Neprobojno srce [Prva knjiga]

Za sve sam kriv

✦Džejk✦

Jedva sam se držao u životu. Celu noć, i takav sam dočekao i zoru. Lepši prizor neba nije bio skoro, a ja sam ga proveo sam. Uhvatio sam sebe kako sam tražio Anđelu kraj sebe, da je zagrlim, poljubim, mazim i spavam kraj nje. Ali ne, nije je bilo kraj mene. Sve je okončala...
Uporno sam svakog minuta tražio tačan momenat kada sam pogrešio, šta sam pogrešno rekao. Da li sam je dodirnuo, poljubio ili je čak samo i pogledao pogrešno..? Nisam ničega mogao da se setim. Zar je samo tako prestala da me voli? Zar su svi naši trenuci otišli dođavola?! Ma šta se i ja pitam... Za sve sam kriv!
"Zauvek ću te voleti, ljubavi..", kako te reči bole i odzvanjaju u mojoj glavi..! Znam da me ipak i dalje voli, iz tog razloga je i prekinula sve. Uporno sam cele noći osluškivao da li će zakucati na moja vrata ili barem otvoriti svoja. Jednom su se samo čula vrata i izjurio sam da vidim da li je to ona. Nikoga nije bilo...
Džejk: Zašto si nam to uradila, ljubavi..?
Po milioniti put sam počeo da masiram glavu koja je pucala od bola. Želeo sam da se napijem, da budem ono muško koje tako leči raskid. Ali bih se uvek odmah predomislio, nisam kao oni. Nikad nisam bio, niti ću biti. To je bar nešto što sam mislio da će Anđeli laknuti. Možda je i sa te strane bilo sve u redu, ali njoj nešto desilo...

Kucanje na vratima me je diglo iz mrtvih, te sam skočio sa kreveta i doslovno poleteo ka njima da ih otvorim. Umesto moje Anđele, pojavila se Mia. Mislim da je već znala šta se dogodilo.
Džejk: Molim te, reci mi da je ona dobro.
Mia: Ne znam ko gore izgleda od vas dvoje.
Nije me to utešilo nimalo. Iako je ona sve prekinula, ne želim da joj fali dlaka sa glave. Znam da je imala razloga za sve ovo... Seo sam nazad na svoj krevet, te je i Mia sela do mene.
Mia: Kako se ti držiš?
Džejk: Nikako. Nije prošao minut da nisam na nju pomislio. U glavi mi je prevelika zbrka..!
Mia: Ja mogu samo da ti kažem da.. ne odustaješ od nje. Ona sebe krivi za sve, za to što se udaljila, misli da si ti nesrećan sa njom...
Džejk: Ali negirao sam sve to..!
Mia: Ne razume, sada ne razume. Ali bar ti ne smeš odustati od nje. Džejk, preklinjem te ne odustaj od nje.
I ona je zaplakala. Ako je Mia zaplakala zbog nas dvoje, kako li je tek Anđela plakala...
Džejk: Ni mrtav ne bih odustao od nje. Samo ne mogu pronaći razlog ovog raskida...
Mogao sam petnaest dana i petnaest noći da mozgam gde se desila tako velika greška da nas razdvoji, ali moj um to nije prepoznao. Ili jednostavno nije znao gde je greška.
Mia: Još mi onaj san dolazi u glavu...
Džejk: Šta?
Mia: To je ona rekla.
Džejk: Kakav san?
Trgla se i ujela se za unutrašnju stranu obraza. Nešto mi je Anđela prećutala, a Mia je to znala.
Džejk: Mia, kakav san?
Mia: Ja.. obećala sam da neću pisnuti. Ozbiljna je tema u pitanju...
Džejk: Je li loš san bio?
Klimnula je glavom. Polako sam se prisećao, pogotovo one noći kada se tresla od košmara, a nije htela da govori o tome. Šta je, pobogu, mogla da sanja?! Jasno mi je bilo da mi Mia neće ništa reći jer je obećala, ali je ovo samo dodatna stvar koja će me proganjati.

Džejk: Dođavola, kako sam to mogao da zaboravim? Probudila se u goloj vodi, a meni ni na kraj pameti nije taj košmar bio...
Mia: Od toga je nekako sve počelo... Ali moram da ćutim, nije to na meni da govorim. To moraš od nje tražiti da ti ispriča...
Da, sad mi treba dobro objašnjenje. Ne možemo mi ovako završiti.
Džejk: Ja.. treba mi malo vremena.
Mia: Samo ne odustaj.. samo to od tebe tražim. Znam da bi ti možda Noa sada više pomogao, ali...
Slabo sam se osmehnuo i zavrteo glavom. Taj kreten, previše mi nedostaje. Ostao sam bez njega, a zatim i bez Anđele...
Džejk: I on mi mnogo nedostaje...
Mia: Znam.. odlično znam...
Obrisao sam Miino mokro lice i zagrlio je. Svima nam je trebao zagrljaj i predah od problema. Ali problemi kao da nisu posustajali. Mia je ubrzo otišla iz mog apartmana, a ja sam se naslonio leđima na hladan zid. Koji si prokleti san imala, Anđela?! Jesi li me zato odgurnula i uklonila iz svog života ili si ipak prestala da me voliš?