Neprobojno srce [Prva knjiga]

Provala

Već je dva sata ujutru, a ja i dalje ne želim da spavam. Još radim na prezentaciji i sve brže i brže pišem rečenice. San mi non stop dolazi na oči, ali ga uporno izbegavam. Uvek radim dok se potpuno ne izmorim i dok mi naviru savršene rečenice. Iako sam radila i neprestano pisala reči jedne za drugom, par puta su mi misli odlutale ka Džejku i njegovim rečima i glasu. Svaki put kad bih se zamislila i setila njegove boje glasa, osmehnula bih se nesvesno. Ume da me bocne nekim sitnim stvarima, a baš mi to i prija na neki nenormalni način.
Anđela: Dosta fantaziranja, Anđela..!
Protresem glavom i sklonim te misli, pa se vratim dalje prezentaciji.
Anđela: Seksualno uznemiravanje, je bilo koji vid seksualnog ponašanja koji na bilo koji način utiče na to da se osoba oseća poniženo, uvređeno ili uplašeno. Najčešći oblik ovog uznemiravanja je nazivanje neprimerenim imenima.. Poludeću više!
Ni mesec dana ne pohađam faks, a ja ovde ludim. Tačnije, ni ne ludim zbog faksa, nego me Džejk izluđuje! Stalno od mene zahteva odgovor, a kad ja želim da saznam neko njegovo mišljenje izbegne ga lukavo. Nije fer!
Lupim šakom o knjigu, pa izdahnem iznervirano. Hajde Anđela, koncentriši se na zadatu temu..!

Uzmem svesku koju do sad nisam otvarala, pa na prvoj stranici ugledam njegove podatke. Džejk Parker.. Ispod njegovog imena i prezimena ugledam i njegov broj telefona. Ubola sam džekpot! Pogledam ponovo na sat, pa zagrizem donju usnu. Ma šta me briga, mogu i ja malo da se igram! Ukucam njegov broj i pozovem, pa počne da zvoni. Sad kad se prepadne..!
Džejk: Da..?
Anđela: Malo je štreberski pisati sve svoje podatke u svesku, kao đak prvak..!
Džejk: Anđela..?
Jedva je pričao sanjivo, te se zakikoćem tiho, pa se preokrenem na stomak i naslonim na levi lakat.
Džejk: Koliko je uopšte sati..?
Anđela: Dva ujutru. Radim još uvek na prezentaciji.
Džejk: Zašto ne spavaš bre..?!
Anđela: Imam inspiraciju da radim. Šta misliš da malo proširim neke delove sa interneta?
Zagrizem nokat pokušavajući da ne prasnem u smeh kad ne dobijem njegov odgovor.
Džejk: Radi kako želiš.. Nisi me valjda samo zato zvala..?
Anđela: Moždaa.. Možda sam samo našla način da ja tebe malo nerviram sad.
Podbodem ga namerno, pa se sada on nasmeje.
Džejk: Spavaj Anđela..
Prekine mi vezu i pre nego što stignem da mu odgovorim, pa tek tada prasnem u smeh. Našla sam način kako ću da te nerviram, našla saam! Veselo pevušim u sebi, te ipak ustanem i sklonim sve knjige i sveske sa kreveta. Ipak ću da ga poslušam i da spavam. Presvučem se u pidžamu, pa se ušuškam ispod tankog jorgana dok me san polako uzima k sebi.

Ali koliko god da me san doziva da mu se pridružim, nemam mira. Kao da sam u polusnu, i to u polusnu sa Džejkom. Kao da je pored mene, da ponovo sedimo zajedno. A zatim nešto šušnu, pa se trgnem iz sna a i iz kreveta.
Anđela: Šta je sad..?!
Protrljam oči jer sam izgleda ipak zaspala na kratko, pa se tiho otkrijem i u čarapama stanem na pod pored kreveta. U sobi nema ničeg neobičnog, te polako izađem u predsoblje i trgnem se kad ugledam tamnu figuru u mraku. Kako sad da se odbranim..?! Ko je ovo uopšte..?? Uspem da rukom dohvatim prekidač te upalim svetlo u ćošku sobe, pa ugledam poznato lice.
Anđela: Noa..?!
Izgleda vrlo pijan i ljulja se na nogama.
Noa: Anđela dušo...
Osmehne mi se prljavo, pa se zatetura par koraka unazad. Plaši me sve ovo, kako je uopšte ušao? Da li sam ostavila otključana vrata nesvesno..?
Anđela: Šta ćeš ti ovde?!
Bes proradi u meni, te skupim pesnice i priđem mu par koraka. Šta ja mogu uopšte i da uradim ako me napadne ovde? I bojim se i ne bojim se u isto vreme, znam da ću svaku glupost koja mi padne na pamet uraditi.
Noa: Što si bila sa Džejkom večeras u sobi? Ili je on i dalje tu u tvom krevetu..?!
Anđela: Ne lupetaj gluposti! Odakle ti smelost da uđeš u moj apartman?!
Noa: Pre ćeš izabrati onog idiota Džejka nego mene..? Onog što niko ne zna ni tri stvari o njemu..?
Razočarano me upita pijano pokazujući rukom ka vratima gde Džejk boravi.
Noa: Stvarno si takva devojka? Nisi, znam da nisi.
Pogled mu se u sekundi promeni i čvrsto krene prema meni, te mu udarim snažan šamar. Glava mu se okrete na drugu stranu pa se i zateturao malo, te iskoristim priliku koja mi je data.
Anđela: Izlazi napolje!
Gurnem ga snažno hvatajući ga za ramena, pa žustro otvorim vrata.
Noa: Zašto ne ja..?
Ponovo mu alkohol upravlja mozgom, te se zadišem od straha i od besa. Uhvati me za obe gole nadlaktice i počne sve jače da me steže..!
Noa: Zašto?!
Anđela: Noa prestani!
Iskoristim poslednji atom snage da ga gurnem, te padne na pod. Čim je dotakao zemlju, počeo je da kuka od bolova. Tresem se od straha šta se upravo desilo, i šta se moglo sve dogoditi.

Džejk: Anđela..?
Suznog pogleda podignem glavu ka Džejku koji je samo u šortsu sanjivo stajao na vratima. Izdaleka se vidi da se sve više tresem, pa se i on za čas rasanio i ljuto pogledao u Nou na podu.
Džejk: Jesi li dobro?
Anđela: Ne.. Bio mi je u apartmanu..
Mia: Šta se dogodilo?!
Mia izlete iz svoje sobe vezujući svoju spavaćicu oko struka, pa nas uplašeno pogleda.
Anđela: Bio mi je u apartmanu..
Kao pomahnitala ponovim i njoj ono što sam rekla i Džejku, pa ona čučnu pored njega budeći ga.
Mia: Ja sam se vratila ranije sa žurke, on je ostao..
Džejk: Vodi ga odavde dok ga nisam ubio.
Hladan ton u Džejkovom glasu me zaledi od glave do pete, te se Mia nekako izbori da ga povede ka stepenicama do njegovog sprata. Kako ima tako zapovedni glas... Grub je, reže da šikne krv, a opet tako zaštitnički. Sad mi je žao što Mia mora sama da se muči sa njim u sred noći. Ali bolje i to nego Džejk da ga se dočepa. Krvnički ga je gledao dok ga je Mia držala i vukla ga, te sam se na tren uplašila i od njega. Baš ima oštar pogled.. još i obrve kad skupi.. A vilica mu se giba koliko steže zubima od gneva. Iznenada se okrene ka meni, pa hladan dlan postavi na moje levo rame. Gola koža mi se naježi da gotovo ni ne osećam bretelu, dok je njegov pogled sada više nežan nego zabrinut. Ali vidi se da želi da mi skrene misli.
Džejk: Hej.. Jesi dobro sad..?
Uhvatim se za vrat masirajući ga, te se namrštim i spustim pogled. Ne, uopšte nisam okej...
Anđela: Nisam..
Prošaputam tiho, te on ispusti kratki izdah koji blago okrzne pramen moje kose pomerajući ga. Čak sam osetila mentu njegove paste za zube..
Džejk: Hajdemo u kuhinju.
Krenem za njim polako, pa primetim da je potpuno bos. Izražene žile na njegovim nogama mi izmame blagi osmeh na kratko, te nečujno pročistim grlo.
Džejk: Sedi, doneću ti nešto da popiješ.

Poslušam ga i sednem na kauč pored prozora, pa se sklupčam na ćošku zagledana negde ispred sebe. Koliko god puta da sam gledala ovakve scene u filmovima, nikad mi ne bi palo na pamet da će mi se zaista desiti.
Džejk: Popij malo vode da dođeš sebi.
Odjednom se stvori pored mene, te se trgnem na njegov glas.
Džejk: Ja sam, ne plaši se.
Skupim usne nervozno, pa drhtavo uzmem čašu u ruku. Krajičkom oka sam ga pogledala dok se kretao ponovo ka kuhinji. Njegova leđa su mi odmah privukla pažnju. U ramenima je dosta širok, a to što trenutno ne nosi majicu mi samo otežava. Uvek su mi muška ramena bila slaba tačka.. Tako lepo izgleda dok zadubljen krši po sudovima, te se na tren osmehnem pre nego što se okrene ka meni.
Džejk: Izvoli.
Pruži mi još jednu šolju, pa ugledam onaj brzi kolačić koji smo zajedno jeli pre neko veče.
Anđela: Kako..?
Džejk: Istraživao sam malo i sam našao recept.
Podari mi sjajan osmeh, te sa zadovoljstvom krenem da jedem. Trudila sam se da ga ne gledam, ali sam zato osećala njegov pogled na sebi. Strpljivo je čekao da završim sa jelom i imala sam osećaj da me sada ne bi ostavio ni na sekund samu.
Anđela: Iskreno, malo si me i ti uplašio.
Džejk: Zašto?
Anđela: Ne znam. Tvoj glas.. bio je tako.. opasan. Uplašila sam se da ćeš ga ubiti od batina..
Džejk: Istukao bih ga.
Hladno mi odgovori, te ga pogledam pravo u zenice. Imao je neku nedefinisanu emociju u njima, a ja nisam znala koja je to.
Džejk: Istukao bih ga da se nauči da ti to više nikad ne uradi.
Obuzme me neki čudan osećaj, pa sramežljivo spustim pogled. Ne znam ni kako da odgovorim na ovo, a te reči mi svakako previše prijaju. Pojedem poslednji zalogaj i popijem vodu do kraja, te vratim pogled na njega.
Anđela: Hvala ti što si bio sa mnom..
Jedino to uspem da izgovorim, pa mi još jedan smešak uzvrati.
Džejk: Uvek koleginice.
Nasmejem se tiho, pa ustanemo zajedno sa kauča. Ni sama ne znam kako ću do jutra spavati ovako potresena..
Džejk: Jesi li sigurno bolje? Ja mogu još da budem budan.
Anđela: Ne treba zaista, dobro sam.
Uz smešak mi noge same krenu ka njemu, a ruke kao da nisu moje. Našle su se oko njegovog vrata i dlanovi su mi dodirivali njegova gola leđa. Jesam li ga ja to sama zagrlila..?? Osetim njegove ruke na svom struku, pa zažmurim na kratko dok me njegova toplota smiruje još više. Baš kao što mi je bilo u snu...
Odvojim se polako, pa dobijem njegov sanjiv pogled kao što je i moj. I dalje ga nisam puštala, kao ni on mene. Kao da... ne možemo da se odvojimo. A ništa ni ne radimo, samo je običan zagrljaj.
Krenemo ka sobama, pa on stane ispred mojih vrata.
Džejk: Zaključaj se sad i spavaj. Mnogo si pospana..
Ne znam od čega sam samo pospana, više je od njega nego od straha. Klimnem glavom, pa zatvorim vrata ispred njega i okrenem ključ.
Džejk: Opusti se sad i spavaj...
Njegov šapat kroz vrata mi da neku sigurnost, pa naslonim čelo na vrata i nasmešim se. Zaboravila sam sve ružno pre njega, a njegove reči i pogledi mi samo igraju u glavi. Ne smiruju se nikako, neće se ni smiriti do jutra.