Neprobojno srce [Prva knjiga]

Žurka

Iako sam bila preumorna od tako dugog puta, uspela sam da odspavam samo tri sata, kad me je Mia probudila ludačkim udaranjem na vrata. Jedino što sam pre spavanja uspela da uradim je da se javim mojim roditeljima i da im kažem kako je sve prošlo kako treba. Naravno, popila sam tonu reči i suza od majke i oca kako to nisam trebala da uradim, ali nekako smo našli zajednički jezik. Bar se nadam.

Komirano sam skočila iz kreveta još uvek u onoj odeći sa puta, pa je Mia odmah počela da planira kako ćemo se super provesti na žurki večeras. Iskreno, od umora mi se nije ni išlo, ali znala sam da ću morati da promenim način života čim sam došla u ovako veliki grad.
Mia: Znači ovako, imamo jednu rooftop žurku u baru tri ulice odavde, traje do četiri ujutru! Biće ludilooo!
Počne da se vrti ukrug uzbuđeno, te sagnem glavu smejući se. Već je bila tip-top sređena i našminkana, kao i obučena u teget haljinicu iznad kolena. Ako me neko baci u ludnicu u životu, to će biti ona. Odmah se uhvatila za moje kofere i izbacila sve stvari iz njih na francuski ležaj, pa me posle par kopanja po garderobi prekorno pogleda.
Mia: I kako misliš da idemo sad? Alo devojko, ovo ti je prva noć i prva žurka u Njujorku! Treba ti nešto seksi!
Anđela: Mia, dovoljne su mi farmerke i najobičnija bela majica..
Mia: Stvarno ću te tući prvog dana! Ne može tako! Sačekaj me tu.
Kao munja je izjurila ostavljajući vrata apartmana otvorena, pa je sačekam kod njih. Nesvesno su mi se oči našle na vratima preko puta pa nakrivim glavu za nijansu dok ih odmeravam. Kako nisam uspela da mu vidim lice?! Ja to uvek uspem, uvek primetim! A šta me briga za njega, gde je ova Mia?! Samo što sam to pomislila vratila se sa crnim odevnim predmetom u rukama i pružila ga meni.
Mia: Ovo mi nećeš vraćati, mislim da će ti savršeno stajati.
Anđela: Ne mogu Mia, ja..
Mia: Nisam te ništa pitala! U kupatilo na tuširanje i presvlačenje!
Ućutka me vrlo brzo i ugura pravo u kupatilo sa odećom. Skinem polako sve sa sebe i na brzinu se istuširam pošto nisam imala snage da to odmah uradim čim sam stigla. Nisam imala snage ni za tu žurku, ali uvidela sam da sa Miom nema pregovora osim ako nije nešto ozbiljno. Nakon što telo obrišem peškirom, shvatim da mi je dala crni kombinezon, te ga polako navučem na sebe. Imao je veliki izrez za dekolte i zlatni kaiš oko struka. Taman je moj broj. Tako sveže okupana i obučena izađem iz kupatila i Mia me odmeri sa osmehom.
Mia: Perfektno! Još cipele, kosa i šminka! Koji broj nosiš?
Anđela: 37..
Mia: Uu, taman imam jedne crne štikle koje će ići uz to! Sad ću se vratiti!
Po drugi put izleti iz mog apartmana, te shvatim da mi je uzalud da krenem za njom već je sačekam u spavaćoj sobi da se vrati.
Mia: Vidi ih! Taman će ti biti!
Uvučem stopala u njih i trake zavežem oko svojih listova koji se svakako neće videti ispod nogavica. Njih oštar vrh mi je davao luksuzan izgled i bila sam viša za deset centimetara.
Mia: Reci mi bar da imaš peglu za kosu i šminku..
Nadala se pozitivnom odgovoru, te sam kroz smejanje klimnula glavom i dala joj to što traži. Uvila je moju tamno smeđu kosu i stavila za nijansu više šminke nego što bih ja stavila.
Mia: Ajde baš da ne preterujem, ovo će biti dobro za tvoju prvu žurku. A sad moramo da požurimo!
U brzini sam zaključala apartman i zajedno sa njom sam se spustila liftom u prizemlje hotela. U pravu je Mia, za malo više od nedelju dana počinju predavanja i biće teže tada izlaziti. Zato treba iskoristiti ovo vreme. Na moj jedva uspeli nagovor sam povukla Miu da idemo peške do tog bara, jer je samo tri ulice odavde, ali sam se vrlo brzo pokajala. Ovde su tri ulice kao beogradskih deset! Nije ni čudo što ima toliko automobila.

Ušavši u bar, sve je bilo mirno. Bilo je samo par ljudi koji su natenane pili svoja pića i ćaskali, te me Mia povuče ka crnim stepenicama koje su obasjavala plava prigušena svetla. Na krovu bara je imalo troduplo više ljudi nego unutra i umerena muzika se čula. Iako Njujork važi za grad zabave i glasne muzike, nije ovo bio otvoreni klub. Oko crne metalne ograde su bile sofe raznih boja i veličina sa ponegde nekim slobodnim barskim stolom. Jedan od konobara nam priđe sa poslužavnikom pića i obe uzmemo po čašu.
Mia: Polako sa margaritom..!
Klimnem glavom, te otpijem gutljaj i iznenadim se. Najviše se osećala tekila sa vrlo malo limete, ali je bilo i bolje nego što sam očekivala. Sele smo na jednu od sofa, te prekrstim noge otpijajući još jedan gutljaj alkohola.
Anđela: Pretpostavljam da mi nećeš verovati da sam prvi put ovako izašla na neku žurku..!
Mia: Ne seri bre! Ozbiljno..?!
Dala mi je izbezumljen pogled kad slegnem ramenima, te se udari po kolenu.
Mia: Imaću ja dosta posla sa tobom, već vidim!
Nasmejem se glasno na njene reči, pa ustanem na trenutak da pogledam na grad preko ograde. Svaka zgrada je imala mnogo svetlih tačkica na sebi predstavljajući prozore i sve je delovalo kao velika duga. Pogled na ulicu odmah ispod je menjala boje semafora i crvenih svetala od automobila kada zakoče. Ceo grad je stalno u nekoj žurbi. To je ona žurba koju ja celog života nosim u srcu i u telu. Naiskap popijem svoju margaritu do kraja, te Mia uzme i moju čašu.
Mia: Doneću još!
Kroz gužvu se probi sa onim praznim čašama i na štiklama, te u jednom trenutku skupim obrve gledajući u nešto poznato. Ponovo ta boja. Ta braon boja kose sa mednim odsjajem. Ponovo mu vidim samo kosu a ne i lice, te počnem polako da se nerviram. Zašto se jednom u životu ne okreneš na drugu stranu?! Vidim da je držao u ruci čašu viskija dok je stajao pored nekih momaka, verovatno njegovih drugova.
Mia: Anđela, drži čašu!
Mia me dozove konačno, te smotano uzmem u ruku još jednu čašu margarite.
Mia: Šta ti je?
Anđela: Učinilo mi se da sam videla nekog...
Mia: Tako je! Bacaj se u lov na mušku rasu!
Anđela: Joj Mia, baš mi i to treba..! A i ne gledam to, zaboravi sad...!

Ubrzo smo i drugu čašu ispile, pa su pojačali muziku. A možda se to samo meni čini zbog alkohola koji sam popila. Pila sam ranije pivo i vino, ali ovako jako alkoholno piće još nisam. Zaigrale smo par puta i samu sebe sam iznenadila kako igram. Obično sam igrala uz muziku samo u svojoj sobi kad sam sama. Nisam htela ništa da se primeti, ali sam se dosta puta okretala u nadi da će se onaj momak konačno okrenuti i dati mi ono što tražim - da mu konačno vidim lice. Naravno, to se nije desilo.
Odmahnem glavom neprimetno u gužvi. Šta mene bre briga ko je on?! Svakako ću ga jednom videti, u apartmanu preko puta mene je, kad tad ćemo se sresti.