Neprobojno srce [Prva knjiga]

Naše mišljenje

Kako se već približavala noć, time se približavala i ta žurka o kojoj je Noa pričao danas. Za stolom sam pripremala male papiriće za podsetnike i kratke beleške koje ćemo lepiti po knjigama dok budemo radili. Na vreme sam se okupala i zavila kosu u peškir, pa sam cupkala nogama iako su mi bile ukrštene ispod stolice. Očekujem da će Mia svakog trenutka uleteti u moju sobu i viknuti da počnem da se oblačim, te sam sva zgrčena da se ne uplašim kad mi tako bane u apartman.
Mia: Još nisi spremna?!
Da, banula je opet kod mene, ali ovog puta se nisam prepala.
Anđela: Neću ići, Mia. Imam obaveze večeras.
Mia: Ma kakve obaveze! Čekaš nekog dečka?!
Zaustim da kažem kako je netačno, ali je zapravo pogodila. Ipak čekam Džejka za prezentaciju.
Mia: Čekaj, čekaj, čekaj..! Čekaš nekoga! Odmah da si mi rekla kako se zove, gde si ga upoznala, svaki detalj!
Anđela: Ma bre! Sa Džejkom radim prezentaciju za kriminologiju, zato ne mogu da idem.
Mia: JAO!
Vrisne glasno pored mene, pa mi probode uši do bola.
Anđela: Zaboga, Mia..!
Mia: Krenula si u akciju, ohoo!
Počne da se veseli, da samo odmahnem glavom.
Anđela: Nikakve akcije nema, imam prezentaciju da radim sa njim.
Mia: Ko zna, duga je noć! Možda se nešto zanimljivo desi..
Namigne mi, te uzdahnem i ustanem od stola, pa je uhvatim za ramena.
Anđela: A ti ćeš da zakasniš na tu žurku! Pusti ti mene i uživaj.
Mia: Dobro, ali moraš mi obavezno prepričati svee!
Izguram je nekako u hodnik dok sam se zajedno sa njom smejala, te se ona povuče nazad u svoju sobu. Kako ima ovoliko energije, nije mi jasno!

Otvore se Džejkova vrata, te on izađe u kompletu sive trenerke sa par knjiga u ruci.
Džejk: Hoćemo li?
Anđela: Može.
Pomerim se da može da uđe kod mene, ali on zbunjeno stane nasred hodnika.
Džejk: Nećeš da idemo dole u prostorije za učenje?
Anđela: Možemo, mada je lakše raditi u svom poznatom okruženju. Kako ti želiš.
Džejk: Neka ajde, da probam tvoje metode.
Zagrize usnu, pa prođe pored mene i zatvorim vrata za njim.
Anđela: Hoćeš za radni sto ili za onaj stočić pored kauča?
Džejk: Bolje radni sto, ako ti ne smeta.
Privuče još jednu stolicu za sto, pa stavi svoje knjige pored mojih.
Anđela: Piješ li kafu?
Džejk: Ponekad. Skuvaćeš?
Anđela: Meni će trebati. Hoćeš da probaš ovu?
Pružim mu u ruku kesicu Jacobs-a sa ukusom milke koju ja pijem, te se osmehne.
Džejk: Daj da probam.
Vratim se nazad u kuhinju pa pustim vodu da se kuva, i utom začujem kucanje na vratima. Brzo ih otvorim, pa ponovo ugledam Nou na njima.
Noa: Jesi li se možda predomislila za žurku?
Neki veštački osmeh je držao na licu dok se rukom oslanjao na zid pored vrata.
Anđela: I dalje je ne, imam obaveze.
Pogled mu prošeta preko mog ramena i tada mu taj osmeh spadne kad ugleda verovatno Džejka. I sama se okrenem na kratko, pa vidim da Džejk već gleda prema nama.
Noa: Mislio sam da ćeš biti sama večeras.
Anđela: Iskrslo je drugačije, Džejk mi pomaže.
Noa: Da, vidim..
Neprijatnost se jako osećala, te odlučim da je ipak ja prekinem.
Anđela: Uživaj na žurki!
Noa: Da...
Zatvorim vrata za njim, pa se vratim šporetu gde mi već voda vri.
Anđela: Neverovatno..!
Džejk: Mogla si da ideš na žurku, nismo morali večeras prezentaciju da započnemo.
Ne uspem da se stišam da je sigurno i Džejk to čuo.
Anđela: Nisam takva da svakog vikenda izlazim.
Prinesem mu šolju vrele kafe, pa sednem do njega. Videlo se da me je bocnuo onim komentarom da odem na žurku. Možda je on hteo da ide..
Anđela: Ako si ti želeo da ideš..
Džejk: Nisam večeras raspoložen za žurke, radije bih ovde bio.
Radije bi bio kod mene? Otpije gutljaj kafe, pa obliže usne zadovoljno.
Džejk: Dobra je!
Osmehnem se iza ivice šolje, pa najzad krenemo sa prezentacijom.

Tema je jako ozbiljna a i obimna, i što pre krenemo pre ćemo i završiti. Otprilike smo pola sata proveli u osmišljavanju celokupne prezentacije, koji tekst ćemo da stavimo na prvo mesto, a koji na zadnje, koje slike su najupečatljivije. Knjige koje je Džejk uzeo su bile pune informacija i možemo odatle dosta da iskoristimo.
Džejk: Počinje glava da me boli od svega.
Protrlja bolno slepoočnice, te se nasmešim dok on ne gleda.
Anđela: Lepo sam ti rekla da će ti se smučiti. Šta ti misliš o...
Zaustavim se kad mi pisne telefon, te na kratko pogledam u ekran.
"Zaboravila si me, ćurko..!"
Nemanja nikad neće prestati da me zove tim nadimkom. Nisam mu se javila par večeri uopšte, pa je počeo da me provocira.
Džejk: Ne mogu bez tebe na žurki.
Džejk me dozove, te samo zaključam telefon. Kako samo pucaš od ljubomore!
Anđela: Javiću se bratu kasnije.
Džejk: Imaš brata?
Anđela: Jedinica sam, ovo je brat od strica, ali kao da mi je rođeni.
Pročistim grlo, pa nastavim dalje sa prezentacijom dok je Džejk i dalje "odmarao" oči.
Anđela: Da nastavim pitanje. Šta ti misliš o ovoj temi?
Džejk: Jesi li uvek tako ozbiljna?
Postavi mi potpuno neko deseto pitanje, te se sporo i začuđeno okrenem ka njemu.
Anđela: Ozbiljna?
Džejk: Mislim.. Nema mesta za šalu, sve mora po pravilima da se radi, nema zezanja kad je ozbiljna situacija..
Počne da nabraja razne situacije, a da nema pojma da sam ja totalno suprotna osoba.
Anđela: Nisam uvek ozbiljna, nisi svestan kako mogu da se zajebavam.
Džejk: Nisam primetio. Deluješ jako... hladno prema svakome.
Sa strane ga pogledam podižući obrve, te prekrstim ruke a zatim i noge.
Anđela: Takva sam prema bilo kome. Imam tu neku odbojnost, distancu dok se bolje ne upoznam sa osobom. Moram dobro da procenim kakve su osobe.
Džejk: Kako ti se ja činim?
Ponovo ubode glavno pitanje ovog razgovora na koje ja oduvek izbegavam da odgovorim, ali čini mi se da ovog puta neću moći da izbegnem.
Anđela: Ne znam još uvek.
Džejk: A daaj! Moraš imati bar neko mišljenje, bar jednu rečenicu.
Osmehnem se na sekund, pa okrenem novi list u svesci.
Anđela: Imam osećaj da ćeš mi opasno čupati živce, ali da će mi to isto tako i prijati.
Uz gromoglasan smeh zabaci glavu unazad, te prođe rukom kroz kosu par puta.
Džejk: Onda moram da opravdam to mišljenje..!
Ne uspem da zadržim ozbiljan izraz lica, te prasnem u smeh i ja, a njega to izgleda još više oraspoloži.
Džejk: Eto ga taj topao osmeh!
Zabacim kosu unazad ne sklanjajući osmeh sa lica, pa nastavim dalje sa radom.
Anđela: Nisi mi odgovorio na pitanje. Šta ti misliš o ovoj temi? Ipak devojke češće doživljavaju seksualno uznemiravanje i nasilje, pa mi treba mišljenje sa muške strane.
Zamislio se kratko, pa se naslonio laktovima na ivicu stola. Znam da ne bi podržao takvu vrstu uznemiravanja jer smo se ipak opredelili za ovaj policijski posao, ali želim da čujem njegovo dublje razmišljanje.
Džejk: Izabrao sam ovaj posao, naravno da ne podržavam nimalo tako nešto. Mislim da nikad ne bih mogao tako nešto da uradim, pre bih voleo da mi otpadne ruka nego da naudim ženskoj osobi.

Tako je ravnomerno i staloženo pričao, da me je skoro i uspavao. Ali pored toga, duboko me je dirnuo i istog trena sam osetila neku sigurnost u njegovom glasu. Šta se krije iza takvog razmišljanja? Šta ga navodi na to?
Džejk: A ti, šta ti misliš o ovome? Ipak i momci doživljavaju nasilje.
Anđela: Iako se to ređe dešava, i oni su žrtve takođe. Štitimo ih podjednako, nema razdvajanja. Ne treba uopšte da se dešavaju zločini..! Ali da nema zločina ne bi bilo ni vojske ni policije, tako da sam na neki uvrnut način zahvalna što postoje zločini. Ako je to uopšte moguće..
Džejk: Razumem.
Uzdahne skoro pa nečujno, te skupi knjige i ustane sa šoljom u ruci.
Džejk: Javi se bratu, dosta smo radili za večeras.
Anđela: Opraću ja šolju, ostavi je.
Osmehne se i vrati je nazad na sto, te ustanem za njim i ispratim ga napolje. Uđe na pola u njegov apartman, te meni sine odjednom..
Anđela: Džejk..?!
Džejk: Hm?
Anđela: Nisi mi rekao šta ti misliš o meni.
Kut usne izvije u maleni osmeh, pa obliže usne spuštajući pogled.
Džejk: Još je rano za to.
Anđela: Džejk..!
Pripretim mu uz osmeh, pa se on glasnije nasmeje.
Džejk: Laku noć.
Anđela: Laku noć.
Nema od mog odgovora ništa večeras, te zatvorim vrata i naslonim se na njih. Baš smo lepo veče proveli, radili smo i nešto korisno, a malo se i upoznali. Pre bih ovo izabrala nego bilo koju žurku u gradu.