Neprobojno srce [Prva knjiga]

Noa

✻NAREDNO JUTRO✻

Nakon one "burne" večeri i žurke do kasno u noć, spavala sam baš malo. Nije bilo još ni devet sati ujutru, a ja sam već bila umivena i obučena u udobniju odeću. Zagledala sam se u ogledalo okačeno iznad lavaboa u kupatilu prelazeći sa oba kažiprsta po svom licu a zatim i po vratu. Sreća pa sam ubedila Miu da ne ostajemo baš do četiri sata ujutru na žurki, inače bih sad imala podočnjake. Stavim puder na lice i malo maskare, pa sa dna kreveta uzmem trenerku i prebacim je preko ruke. Iako imam neku, da kažemo, mini kuhinju u apartmanu, dok se još malo ne naviknem na ceo ovaj "samački" život, ješću u zajedničkoj kuhinji hotela na spratu koje je samo za nas studente.

Izlazeći iz apartmana, pogledam ponovo u zatvorena vrata preko puta mene, pa izdahnem. To što mi non stop izmiče me iritira najviše! Sagnem glavu pa krenem svojim putem ka kuhinji, a na samom ulazu me Mia saleti svojim glasom.
Mia: Ko nam se to probudioo??
Anđela: Jel me zajebavaš da si ustala pre mene?!
Ugledam je kako sedi na stolici za barskim stolom koji je više ličio na proširenu kuhinjsku ploču ali visine barskog stola.
Mia: Navikla sam se da ustajem rano iako ostajem do kasno na žurkama.
Odmahnem glavom sa osmehom, pa nam se približi jedan mladić sa druge strane te kuhinjske površine. Gelom zategnuta kosa i naočare sa debljim crnim okvirom su bile njegov simbol prepoznatljivosti, te mi pruži ruku.
Xx: Jesi li ti ta Anđela o kojoj ova tračara ne zaklapa celog jutra?!
Anđela: Jesam, iako se sad brinem šta je to rečeno o meni..
Kroz osmeh odgovorim i sramežljivo pružim ruku uzvraćajući pozdrav, pa sednem pored Mie za sto.
Noa: Ja sam Noa, , Mia i ja smo se pre samo nedelju dana upoznali kad sam došao ovde. A od jutros samo trtlja o tebi!
Anđela: Pozitivno, nadam se.
Mia: Naravno! Jeste da si dve godine starija od nas dvoje, ali sigurno si podjednako luda kao i mi.
Namigne mi u sekundi da se začudim na kratko, pa klimnem glavom potvrdno.
Mia: Za doručak sam spremila špagete!
Pruži mi tanjir koji bih ja najradije odbila jer testeninu ne volim da jedem, ali ne želim da je odbijem tako. Uzmem zalogaj i pripremim se na to da ću sigurno taj zalogaj i pljunuti, ali desilo se suprotno. Špagete su se topile u mojim ustima, kao i sos kojim su prelivene.
Mia: I, i, i??
Anđela: Ja inače ne volim špagete, ali ovo je vrh!
Oduševljeno nastavljam da jedem kao sumanuta dok Mia tapše dlanovima, a Noa me preko svojih naočara sa smeškom gledao. Pomalo mi je i smetao taj njegov pogled, ali možda samo umišljam. Za par trenutaka sam smazala ceo tanjir, pa se Noa ponudio da ga opere. Ne želim ništa za sad da kažem Mii kakav utisak sam odmah stekla o Noi, ali videćemo ako mi baš zasmeta nešto kod njega. Jao, stvarno preterujem!

Neprimetno se premestim na drugu stolicu sa Miine leve strane kako bih imala bolji pregled kroz staklena vrata kuhinje. Možda će da naiđe sad..
Mia: Ma koga ti to očekuješ..?!
Prepadne me ovim pitanjem, pa progutam knedlu u grlu neprimetno.
Anđela: Nikoga.. Koga bih?
Okrenula se i pogledala u pravcu u koji i ja gledam, pa me opet pogleda.
Mia: Pa ti njega očekuješ bubicee...!
Anđela: Šta ti je bre Mia..?!
Pokušam da je utišam kako ostali studenti u kuhinji ne bi čuli iako su bili dosta dalje od nas, a takođe i Noa.
Mia: Dobro ajde, šta fali, možda je ozbiljan frajer. Lepo ćeš ga upecati..!
Prevrnem očima i ćušnem je u rame dok se ona guši u smehu. Ja, osoba koja ne verujem u ljubav i koja želim samo da dokažem kako su svi muškarci grozni i da su svi isti, sada iz nekog razloga želim ovog što pre da vidim. Nešto me kopka..
Mia: Uh kako si se zamislila..!
Noa: Koga špijunirate već?
Anđela: Nikoga..!
Mia: Peri ti sudove tamo i ne mešaj se!
Postavim ruku na usta krijući smeh, pa iznad Miine glave ugledam crnu figuru. Izlazi iz apartmana..!

Zaključao je vrata brzo i pre nego što je stavio naočare za sunce primetim da ima plave oči. Ne, ipak braon..! Opet nisam lepo videla! Ali zato vidim da ima tako oštro lice da bi mu i najoštriji žilet pozavideo. Sakrio se iza crnih naočara, te je sišao niz stepenice vrteći ključeve u rukama. Sad ću da skočim i da ga pratim!
Uhvatim se za kuhinjsku ploču i krenem da ustanem, ali stanem. Šta ja bre radim?! Baš ću da idem za njim! Neću da idem, iako me do srži zanima gde ide i šta radi.
Mia: Pa idi za njim kad si krenula..
Anđela: A tebi baš ništa ne promakne..!
Nasmeje se mojoj smotanosti, te se laktom naslonim i spustim glavu na skupljenu šaku. Dobro Anđela, polako. Shvatila si ovo kao neki policijski slučaj, a ne kao osobu. Imaš ti vremena, videćeš ga negde.
Noa: Šta vam je, što se ti Mia smeješ, a ti Anđela kao da su ti javili loše vesti?
Osmehnem se istog trenutka bez imalo glume.
Anđela: Ajde bre, sudoperač, šta zabušavaš tu?! Propustio si na tanjirima tamo neke fleke!
Podigne ruke uvis kao odbranu, pa se okrene ka tim tanjirima ponovo ih proveravajući.