Neprobojno srce [Prva knjiga]

Ne ostavljaj me

✦Anđela✦

Vratili smo se na časove vrlo brzo nakon Nove godine. Kod nas u Srbiji bi krenuli na časove tek sredinom januara jer nam je Božić nakon Nove godine. Ali ovako, krećemo sedam dana posle Nove godine. Džejk i ja smo u dobrim odnosima, iako se ja i dalje borim sa svojim mislima. Razumeo je, čak mi i nije smetao. Kao da mi je nesvesno dao prostora. Prija mi to, ali i ne toliko. Plašim se da ga u tom periodu ne izgubim i time ga prepustim Aleksis. Iako mi je Džejk obećao da se to nikad neće dogoditi, moj razum je jako težak za saradnju. Možeš mu ponavljati milion puta, a on će terati svoje. I sama ga često ne trpim, a kamoli neko drugi.

Ušla sam brzo u kupatilo i okačila bademantil na ručku na pločicama. Tuš kabina mi je već bila spremna i vruća voda je izlazila iz tuša. Kvasila sam se po telu dok mi je kosa bila skupljena u punđu. Nisam bila ljubitelj tuširanja pre izlaženja napolje, ali sinoć nisam imala snage da se istuširam. Zato sada moram na brzinu. Isključila sam vodu i dohvatila bademantil sa ručke, te sam ga obavila oko svog tela. Bosim stopalima sam stala na hladne pločice tačno ispred lavaboa. Bila sam zadovoljna svojim licem, što je redak slučaj. Obično bih našla neku zamerku, ali je ovog jutra bilo sve u normali. Namazala sam tanak sloj kreme i isprala ruke.
Anđela: Dobro, sad da se obučem.
Krenula sam ka vratima i moj vrisak se prolomio kupatilom. Desno stopalo mi se okliznulo na pločicama i tresnula sam zadnjicom na pod.
Anđela: Gospode...!
Bolno sam prokukala i otvorila oči gledajući ka stopalu. Plašila sam se da ga pomerim, i čim se ono samo nesvesno pomerilo, vraški me je zabolelo.
Anđela: Nisam ga valjda slomila..?!
Usplahireno sam samu sebe upitala i pokušala sam da se uspravim hvatajući se za ivicu lavaboa. Nisam imala snage da se oslonim na zdravu nogu.
Anđela: Šta ću sad..?
Mia: Anđelaa! Jesi li spremna?!
Kao da ju je sam Bog poslao, Miin glas se orio mojim apartmanom.
Anđela: Mia! Uđi u kupatilo!
Znam da se uplašila kada je žustro uletela u kupatilo.
Mia: Šta si uradila to?!
Anđela: Okliznula sam se.. ne mogu da ustanem...
Zadihano sam se držala za zglob stopala ne znajući kako da se sklonim sa poda.
Mia: Kako da ti pomognem?
Anđela: Zovi Džejka. Trebalo bi da je još uvek tu.
Užurbano je istrčala i ostavila me na podu kupatila. Odjednom, osećala sam se izgubljeno i usamljeno. Nisam imala koga da mi pomogne, nesposobno sam se osećala čekajući na pomoć. Suze su mi potekle niz obraze i tiho sam zajecala. Usamljena sam, uvek ću u nekim trenucima biti usamljena...

Džejk: Ko je to tresnuo guzicom?
Uplakanog pogleda sam podigla glavu i videla Džejka naslonjenog na ram vrata. Smeškao se podrugljivo, a ja sam želela da propadnem u zemlju od srama.
Anđela: Nesposobna sam... i smotana. Ništa ne umem..!
Džejk: Hej, nemoj plakati...
Kleknuo je ispred mene i palčevima mi obrisao mokre obraze. Mislio je da plačem zbog pada, ali meni se sve skupilo. Skupili su mi se svi strahovi i problemi.
Džejk: Samo si se okliznula.. nije strašno toliko, smiri se... Dođi da te podignem.
Anđela: Stani.. ja..
Zbunjeno je stao i čekao mene da nastavim.
Anđela: Nemam ništa ispod... samo.. ne gledaj.
Osmehnuo se i klimnuo glavom. Kao da se nismo pre par dana u donjem vešu ljubili u mom krevetu..!
Lagano me je uzeo u naručje da se uopšte ne oslanjam na noge i nisam mogla da ne primetim kako mu je pogled prošetao po mom blago otvorenom dekolteu. Spustio me je na krevet i ispružio noge.
Džejk: Koja te boli?
Anđela: Desna..
Blago je stisnuo prstima zglob i deo risa na stopalu ispitivajući da li je u pitanju prelom. Pod njegovim dodirima nisam osećala bol, izlečio me je svojim dodirom.
Džejk: Nije prelom, ne brini se. Samo si malo nagnječila zglob. Namazaću ti gel za povrede da te ne boli. Imaš li nešto?
Anđela: Imam u plavom neseseru, na donjoj polici u ormaru.
Vrlo brzo je našao gel i namazao ga na bolno mesto dok se jak miris mente širio sobom.
Džejk: Proći će te do uveče, ali danas miruj da bi te prošlo brže.
Osmehnula sam se slabašno, te je zamakao u kupatilo da opere ruke od gela. Gledajući u svoje izdanje, gotovo golo, obuzelo me je neko uzbuđenje. Samo me bademantil deli od njega. Tačnije, deli nas i Džejkova garderoba. Zašto ga želim tako brzo i rano?!
Džejk: Hoćeš li da ti donesem odeću?
Anđela: Neću, nema potrebe..
Džejk: Dobro.
Strah me je ponovo nadvladao i naslućivala sam da ću ga u sledećim minutima izgubiti potpuno. Spustio je ruke, te sam ga brzo uhvatila za ruku. Uplašila sam se da će me napustiti i da ću preplakati ceo dan za njim.
Anđela: Ne idi... Ostani sa mnom, molim te...
Ispod obrva sam ga molećivo pogledala i plašila se njegovog odgovora. Ruka mi se znojila, te sam osetila kako mu se žile na ruci opuštaju.
Džejk: Da legnem pored tebe?
Anđela: Mhm..
Nasmešio se i pomerio me kako bi napravio mesta za sebe. Pokrio nas je tankim jorganom, ali mene je on grejao i opuštao. Udisala sam duboko njegov miris i grlila ga što sam čvršće mogla. Svestan je i on bio da sam ga posle onih intenzivnih poljubaca udaljila.

Anđela: Oprosti mi...
Džejk: Za šta?
Anđela: Što sam te udaljila.. Nisam smela to da uradim. Nikad to više neću uraditi.
Čula sam njegov maleni smeh, a zatim i osetila njegovu ruku u mojoj kosi.
Džejk: Dobro je, Anđela. Ne krivi sebe više.
Anđela: Ali krivim sebe stalno. Ja sam kriva što sam takva, što se lako promenim. A to ne želim..! Samo tebe povređujem.
Približila sam se njegovom licu i ostavljala poljupce. Kao za inat i kaznu, nije mi uzvraćao. Preseklo me je.
Anđela: Ljut si..?
Rukama mi je obuhvatio obraze i stegao ih.
Džejk: Samo prestani da kriviš sebe i sve će ići glatko. Veruj mi i voli me, to mi je potrebno. Ništa više.
Anđela: Hoću, obećavam ti. Kao što si ti meni obećao da te niko neće okrenuti protiv mene, i ja tebi obećavam da ću uvek biti uz tebe, ljubavi...
Žustro sam nam spojila usne i najzad mi je uzvratio. Ljubili smo se gladno, čežnjivo i romantično kao da nam je prvi poljubac.
Džejk: Moja Ejndžel.. samo moja Ejndžel...
Sklopila sam oči slušajući njegov umilni glas na svojoj koži. Usnama mi je obeležavao vrat, a ja sam se uvijala u njegovim rukama. Tako malo mi fali da mu kažem da mi skine bademantil i uzme ovde na krevetu. Ali bilo bi to prerano, a ja tako rano ne smem da mu se dam. I dalje je tu taj strah. Ali, nisam sigurna ni da ću toliko dugo čekati na to, ipak me njegova pojava svaki put izludi i popustim pred njim.