Neprobojno srce [Prva knjiga]

Momački stil

Ostala sam ceo dan zaključana u svom apartmanu, a Mia mi je donosila hranu iz kuhinje po potrebi. Očekivala sam da će Noa ponovo pokušati da uđe kod mene, ali to se nije desilo. Čula sam samo jednom njegov glas ispred, ali ga je ubrzo Mia sklonila odatle. Ceo apartman sam ukrašavala, premeštala neku hranu u svojoj maloj kuhinji, samo da bih se zaokupirala nečim da mi brže prođe vreme. Nisam znala kad će Džejk doći da radimo, pa sam sama dorađivala neke sitne detalje.

Pogledam na sat gde je kazaljka otkucala tačno osam sati uveče. Možda nećemo ni raditi, on nije noćna ptica kao ja. Nasmejem se na samu pomisao kako sam ga usred noći budila pozivom. Spavalica! Zatvorim knjige i složim ih na gomilu, pa se laktovima naslonim na ivicu stola i same Miine reči od jutros mi se uvuku u mozak. Šta ja to sebi ne dozvoljavam? Ne dozvoljam da mi se imalo svidi jedan momak. Ko god bi sa strane to posmatrao, zasigurno bi mislio sam luda. Ali nisam, jednostavno... previše je to rizika i davanja da bi na kraju sve bilo potopljeno. Ne želim da se moja osećanja popenju na sam vrh najviše planine, a zatim da se poput kamenčića skontrljaju na samo dno.

Skoro pa cela skočim iz stolice kad se začu kucanje na vratima, pa ih bez razmišljanja otvorim. Nisam se ni setila da to može biti Noa, ali ipak je bio Džejk. I to sav... znojav.
Džejk: Nisam zaboravio na rad, nego kasnim. Odužio se trening.
Anđela: Nema veze..!
Provučem prste kroz svoju kosu pokušavajući da ga neprimetno odmeravam. Nekome bi takav izgled bio odvratan, ali meni je nekako privlačan. Bretele mu zatežu preko ramena otkrivajući mu povelike mišiće.
Džejk: Ponesi ti šta treba.
Zastanem zbunjena dok on otključava vrata svog apartmana, te ipak poslušam i uzmem knjige u ruke. Pođem za njim, te me rukom propusti napred.
Džejk: Smesti se gde želiš. Možeš li me sačekati da se istuširam?
Anđela: Da, da..!
Zatvori se u kupatilo, a ja sitnim koracima krenem ka sredini apartmana. Duplo je manji od mog i ne deli ga sa cimerom. Mora da je i on specifičan kao ja. Dok su u mojim prostorijama zidovi bili bele boje, kod njega su preovladavale teget boje. Zidovi su bili baš u momačkom stilu, što mi nekako i ide uz Džejka. Uklopio je i posteljinu na krevetu uz tu boju zidova, kao i dekoraciju na radnom stolu. Na zidu gde je krevet bio prislonjen bili su zalepljeni tamniji posteri nekog benda. Malo se bolje zagledam i shvatim da je to ustvari Bon Jovi. Osmehnem se jer ih i ja slušam. Mora da je njihov veliki fan! Nije imao malu kuhinju kao ja, već sam omanji frižider ispod kraja kreveta za veoma neophodne stvari. Pažljivo sednem na ivicu kreveta držeći knjige u krilu, pa se zagledam u svoj odraz u ekranu televizora. Televizor ima?!

Džejk: Nisam se puno zadržao..!
Brzo skrenem pogled očekujući ga samo u peškiru, ali je bio potpuno obučen. Tip-top se sredio za tako kratko vreme.
Džejk: Daj te knjige.
Uze ih iz mog krila i gotovo baci na sto, pa se i sam obruši umorno na stolicu.
Anđela: Ne moramo da radimo, preumoran si.
Džejk: Toliko se vidi, a?
Izdignem obrve na kratko uz smešak potvrđujući. Ipak je otvorio knjige i sveske počevši da čita sve što je urađeno do sad.
Džejk: Slobodno se opusti, nemoj tako ukočena da sediš na ivici kreveta.
Skrenem pogled na sebe i zaista primetim da sam ukočena kao statua. Nije mi baš toliko ni prijatno da sedim na momačkom krevetu, a kamoli na njegovom krevetu. Pogotovo posle onih burnih reči od jutros. Ponovo mi se Mia uvlači u mozak!
Pogledom je prelazio preko rada, pa odjednom zatvori knjige.
Džejk: Pa ti si i završila sve. Nema šta da se doda više.
Nasmešim se prekrštajući ruke, pa se naslonim na hladnjikav zid, tačno ispod postera i ispružim noge.
Anđela: Kad ti kasniš ceo dan, morala sam ja. Dosadno mi je bilo..!
Nasmejao se i složio knjige i sveske uredno pod konac.
Anđela: Slušaš Bon Jovi-a?
Džejk: O, da..! Svako jutro sam se ranije budio da bih poslušao nekoliko najomiljenijih kako bi mi dan započeo sjajno. Sada ih slušam dok idem ka faksu, počeo sam duže da spavam.
Anđela: To mogu da potvrdim.
Nasmejemo se malo glasnije, te opet zakačim pogledom tanki televizor.
Anđela: Kakve ti veze imaš ovde da dobiješ televizor u sobi?
Izvijem obrvu bockajući ga, te mi se nasmeši.
Džejk: Doneo sam ga iz moje kuće, bio je u mojoj sobi.
Anđela: Kao i PES?
Iznenađeno se nasmeši, pa ustane i ubaci disk u plejer.
Džejk: Igrala si već?
Anđela: Htela sam, ali nisam imala sa kim da igram.
Pruži mi crveni džojstik, a za sebe uzme plav, pa sedne pored mene na krevet.
Džejk: Ovde trčiš brzo, ovde ideš levo, a ovde desno. Šutiraš na ovo malo dugmence.
Anđela: Jasno..!
Laktovima se naslonim na kolena, baš kao i on, te iznenada primetim sakrivenu gitaru u ćošku pored radnog stola, kao i košarkašku loptu.
Anđela: Sviraš?
Džejk: Hm?
Anđela: Gitara. Sviraš li je?
Džejk: Ponekad. Više u nekim noćima kad jednostavno imam potrebu za melodijom.
Anđela: Hoću li te nekada čuti?
Sa smeškom upitam čekajući da se utakmica učita.
Džejk: Nemoj da te budim gitarom ubuduće.
Nasmejem se tiho, pa konačno ugledamo zeleni teren u igrici. Započnemo odmah utakmicu jureći oboje sa svojim igračima za loptom. Iskusniji je od mene, a ja kao neki potrčko pokušavam da ga sustignem i nekako da mu otmem loptu.
Džejk: To bre! Gol!
Uzvikne glasno i radosno, pa nastavimo dalje. Iako smo igrali u tišini, Džejk je odlučio da je prekine.
Džejk: Šta ste ti i Mia jutros radile?
Anđela: Ništa posebno, objašnjavala sam joj šta se desilo sa Noom. A ostatak dana me je štitila od njega.
Džejk: Pokušao je opet nešto?
Jasno i glasno sam čula da je džojstik škripnuo i to ne zbog igrice, već od Džejkovog besa.
Anđela: Izgleda da pokušava da se izvini za sve što je rekao.
Džejk: Šta je uopšte pričao?
O ne.. Ne želim to da mu kažem. Ako kažem da su to gluposti pomislio bi da mi se ne sviđa, a ni ne želim da sazna da mi se sviđa. A već u sledeću ruku želim da zna! Ne, ne, ne! Ne sviđa mi se, to se samo moja podsvest igra sa mnom..!
Anđela: Ma gluposti, misli da sam laka devojka..!
Džejk: Pa šta je rekao?
Već mu se zaoštri glas iako ne sklanja pogled sa ekrana, pa progutam knedlu. Sad ili nikad.
Anđela: Mislio je da si u mom krevetu.
Zastane sa pritiskanjem džojstika, pa iskoristim priliku i šutnem loptu pravo u gol..!
Anđela: Tako je, izjednačeno je sad!
Iako sam bila radosna zbog igre, videla sam iznenađenje na Džejkovom licu. I to ne zbog mog pogotka..
Džejk: Takvu nebulozu je rekao?
Namršten mi se obrati, te skrenem pogled i klimnem glavom.
Anđela: Baš ima nešto protiv tebe..
Džejk: Idiot, kao da sam dao neke takve znake..!
Vratimo se nazad igri, ali te njegove reči počnu da mi odjekuju u glavi. Nije davao nikakve znake? Pa i nije, ali to znači da nema nikakva interesovanja za mene. Pa da, šta si ti i mislila, Anđela glupačo! Ti ćeš njega interesovati! Takav momak će te pogledati.. malo sutra...!