Neprobojno srce [Prva knjiga]

Nova nada

✦Mia✦

Znala sam napetost između Anđele i Džejka i, prema mom skromnom mišljenju, Anđela se dosta suzdržavala po pitanju njegove bivše devojke. Ja bih to rastrgla odmah..! Kamen mi je pao sa srca kad sam čula da su izgladili odnos, a htela sam istog trena da je bijem jer je htela sa raskine. Ne prepušta se dečko tek tako bivšoj, ne ide!
Noa i ja smo ih ostavili da reše svoje probleme i nismo želeli da se mešamo. Ionako su i jedno i drugo previše tvrdoglavi za naše strpljenje.
A nas dvoje.. svakog dana smo se više upoznavali. Bili smo klasičan par, mada totalna suprotnost našim karakterima. Bili smo u duši avanturisti, a kada je reč o našoj vezi bili smo stidljivi poput jagnjeta. Možda nismo želeli da uprskamo to našim divljanjem.
Mia: I, gde idemo?
Noa: Možda na ne baš tako lepo mesto generalno, ali ti ćeš se obradovati.
Bravo Noa, potpuno si me zbunio sada..! Kako ću se obradovati ako mesto nije lepo?
Ali, bio je u pravu. Auto se zaustavio ispred visoke zgrade u centru grada - bolnice.
Mia: Mami se nešto desilo?!
Noa: Samo dođi...
Sa smeškom mi je pružio ruku i izveo me iz auta. Plašila sam se da uđem unutra, ali mi je nešto govorilo da Noa ima nekog keca u rukavu. Nije mi puštao ruku od ulaza u bolnicu, do vožnje liftom i na kraju do dolaska u prazan hodnik.
Noa: Razgovarao sam sa ocem i u svega par dana je dosta toga saznao. Raspitao se za najbolje lekare u zemlji, ali i van zemlje. Za sada nema potrebe da tvoja majka napušta zemlju, ali ukoliko bude potrebe za tim, obezbediće sve za njeno lečenje.
Sa suzama u očima sam ga slušala i naposletku sam mu stegla ruku. Ni reči ne bi bile dovoljne da mu se zahvalim na ovome. Stegla sam ga u zagrljaj i tiho zajecala.
Noa: Doktori će dati sve od sebe da je izleče...
Tiho mi je šapnuo, te sam klimnula glavom.
Mia: Ne znam ni kako da ti zahvalim na ovome...!
Noa: Samo ne plači i biće u redu.
Stisak na mom struku mi je dao potrebnu sigurnost. Jebote, toliko sam se vezala za njega!
Noa: Uđi unutra, očekuje te majka.
Pokazao mi je pogledom na vrata, te sam obrisala suze i ušla u bolničku sobu. Sredili su i da ima svoju sobu i svoj mir. A moja mama Dilajla, dremala je pospano u krevetu. Kroz prozore je ulazila svetlost, a njen krevet su okruživali razni aparati.

Mia: Mama..?
Dilajla: Mia, dete..!
Umorno je pružila ruke pozivajući me u zagrljaj, pa sam osetila njen spokoj. Možda malo čudan spokoj bolesne osobe, ali je mama uvek bila tu za mene.
Mia: Kako si, mama..? Nisam mogla ranije da dođem..
Dilajla: Upisala si koledž, naravno da imaš obaveze. Svakako smo se čule skoro svakog dana.
Pomazila me je po obrazu osmehujući se, a krila sam da sam nekad i izbegavala njene pozive. Bila sam jaka pred njom, ali nekad ne bih to bila. Mislila sam da ću se izvući i pobeći od straha ukoliko ga maksimalno budem izbegavala. Nije uspelo.
Mia: Premestili su te ovde, ima boljih doktora i bolje terapije..
Dilajla: Znam, Noa mi je već sve ispričao.
Mia: Upoznala si.. Nou?
Klimnula je glavom zadovoljno.
Dilajla: Dosta se založio za mene, kao i njegov otac. Nisam znala da ću dobiti najbolju bolnicu u državi.
Osmehnula sam se spustivši pogled. Nekome ko je bogat kao Noin otac je sitan trošak za ovakvu ustanovu. Dva kucanja na vratima se začulo prvo, a zatim je Noa ušao u sobu. Kao da je znao da o njemu razgovaramo.
Noa: Dobar dan, gospođo.
Dilajla: Zdravo, Noa.
Noa: Neću vam smetati, razgovarajte koliko želite.
Biću u kafeteriji na drugom kraju hodnika, ako ti nešto zatreba.
Slabašno sam se osmehnula i gotovo pocrvenela kada sam osetila njegov poljubac na obrazu. Nisam očekivala da će me pred majkom poljubiti...

Dilajla: Sviđa ti se puno, zar ne?
Mama je prekinula moju tišinu, ali sam ja i dalje ćutala.
Mia: Mislim da je odavno preraslo sviđanje, mama...
Kroz podsmeh priznam naglas, te je uzdahnula. I to njeno disanje je zvučalo bolno, pluća su joj škripala. I sama se uvek naježim kad pogledam rendgenski snimak njenih pluća, gotovo da je sve zahvaćeno crnilom.
Dilajla: Oduvek si išla glavom kroz zid. Umesto da ti se prvo neko svidi, pa da se zaljubiš, pa na kraju da zavoliš, ti si odmah prelazila na zadnji korak.
Nasmejala se mojoj glupavoj strani, a i ja sam sa njom. U pravu je, sve sam naopako radila otkad znam za sebe.
Mia: Nije to ništa čudno i novo za mene...
Dilajla: A i vidim da si srećna pored njega, mene ne možeš slagati.
Mia: Moram priznati da jesam. Samo par nedelja smo zajedno, i to je gotovo ništa, ali je meni sve.
Dilajla: Dušo moja...
Stavila mi je dlan na levi obraz i uz žmurenje sam se naslonila na njega. Nazirala se mekoća po malo, ali su joj ruke više bile suve.
Mia: Doći ću opet, sada si i bliže mom koledžu, pa ću te češće obilaziti.
Zadovoljno mi se nasmešila, te ja vratila masku za disanje na lice. Umorila se od kratkog razgovora. Tiho sam zatvorila vrata njene sobe i krenula ka drugom kraju hodnika gde je kafeterija.
Iako mi niko ne garantuje da će lečenje uspeti, bilo mi je lakše da znam da sam sve pokušala. Možda će malo duže živeti i imaću više vremena da se oprostim od nje ako lečenje ne uspe.
Sa vrata kafeterije sam u sred prostorije videla Nou kako pije kafu iz kartonske čaše dok je listao po svom telefonu. Mama je u pravu, opasno mi se sviđa. Tiho sam mu se prišunjala i zagrlila ga sa leđa udišući njegov miris.
Noa: Već ste završile?
Mia: Umara se, ne želim da joj pogoršavam..
Pod prstima sam osećala njegova zategnuta prsa i trnci su mi prošli kroz vene.
Noa: Hoćeš da prošetamo? Iza bolnice je jedan park..
Mia: Idemo u hotel.
Prekinem ga i on se zbunjeno namršti.
Noa: Mislio sam da će ti prijati šetnja...
Mia: Noa, hotel. Ti i ja. U krevetu. I seks. To mi treba sada.
Stegla sam mu košulju dok sam mu dahtala za vratom željno.
Noa: Čuće te neko, Mia...
Mia: Kreni odmah. Neću da čekam više. Smesta moraš da se nađeš duboko u meni.
Gricnula sam mu uho i to je bio kraj mog naređenja. Sa mnom više ne može da se raspravlja, i sam žudi za mnom.