Neprobojno srce [Prva knjiga]

Zar mi ne veruješ?

✻TRI DANA NAKON NOVE GODINE✻

I Nova godina nam je pokucala na vrata, dočekali smo je spremno i sa širokim osmesima na licima. I tonu poljubaca. Bilo je jako teško napustiti Melodi i njen dom u Bronksu. Njeno društvo je bilo prezabavno i opušteno da nisam želela da se vratim među hotelske zidove. Ostala sam bez njenih razgovora i raznoraznih tema za razgovor, ali sam i ostala sama sa svojim crnim mislima. Niko sem mene nije mogao da razume težinu onoga što sam ja osećala. Plašila sam se. Plašila sam se za svoju psihičku stabilnost, za Džejka, za našu vezu. Plašila me je i ta moja ljubomora! Faktički, svega sam se plašila sada.
Pogledom sam zakačila Melodin poklon za Božić i prišla komodi. Bila je to ručno urađena snežna kugla veličine mog dlana. Blago sam je protresla i sneg je počeo ispočetka da pada po zimzelenoj jeli unutar kugle. Nisam odavno slađi poklon dobila i čim bih ga ujutru pogledala široko bih se osmehnula.

Za Novu godinu potrudila sam se svim silama da Džejk ne primeti moju nervozu koja se svakim danom pogoršavala. Za moju porodicu, bilo ih je lako obmanuti - ništa nisu mogli drugačije da primete na meni. Izgleda da se lakše krijem od onih koje dugo poznajem nego od onih koje kratko znam. Džejk i ja smo proveli novogodišnju noć na našem brdu i razmenili smo gomilu poljubaca u ponoć, a i tokom ostatka noći. Dahtali smo jedno drugom u šake grejući ih i gromoglasno se smejali da smo čuli naš eho na brdu. Kraće rečeno - zabavljali smo se kao nikad do sad.
Ali nakon toga, ja sam se povukla što sam više mogla. Nisam to želela, ali sam morala. I njegovu poruku od jutros sam ignorisala, a znam da će odmah posumnjati.
Kao što sam i mislila, začulo se kucanje na vratima. Uz težak uzdah sam ih otvorila i videla Džejkovo snuždeno lice.
Džejk: Zabrinuo sam se. Jesi li dobro ili me namerno ignorišeš?
Anđela: Ne, ovaj.. videla sam poruku.. Izvini.
Okrenula sam mu leđa i ruke stavila u džepove sportske trenerke.
Džejk: Nešto te muči. Šta se dogodilo?
Šta se sve nije dogodilo, a ja ćutim! Biću povređena, a mislila sam da neću.
Anđela: Mislim da bismo trebali da... prekinemo.
Džejk: Šta da prekinemo?
Anđela: Ovo.. nas.. Naše viđanje.
Pekle su me usne na te reči, kao da su me namerno podsećale na njegove poljupce i želele da me podsete na to kako je imati Džejka samo za sebe.
Džejk: Za Novu godinu je sve bilo u redu. Šta se desilo za tri dana? Udaljila si se.
Konačno sam uspela da skupim snage i da se okrenem ka njemu. Suze, naravno, nisam mogla da sakrijem.
Anđela: Za tebe je ovo sve prolazno. Zabavljaćeš se par meseci sa mnom i posle će ti dosaditi. A ja... ja ću te previše voleti i sva osećanja će mi biti uništena. Nikada neću moći da se sastavim i da volim. Zato je bolje da prekinemo dok još nismo ušli u neku ozbiljnu vezu.
I sama sam se sebi čudila na izgovorenim rečima. Za mene je odavno bilo ozbiljno, zavolela sam ga odavno.
Džejk: Ne, ne, ne. I sama znaš šta sam rekao one noći kad smo se prvi put poljubili. Ovo je odavno postalo ozbiljna veza, Anđela. A ja sam obećao da nikad neću uraditi nešto što tebe plaši. Ili što te povređuje. Obećao sam..!
Anđela: Jesi, obećao si. Ali ti nisi tip za ozbiljne veze, ovo će ti sve dosaditi. I kada ti dosadi, ja za tebe neću postojati. Zaboravićeš me za jedan dan.
Džejk: To nije tačno! Ne mogu te zaboraviti za jedan dan, ne mogu te ikad zaboraviti! Šta se kog đavola desilo da ovako pričaš?!
Anđela: Desila se Aleksis!

Pukla sam. Dođavola, pomenula sam Aleksis. Zbunjeno je stajao nasuprot mene i tražio odgovore za sva njegova pitanja.
Džejk: Aleksis?
Klimnula sam glavom ćutke i pustila još par suza napolje. Polako je sklapao kockice u glavi.
Džejk: Kada sam ja ušao po sok, nešto ti je rekla. Šta ti je rekla?
Zagrizla sam usnu ne želeći da tako neke reči prepričavam. Ponovo bi đavolski peklo..!
Džejk: Anđela, ljubavi... šta ti je rekla..?
Prišao mi je tiho i kažiprstom podigao bradu. Moj suzni pogled se susreo sa njegovim očima.
Anđela: Ja sam malo slagala... rekla sam da smo zajedno četiri meseca.. I rekla je...
Džejk: Da?
Anđela: Rekla je da si ti tip za kratke veze, kombinacije i šeme. Ne za ozbiljnu vezu..
Džejk: I ti si joj poverovala...
Anđela: Nisam želela, ali... plašim se veza, zaljubljivanja, plašim se da te ne izgubim... A onda je rekla još nešto...
Udahnula sam duboko i spustila glavu. Moram ovo okončati pre nego što bude prekasno.
Anđela: Kada se naša veza završi, ona će biti tvoja uteha. Nju ćeš viđati i... bićeš sa njom.
Džejk: To je rekla?
Anđela: Da.. A ja to neću moći da podnesem, da sa mene pređeš na nju. Bolje je da prekinemo...
Obrisala sam mokre obraze i zajecala tiho.
Džejk: Zašto dozvoljavaš da te neko poljulja tako lako? Pogotovo ona. Ona je niko..! Nema šta da se meša u našu vezu i odnos.
Anđela: Ja.. ja ne mogu... Moram da izađem!
Pojurila sam ka vratima, ali ih je on snažno zatvorio preko mog ramena.
Anđela: Pusti me, molim te..!
Uzalud sam pokušavala da ih otvorim, ali je on samo jednom rukom držao vrata zatvorenim.
Džejk: Ne.
Okrenuo me je i ne skidajući pogled sa mojih očiju drugom rukom je zaključao vrata.
Džejk: Možeš da vičeš na mene, da me udaraš i psuješ. Ali ne možeš da odeš od mene, to ti ne dozvoljavam.
Naslonila sam se leđima na vrata i zaplakala jače.
Anđela: Samo ne želim da budem u strahu, ne želim da me boli... Želim da budem sa tobom, u miru da te volim.
Džejk: Ljubavi... to i ja želim. Znam koji hladan zid imaš, ali ja sam taj zid srušio. Možeš milion puta da ga izgradiš, ja ću ga svaki put srušiti i doći do tebe. Ništa me neće sprečiti da dođem do tebe da bih te voleo.
Zažmurila sam čvrsto i pustila da se slomim pred njim. I neka sam se slomila, jedino pred njim mogu ovako da plačem.
Džejk: Ti si mnogo opasnija od ovoga, znam te. I znam da si se samo sad slomila, ali da Aleksis nećeš ćutati. Ali ne želim da se slamaš i da sumnjaš u mene. Nikad nemoj da posumnjaš u ono što ti govorim. Niko me ne može odvojiti od tebe, pogotovo ne Aleksis.
Njegov glas mi je milovao srce, umirivao me je i sam plač je prestao. Sagla sam glavu i obrisala zadnji put suze sa lica.
Džejk: Zar mi ne veruješ?
Kažiprstom i palcem mi je podigao pogled držeći me za bradu. Umilnim smeđim očima je tražio moju ljubav i poverenje.
Anđela: Verujem ti..!
Uskliknula sam i uhvatila ga za obraze ljubeći ga gladno i halapljivo. Nedostajale su mi te mekane usne. Osmehivao se kroz poljupce, te me je podigao na sto. Znao je kakvi mi poljupci trebaju, pa mi ih je i pružao sa zadovoljstvom.
Anđela: Žao mi je što sam ovo uradila... izvini...
Džejk: Nisi ti kriva što se plašiš.. Ali jedno moraš da naučiš - ja tebe nikad neću pustiti. I da me na silu guraš od sebe, nikada te neću napustiti.
Njegov pogled mi je bio dovoljan da u sve poverujem. Dovoljno da ga zavolim za ceo život..!

Čupkala sam mu kosicu i blago grebala po vratu, sve dok mi nije skinuo gornji deo trenerke. Ostala sam samo u belom grudnjaku, te je glasno uzdahnuo.
Džejk: Šta mi to radiš, Anđela..?
Anđela: Šta ti radim..?
Džejk: Izludela si me potpuno..!
Zagrizao mi je usnu i povukao je da sam morala da zastenjem. Napravio je liniju svojim usnama, spustivši se do vrata, te ga je gladan kao lav zagrizao. Naježila mi se koža i čvrsto sam ga stegla za ramena.
Džejk: Hladno ti je ovde...
Protrljao me je po nadlakticama i okrznuo ih usnama.
Džejk: Da te nosim u krevet?
Anđela: Samo ako ćeš i ti biti u njemu.
Zadovoljno se osmehnuo i poneo me u naručju ka spavaćoj sobi. Preko mene je legao i lagano nastavio sa poljupcima. Blago sam mu povukla majicu i skinula mu preko glave. Izvajano i preplanulo telo se nalazilo preda mnom i divlje i prljave misli su mi letele u glavi.
Džejk: Izbaci te misli odmah, ionako se jedva suzdržavam kad si u tom grudnjaku...
Anđela: Šta bi bilo da sam u crnom donjem vešu, hm?
Džejk: Opet me izluđuješ...
Anđela: Izluđivaću te do kraja života.
Obrušio se na moje usne stenjući kroz poljubac. Zna vrlo dobro kako da mi se ureže u misli i srce. On više nije moj gost, odomaćio se kod mene.
Džejk: Trebalo je da te pustim da odeš, pa da vidiš koliko boli kad si daleko od osobe koju voliš.
Prekorio me je slatko, ali sa pravom. Dozvolila sam nebitnoj osobi da me uzburka i da mi utera sumnju u Džejka. U mog Džejka.
Anđela: Znam, kriva sam... Nisam takva, nikada niko tuđe mišljenje nije mogao da mi nabaci, ali sam posumnjala... Dozvolila sam da imam pogrešno mišljenje o tebi...
Prstima mi je skupio usne i učinio ih napućenim. U njegovim sam rukama i može da mi radi šta god hoće.
Džejk: Mogu i ja da bodem, Anđela. Ali ne dozvoljavam ti da prestaneš da me voliš. Niti ti dozvoljavam da meni uskratiš ljubav prema tebi.
Oči su mi ponovo zasuzile i znala sam da imam pravog momka pored sebe.
Anđela: Dođi i samo me ljubi...
Procvilela sam molećivo i ispunio mi je molbe. Mogla sam satima da budem pod njegovim telom i ne bih se zasitila. Ljubio me je, lizao, masirao i ostavljao svoje dodire i tragove svuda po mojoj koži. Da znam da sam njegova i da nikada neću biti tuđa. Niti to želim, želim da sam potpuno njegova.