Neprobojno srce [Prva knjiga]

Ne dam te njemu

✻SLEDEĆI DAN✻

Popodne i noć bez Džejkovog glasa i uobičajenog razgovora sa njim je bio jako bolan i nepodnošljiv. Kada sam ušla u vezu sa njim, znala sam da želim ljubomoru od njega. To mi je slatko i pokazuje mi koliko me voli. A Džejkova ljubomora je juče bila preterana. Zapravo, i nije. Liam je veren, pre toga je predstavio svoju verenicu, a onda me je dodirnuo po struku. Em nije profesionalno, em je neprijatno i nekulturno. Džejkov apartman je bio zaključan, pa sam pretpostavila da je već otišao u policijsku stanicu.
Malo sam se plašila njegove ljubomore. Znam da me voli, ali... da li je to previše ljubomore? Ne, nije. Znam da samo želi da me zaštiti.
Anđela: Ne lupetaj, Anđela..!
Odmahnula sam glavom i jače stegla pesnice u džepovima jakne. Ušla sam u stanicu i odmah se zaputila ka kancelariji. Džejka nisam videla, a nisam ni pokušavala da špijuniram laboratoriju. Šta ako mu se neka nabacuje..? Ne, nemoguće je to..!
Liam: Dobro jutro!
Anđela: Jutro.
Iz aviona se moglo primetiti moje nezadovoljstvo. Odmah sam sela za kompjuter na stolu i ubacila sliku otiska u bazu. Pretraga je otpočela, a ja sam uzdahnula. Iako imamo određeni izbor - samo zaposleni - nije lako pronaći iglu u plastu sena.
Liam: Gde je Džejk?
Anđela: Valjda u laboratoriji, ne znam.
Liam: Niste došli zajedno?
Anđela: Nismo.
U pravu je Džejk, ovaj Liam je nepodnošljiv. Jadna Marisol...
Liam: Ostavio te je onaj dan, a i danas...
Anđela: Nešto si rekao?
Namrštila sam se prostrelivši ga pogledom. Čula sam ga odlično, i on je to znao, ali ovo mu je moje upozorenje da se zaustavi na vreme.
Liam: Samo kažem, ne treba ti takav momak.
Anđela: A treba mi lažljivi verenik kao što ima Marisol?
Zbunjeno je skupio obrve, vidno uvređen. Kompjuter je pisnuo i izašla je poruka da nema pogodaka u bazi. Zato sam proširila bazu, na sva službena lica u Njujorku. Uključujući i FBI.
Anđela: Ovo ti kažem kao civil civilu, a ne službenom licu. Nemoj da ti je ikad više palo na pamet da me dodirneš. Ruka, leđa, struk, ništa od toga. Inače ću prijaviti direktno kapetanu.
Progutao je knedlu, verovatno nije očekivao da ću toliko pobesneti. Kamo sreće da sam juče nešto rekla, ne bih imala sada svađu sa Džejkom.
Anđela: Da li sam bila jasna?
Liam: Kako ti kažeš.
Čuo se mali podsmeh i bila sam spremna da nastavim dalje da se svađam sa njim, ali sam dobila pogodak. Noge su mi blago klecnule gledajući u tu sliku na ekranu. Otisci su se poklapali sa Marisol Hererom, Liamovom verenicom koja radi u FBI-u.
Dođavola..!
Ištampala sam rezultate i isključila kompjuter. Ne mogu još prijaviti ove rezultate, ali ako se poklopi i sa Džejkom ono što očekujem, nema sumnje da je ona kriva.

Telefon mi je pisnuo i to je bila poruka od Džejka.
"Imam rezultate praha."
Osmehnula sam se jer je ipak progovorio neku reč sa mnom, makar to i bilo preko poruke.
"Imam i ja otiske."
Iskucala sam je munjevitom brzinom i dobila odgovor nazad.
"Pored laboratorije je ostava, dođi tu."
Savila sam Marisolinu sliku i sa telefonom izašla iz kancelarije ostavljajući Liama bez reči. Izgleda da su Džejku i meni suđene ostave. Stalno se tu događa nešto lepo i čarobno. Kročila sam u polumračnu prostoriju gde me je Džejk čekao.
Džejk: Prah nije odavde. Prah je...
Anđela: Pripada FBI-u.
Dovršila sam njegovu rečenicu i pomalo je začuđeno klimnuo glavom. Moje sumnje su potvrđene. FBI koristi drugačije rukavice. Njihov lateks ostavlja beli prah, dok obični forenzičari koriste najobičnije rukavice.
Anđela: Našla sam otiske i dobila sam podudaranje. Odgovaraju Marisol Hereri, radi u FBI-u.
Kada sam otvorila papir, dignuo je obrve.
Džejk: Kakav verenik, takva verenica.
Anđela: Da... Ne znam da li će biti ovo dovoljno, trebaće nam i priznanje. Kako ćemo to izvući ne znam...
Uzdahnula sam teško stavljajući papir u Džejkovu fasciklu. Osoba koja nas nadgleda je zapravo kriva, kako to da dokažemo kad smo pod nadzorom non stop?
Džejk: Možda bi mogao Liam da bude ozvučen, pa da ona njemu prizna...
Anđela: Možda.. Videću kako da ovo prijavim..
Krenula sam nazad ka vratima da izađem, ali se Džejkova ruka isprečila. Zadržao je vrata preko mog ramena ne dajući mi da izađem u hodnik.
Džejk: Ne može ovako...
Drugom rukom me je stegao oko struka i zadrhtala sam.
Anđela: Rekao si juče da posao ne može da čeka.
Terala sam inat. Kad smo već u svađi, nema ničeg goreg od ovoga.
Džejk: Ne svađaj se sa mnom.

Pomerio je moj kaiš na farmerkama i zavukao ruku napred. Osećala sam hladnoću njegovih prstiju na svom donjem vešu. Kao kocka leda su se grejali i topili na meni. I ispod gaćica ih je zavukao i ugrejao se kao pored peći.
Džejk: Ne možeš to da mi radiš.. Da me praviš ljubomornim..
Anđela: Nisam to ni radila...
I zaista nisam. Ali možda se isplatila naša svađa, kad smo već došli do ovog trenutka. Naježila sam se na njegov ledeni dodir. Pokušala sam da se okrenem ka njemu, ali mi nije dozvolio. Kukovi su nam bili pribijeni jedno uz drugo i preko njegovih farmerki sam osetila izbočinu kako raste.
Anđela: Džejk...
Procvilela sam njegovo ime i uvila se u njegovim rukama. Sve jače i strastvenije me je trljao da su mi kolena klecala. Nisam osećala tlo pod nogama, gubila sam se. I misli su mi bile još gore. Prljavije, snažnije i grublje. Uhvatila sam se za Džejkovu ruku na vratima i zarila nokte u nju. Njegove vene su iskočile.
Prsti su mu divljali po meni, moja koža i misli više nisu bili pod kontrolom. Svojim dodirom je ušao ponovo u moj mozak i kontrolisao ga savršeno.
Anđela: Ne staj, molim te...
Ruka sa vrata mu se sklonila i zadržala se na mom stomaku. Moju košulju je zgužvao i zarežao mi kraj uha. Sve dublje je zavlačio svoju šaku u moje gaćice, te su se iznenada njegovi prsti našli duboko u meni. Klizili su kao po loju unutra, a ja sam nestajala.
Džejk: Posle svađe je slađe...
Zube je zario u moj vrat i slatko me ugrizao. Uzdisala sam sve glasnije i držala se za vrata.
Anđela: Čuće me neko...
Jedva sam izustila, te me je odgurao do drugog zida, daleko od vrata. Podigao me je na jedan od praznih stolova i sada od napred zavukao ruku nazad u moj veš. Drugu ruku je smestio na moj vrat blago ga stežući.
Džejk: Ne dam te njemu... da budem jasan..
U očima mu se video bes i dalje, ali i ljubav. Ne, on nije nasilan kao što sam se uplašila. On me voli.
Anđela: Džejk... volim te...
Nasmešio se najzad i ubrzao tempo svojih prstiju. Ludela sam pred njim, i napokon sam se oslobodila i eksplodirala pred njim. Disala sam nekontrolisano ludo dok su mi se noge tresle. Držala sam ga za podlakticu i smeškala se usled divnog orgazma.
Džejk: Volim i ja tebe...
Zadihan, dotakao me je svojim usnama. Dan i noć bez tih poljubaca su bili preteški. A sada ih konačno ponovo imam..! Ljubili smo se dok je njegova ruka i dalje bila u mojim pantalonama svesno me pozivajući da se kresnemo na radnom mestu. Tačnije, na našem probnom periodu.
Anđela: Daće nam otkaz ako saznaju.. a tako te želim ovde..!
Džejk: Nadam se da su te zasitili moji prsti za sada...
Zakikotala sam se i prešla rukama preko njegovih grudi.
Anđela: Nedostajao si mi...
Džejk: Kao da ti meni nisi... Poludeo sam sam u apartmanu!
Izvukavši ruku iz mojih pantalona, najzad smo se čvrsto zagrlili. Udisala sam njegov miris i moje srce je bilo zadovoljno i srećno kraj njega.
Džejk: Večeras ćemo se još maziti, sada moramo da radimo.
Anđela: Hajmo. I ti moraš da podneseš izveštaj Liamu.
Džejk: Kako bih mu razbio nos..!
Osmehnula sam se i popravila kaiš, te sam se propela na prste poljubivši ga.
Anđela: Znam da me ne daš, a i tvoja sam. Nemaš nikakvih briga.