartman, odmah ga zaključavajući, pa sam ušla u spavaću sobu. Mala sijalica je svetlela u ćošku sobe, a Džejk je u veoma nezgodnom položaju ležao ukoso preko celog francuskog ležaja.
Džejk: Ejndžel.. stigla si..?
Sanjivo je kao beba promrmljao, te sam se nasmešila.
Anđela: Jesam.. Dolazim odmah, samo da se umijem i presvučem..

Blago sam stegla crvenu ruku i zatvorila se u kupatilo. Pokvasila sam hladnom vodom lice i vrat i time se osvežila, a zatim sam pažljivo mlakom vodom oprala ruke. Namazala sam gel za povrede i zavila ruku kako je ne bih nesvesno negde udarila i još više je povredila. Malo sam se zanela, ali je Aleksis shvatila poentu mojih pretnji. Presvukla sam u pidžamu, te sam se popela na krevet i prekrila i Džejka i mene jorganom. Ušuškala sam se pored njega i prebacila svoju nogu preko njegove.
Anđela: Boli li te ovako..?
Džejk: Ne boj se, možeš i da legneš preko mene, ne bih se bunio..
Anđela: Preko tebe, ha..?
Džejk: Sa pidžamom.. ili bez nje.. Možda više bez nje volim...
Ruku je zavukao ispod moje majice i dotakao moj stomak. Nesvesno sam podigla ruku na njegovo rame i tada je video zavoj.
Džejk: Šta.. šta si radila..?
Anđela: Ništa, ne brini se.. Bila sam samo malo ljuta, pa sam udarila...
Džejk: Anđela, ljubavi...
Propeo se na lakat i uhvatio me za šaku prelazeći palcem preko zavoja.
Džejk: Šta se to desilo..?
Anđela: Nije mi ništa slomljeno, samo mi je crveno. Ne brini se, proći će me...
Nasmešila sam se i oborila ga nazad na jastuk.
Anđela: A i ti mi mnogo bolje izgledaš...
Zavukla sam lice kraj njegovog vrata i prstom klizila po njegovom obrazu.
Džejk: Rekao sam ti da će brzo proći...
Kolenom sam mu slučajno zakačila međunožje i zarežao je stežući vene na svom vratu. Izgleda da se on zaista toliko dobro suzdržava. Jagodična kost ispod levog oka je i dalje imala flaster, ali je to bila samo ogrebotina. Plave boje, a ni otoka nije bilo.
Protegla sam se i ostavila sitne poljupce na njegovom licu i usnama.
Anđela: Znaš.. kod nas ima jedna izreka... Da poljubim da prođe.
Džejk: Jel..? Znači ako poljubiš proći će me bol..?
Anđela: Tačno tako.. Tako sam ja tebe ljubila noću i sada ti se obraz skoro potpuno oporavio...
Nasmejao se tiho i dubokim tonom da mi je jeza podišla pod kožu.

Džejk: Mada, imam tu još neke masnice...
Anđela: Gde, ljubavi..?
Otkrio se blago i prstom pokazao na svoja prsa. Vidljivih modrica nije bilo, ali znam koju igru on igra.
Anđela: Tu te boli..?
Džejk: Mhm.. mislim da mi treba taj tvoj poljubac ponovo.
Lukavo koristi šta god da mu kažem. Nasmešila sam se i opkoračila ga ispod jorgana. Sagla sam se i počela nežno da ga ljubim po golim prsima.
Anđela: Jel prošlo..?
Džejk: Nije još...
Zločesto se osmehnuo, ali je i zagrizao donju usnu sklopivši oči. Taj prizor mi je stavljao perverzne misli u mozak, svašta bih mu sada radila. Čak sam ispod sebe osećala sve veću izbočinu. Nastavila sam sa poljupcima sve dok nije prostenjao moje ime.
Tako.. jebozovno i privlačno.
Anđela: Jebote, zašto me ovako izazivaš..?!
Prorežala sam na njegovim usnama i tada se osmehnuo.
Džejk: Što te izazivam..? Reci mi..
Anđela: Ne mogu..
Džejk: Zašto? Nije valjda da se stidiš preda mnom...
Spustila sam pogled, ali me je njegova ruka vratila ka njemu.
Džejk: Zašto..?
Anđela: Pa tačno je.. nije baš da mogu tako lako da kažem sve to što mislim.
Džejk: Radićemo i na tome, ljubavi...
Sočno nam je spojio usne i zavukao ruku u moju kosu. Prvu februarsku noć je zagrejao i bolje nego jorgan.
Anđela: Mnogo je sjebano, znaš..? Treba imati hrabrosti zavoleti srce slomljeno u hiljadu komada.
Džejk: Onda sam ja najhrabriji muškarac na svetu.
Namignuo mi je i nastavio poljubac od malopre. Mnogo ga volim, a tek smo na početku veze. Uz njega mi svi problemi i brige nestaju, ne postoje. Uspeo je u svojoj zamisli da sruši moj zid negativnosti, a ako se on ponovo izgradi, srušiće ga opet.
Kad on može ovako mene da voli i da bude uporan, i ja mogu njemu da dam svu svoju ljubav.