Neprobojno srce [Prva knjiga]

Odlazak

✦Mia✦

Ponosila sam se Anđelom i Džejkom. Imali su samo jedan proban period od par dana sa tim ljudima, a uspeli su da ih pročitaju kao najtanju knjižicu. Znali su kako dišu. Slučaj je ponovo počeo da se češlja od samog početka, ali sada sa mnogo više detalja i pažnje. I sami studenti su bili svesni neke vrste iživljavanja poručnika Nubriksa, a kada smo čuli šta je uradio Džejku i Anđeli, ubedili smo se da je on zapravo mnogo gori nego što se predstavlja.
Noa: Nisam znao da će njih dvoje ovako daleko dogurati.
Mia: Misliš na istragu? Ili na njihovu vezu?
Noa: Sad kad si već spomenula, mislim na oba. Anđela je... vrlo tvrdoglava.
Mia: Nemoj da misliš da Džejk nije nimalo.
Nasmešila sam se iza ivice čaše i otpila gutljaj vina prekrstivši noge na sofi. Tiha balada je svirala u pozadini i oboje nas uspavljivala. Ili barem samo mene.
Noa: A mi?
Mia: Šta mi?
Noa: Naša veza.
Mia: Meni je odlična.
Zabacio je glavu unazad sklopivši oči, te je u tišini uzdisao. Kažiprstom je golicao moje golo koleno kroz prorez na farmerkama, pa se napokon okrenuo ka meni.
Noa: Danas mi je Nubriks zapravo nešto rekao.
Mia: Šta?
Uspravio se i podigao svoje noge na sofu, pa sam znala da je stvar ozbiljna. Odložila sam čašu vina na stakleni stočić i uozbiljila se koliko sam mogla uprkos alkoholu.
Noa: Postoji jedna velika operacija, tehnička operacija. Treba hakovati sistem obezbeđenja prethodnim hakerima u kovanici novca. Navodno znaju svaki korak pljačkaša i treba im kontra haker kada provale u kovanicu da im poremeti planove.
Mia: Imaćeš znači i ti probni period. To je odlično!
Noa: Ali... neću se vratiti godinu dana.

Godinu dana? Zašto, šta?
Uspravila sam se i razdvojila usne gledajući ga u neverici. Odvojićemo se na godinu dana, bićemo razdvojeni...
Mia: Godinu dana..? Zašto ako će se završiti kroz par dana?
Noa: Nije tako jednostavno. Ne žele odmah da ih uhapse, već žele da ih love. Da im svaki plan poremete da bi se na kraju sami predali.
Mia: I to će trajati godinu dana..?
Klimnuo je glavom tužno i zagledao se u moje oči. Suze su mi već klizile niz obraze, a ubrzo će i njegove oči zaplakati teško. Posle ovako teških trenutaka, smrti moje mame, sada i on odlazi.
Noa: Biće preteško, znam... ali siguran sam da možemo izdržati.
Uhvatio me je za ruke i spojio naša čela. Zajecala sam tiho ne želeći jednu jedinu reč da kažem. Želim da uradi nešto od svog života, ali nisam znala da ćemo se sada razdvojiti...
Noa: Kaži nešto, molim te.. Bilo šta...
Mia: Nisam ni pretpostavila da ćemo ovako završiti...
Noa: Nismo završili, niti ćemo. Ja ne želim sa tobom da prekinem zbog ovoga, Mia. Ali ako ti već ne želiš da budeš sa mnom...
Mia: Ne govori to, znaš da želim da budem sa tobom. Samo nisam.. očekivala...
Bacila sam mu se u zagrljaj sada glasno plačući. Milovao me je po leđima kada sam mu sela u krilo i strpljivo čekao da se isplačem. Boli, kao nož da me reže svuda po telu. Sada kada nam je najlepše ovako da se desi...

Noa: Ja.. odbiću...
Mia: Ne! Ne.. nećeš odbiti zbog mene. Godinu dana je ništa naspram ostatka života sa tobom, Noa...
Na tren sam se osmehnula i žustro obrisala suze sa lica. Ako je to najbolje za njega, ne mogu ga nikako sprečavati.
Mia: Izdržaćemo, ti ćeš naporno raditi, a ja ću te čekati širom raširenih ruku za zagrljaj.
Noa: Volim te, Mia.
I onda, te dve reči. Reči ljubavi. Voleli smo se od početka veze, ali nikako to nismo kroz reči iskazivali. Sve do sada.
Mia: Volim i ja tebe, Noa...
Uz uzdah sam se spustila do njegovih usana i isprva ih ovlaš poljubila. A svaki moj sledeći pokret je bio dublji i žešći. Ljubili smo se intimnije, polako ostajući bez odeće na sofi. Ljubavna srećna balada se polako pretvorila u tužnu, baš u onakvu emociju kakvu smo i osećali u našim srcima sada.
Svim silama ne želim da ode daleko od mene, da me ostavi samu... ali vratiće se on. A onda se nećemo razdvajati.