Neprobojno srce [Prva knjiga]

Lukava istraga

✻PAR DANA KASNIJE✻

Zadnji dan našeg "bolovanja" i odsustva sa koledža, uspela sam da ubedim Džejka da krene sa mnom napolje. Imala sam plan, za koji on nije znao. Još uvek, ali uskoro će saznati.
Džejk: Otkad je ovako zahladnelo?
Namrštio se na tmurno nebo iznad nas i najviših zgrada na Menhetnu.
Anđela: Nisi izlazio skoro nedelju dana, naravno da ti je ledeno.
Džejk: Nije mi ledeno, ja obožavam zimu. To je možda tebi ledeno, pa želiš mene pored sebe...
Tiho mi je zarežao na uvo grleći me nasred ulice. Sneg se otopio na trotoaru i škripao nam je pod obućom.
Anđela: Slušaj... neće ti se svideti gde idemo, ali... molim te da mi veruješ. Mene moj predosećaj nikada nije prevario.
Malo se zabrinuo, ali i zbunio, te me je samo stegao jače za ruku. Još malo smo se šalili tokom hoda, a zatim smo se našli ispred policijske stanice. Tek tada je Džejku kliknulo u glavi šta sam smislila. Ušli smo unutra i sačekali lift u prizemlju. Kada smo se našli sami u liftu, Džejk je duboko uzdahnuo.
Džejk: Koliko ti dugo ovo planiraš?
Anđela: Bolje da ne znaš.
Osećala sam u njegovom glasu da je ljut, možda čak i razočaran što mu nisam ništa rekla. Na šalteru smo tražili dežurnog policajca ili istražitelja koji će uzeti Džejkovu i moju izjavu.
Rekli su nam da sačekamo u prostoriji pored, a Džejk je izbegavao moj pogled.
Anđela: Ne ljuti se, molim te. Neću da ti kreteni prođu nekažnjeni. Zato želim da damo izjavu.
Džejk: Ni ne sećam se kako su izgledali..! Kako da dam izjavu?
Anđela: Sećaš se. Rekao si kovrdžava kosa i lanci oko vrata.
Džejk: I dalje sumnjaš na Patrika, Zejna i Tomasa?
Klimnula sam glavom iako sam znala mnogo više od toga.
Xx: Parker i Paunović?
U istoj sekundi smo se okrenuli ka vratima i ugledali plavokosog mladića u uniformi.
Xx: Ja sam policajac Liam Henfri. Prosledili su mi vaš zahtev. Možemo preći u konferencijsku salu.
Uhvatila sam Džejka pod ruku i tada sam dobila njegov osmeh. Ipak nije toliko ljut na mene sada.

Ušli smo za policajcem Henfrijem u salu za sastanke gde nam je bila zasigurno opuštenije nego da smo bili u sobi za ispitivanje. Po izgledu je jako mlad, možda par godina stariji od nas, a kako je sve detaljno radio i zapisivao me je navelo na to da pomislim da je skoro počeo da radi. Ili je možda stvarno tako temeljan od samog početka.
Džejk se polako prisećao te noći i ispričao je sve što je video i zapamtio. Par puta sam se naježila slušajući ga dok opisuje gde su ga sve udarali i koliko je to zapravo bolelo.
Liam: Sumnjate li na nekog?
Džejk: Sve što sam uspeo da vidim je da su bila trojica, video sam kovrdžavu kosu i lance oko vrata. Mada... Anđela ima sumnje.
Sada se policajac Henfri okrenuo ka meni.
Anđela: Nedavno smo išli u streljanu kod tri momka: Patrika, Zejna i Tomasa. Tomas je imao kovrdžavu kosu i lance oko vrata.
Liam: Može biti puka slučajnost, ali ispitaćemo. Oni su već poznati policiji od ranije.
Na ovo se Džejk nije iznenadio, nekako je uz takav njihov izgled i mogao da očekuje da su upadali u neka sranja ranije.
Anđela: Ali to nije sve u šta sumnjam... U streljanu smo otišli na poziv Aleksis, Džejkove bivše devojke. Ona je prijatelj sa njima.
Liam: Sumnjate na nju?
Anđela: Ne sumnjam. Sigurna sam da je ona umešana.
Sa sigurnošću sam to izgovorila i tada se Džejk iznenadio mojim odgovorom.
Džejk: Anđela..?
Počela sam da pričam sve otpočetka, kako sam od prvog momenta imala loš osećaj za nju, a na kraju sam došla i do scene iz bilijarskog kluba.
Anđela: Nije niko mogao da joj kaže šta se Džejku desilo. Znali su naša dva prijatelja i Džejkova mama, a ja sam njoj rekla da nikome ne govori. Odakle je mogla da zna ako nije sama to osmislila i naredila njima da to urade?
Liam: Veoma dobro razmišljanje. Proveriću sada u bazi njeno ime. Imate li prezime?
Džejk: Aleksis.. Aleksis Brajant.
Klimnuo je glavom i ostavio nas same u konferencijskoj sali.
Džejk: Zašto mi odmah nisi rekla?
Anđela: Nisam bila sigurna... rekla bih ti, ali ti bi poricao da je ona umešana..
Džejk: Misliš da bih samo ignorisao tvoje sumnje?
Upitao me je, a pogled mu je samo odavao razočarenje. Bravo Anđela, uspela si da ga rastužiš..!
Anđela: Nije to, samo... Ne znam, želela sam da uradim nešto dobro za tebe...
Skrenula sam pogled i zagrizla obraz iznutra. Kad god pomislim da ću nešto dobro uraditi, samo zabrljam pedeset puta gore. Nežno me je uzeo za zavijenu ruku i poljubio je žmureći.
Džejk: Povredila si se zbog mene.. Šta si uopšte uradila Aleksis?
Anđela: Samo sam joj pripretila i rekla joj da znam da je ona odgovorna za ovo.
Džejk: A ovo?
Podigao je moju ruku ispred očiju.
Anđela: Udarila sam pesnicom u pločice pored njene glave. Bile su ili pločice ili njena faca..!
Džejk: Opaka Anđela se vratila.
Nasmešio mi se, te sam se obradovala. Skočila sam u njegov zagrljaj i čvrsto ga stegla uz sebe.
Anđela: Toliko sam se uplašila da si besan na mene...
Džejk: Nemoj više sama da preduzimaš ništa. Ne želim da zbog mene nastradaš.
Anđela: Priznaj da si se iznenadio...
Pogledala sam ga sa osmehom ispod njegove brade. Ruke su mi i dalje bile oko njegovog struka i osetila sam kako se stegao da se nasmeje.
Džejk: Svaki dan me iznenađuješ, Ejndžel.
Poljubio me je slatko, a onda nas je otvaranje vrata prekinulo i odvojilo.

Liam: Je li ovo Aleksis Brajant?
Otvorio je tanak dosije i isplivala je njena slika. Džejk je razdvojenih usana klimnuo glavom.
Liam: A jesu li ovo Patrik, Zejn i Tomas?
Izvadio je njihove slike iz malo mlađih dana, ali su po izgledu ostali prepoznatljivi.
Anđela: To su oni.
Liam: U redu. Već su ranije sumnjičeni za preprodaju droge, u koje je i gospođica Brajant umešana. To je četvorka dobro poznata susednoj stanici. Želite li da podnesete prijavu kako bismo mogli da ih dovedemo na ispitivanje?
Pogledao je i u mene, ali odluka nije samo moja. Najviše je Džejkova. Istog trenutka je klimnuo glavom.
Džejk: Podnosimo prijave protiv njih.