Neprobojno srce [Prva knjiga]

Zdravo, partneru

✻NEDELJU DANA KASNIJE✻

✦Anđela✦

Ignorisanje bilo koje osobe nije lako nimalo, a kamoli ignorisanje voljene osobe. Normalan čovek bi se i zapitao zašto bi, pobogu, neko izbegavao voljenu osobu?! Samo što ja nisam normalna... Džejk me je uporno zvao i slao poruke, a meni su svaki sledeći poziv i poruka padali sve teže. Bila sam i iznenađena da još uvek nije razvalio vrata. Znajući njega, očekivala sam to. Mada, nakon svega što sam mu uradila previše očekujem. Možda i ovo zvanje čini čisto reda radi.
Potrudila sam se da i ovaj poziv od jutros ignorišem, a vrlo malo mi je falilo da mu se javim. Željna sam bila njegovog glasa, očiju i stasa. Izbegavala sam ga koliko god sam mogla, bar njemu da olakšam ovaj raskid, ja nisam bitna. Da sam se jutros javila sve bi palo u vodu, zaplakala bih i on bi tada razvalio vrata. A ne želim da se vrti oko mene nesrećne. Morala sam da se skoncentrišem na današnji dan. Nakon druge godine koledža, izvanredni studenti će biti izabrani za praksu. Pravu, pravcatu praksu. Više nećemo pohađati predavanja, već ćemo samo odlaziti na polaganje ispita. Pored toga, izabrani više neće boraviti u hotelu koledža, već u posebnoj vili kako bi svi bili na okupu zbog lakšeg organizovanja hitnih poziva i slučajeva.
U ogledalu sam posmatrala odevnu kombinaciju za današnji dan - bela prijatna majica, preko kožna jakna, crne uske pantalone i crne polučizme na štiklu. Sasvim jednostavno, ne želim da dajem neki preterani utisak. Najviše sam se zabrinula za svoje lice, ni toliko pudera nije uspelo da sakrije moje podočnjake do poda. Svi će videti da sam imala paklenu nedelju.
Mia danas ima kontrolu u bolnici i nisam mogla sa njom da idem, a pogotovo nisam mogla sa Džejkom. On je već možda i bez mene otišao.
Pokupila sam sve ostale sitnice i izašla iz apartmana. Projurila sam kraj Džejkovih vrata i na ulici se dala u potragu za taksijem. U Njujorku je tako teško naći taksi, čak sam na to i zaboravila otkad nisam išla njime.

Razmišljala sam o budućem periodu mog života dok me je taksista vozio ka severnijem delu Menhetna gde se nalazi ta vila. Danas svi odabrani studenti obilaze vilu, što znači da će i Džejk ukoliko me nije preduhitrio i obišao je ranije. Ali ako nije... Hoćemo li preživeti ako se sretnemo?
Imala sam osećaj da odlazim u neku veoma bogatu porodicu, a ne da ćemo se samo mi odabrani okupiti i živeti u jednoj kući. Zapravo, skupocenoj vili jer Njujork samo skupocene vile i ima.
Dala sam novac za vožnju taksisti i izašla iz auta sa, slobodno mogu reći, vilicom do poda. Nije ovo bila bilo kakva vila, ovo je bila ekstravagantna vila. Ograda je bila prirodno, od jarko zelenih, uredno orezanih žbunova, a poravnati kameni putić je vodio do samog ulaza u vilu. Pažljivim koracima sam krenula po tom putiću bojeći se da ga obućom ne uništim, a onda sam opazila dvorište. Na jednoj strani je bila glatko pošišana trava, a na drugoj strani je bio betonski prostor za mesta za parking. Iza vile se nazirao mali deo bazena kao i par ležaljki oko njega. A vila... nisam imala dovoljno dobrih reči za nju. Imala je dva jednostavna sprata, a odisala je luksuzom.
Xx: Anđela Paunović?
Prekinuo me je glatki glas, te sam se trgla i ugledala sedog visokog čoveka na ulazu. Bio je u policijskoj uniformi.
Anđela: Vi ste poručnik Derek Losman, zar ne?
Derek: Tako je. Dobro došla, Paunovićka!
Toplo se osmehnuo i pozdravio me jakim rukovanjem. Odmah se zna koji čovek je dobar, a koji zao. Derek Losman je odisao dobrotom iz dubine svoje duše.
Derek: Pođi za mnom, i tebe moram sprovesti kroz obilazak vile.
Sa slabašnim osmehom sam krenula za njim ulazeći u vilu. Na desnoj strani prizemlja je bila dnevna soba pokrivena sjajnim parketom i sa perfektno belom garniturom za sedenje, dok je na suprotnoj strani bila mermerno bela kuhinja. Bogatstvo se moglo namirisati u vazduhu.
Derek: Kao što vidiš i sama, ovo je prizemlje. Imate kuhinju, dnevni boravak i omanje kupatilo iza ovog zida. Na spratu su podeljene sobe, već su vam određene nažalost ih ne možete sami birati. Ali mislim da će vam se svima dopasti odabir.
Poručnik Derek Losman je zamenio Nubriksa. Tačnije, radi za dve policijske stanice - prethodnu Nubriksovu u centru Menhetna i za jednu na severnom delu, u kojoj ćemo mi raditi.
Derek: Miji je već određena jedna prostranija soba i za njenu bebu će sve biti kompletno opremljeno do porođaja.
Anđela: Radovaće se tome.
Derek: Da, ono što sam zaboravio da kažem je da pored tebe, Mije Kenedi i Džejka Parkera postoji još par studenata koji će ovde boraviti. Ali oni su na levoj strani sprata, dok ste vi na desnoj. Vi na desnoj ste mnogo jači, da znaš.
Namignuo je šaljivo, ali sam znala da govori istinu. U generaciji nije bilo jačih studenata.

Derek: Da je bilo sreće i sudbine, i Noa Bestvek bi nam se pridružio da je živ...
Anđela: Strašna tragedija se dogodila...
Složila sam se sa njim, nisam imala šta drugo da dodam. Sve tragedije i patnje su se nakupile da se bojim da li ću ikada osetiti bilo koju emociju kako treba..
Derek: Ti si došla zadnja u obilazak, pa već mogu da ti kažem i da ćeš raditi na terenu. Naravno, pravila su takva da nećeš smeti da ideš sama na teren bez pojačanja, tačnije partnera. I to smo već odredili. Odavno smo znali ko je izabran.
Ljubazno i ohrabrujuće se nasmešio i dao mi vetar u leđa da raširenih ruku prihvatim ovaj posao. Da prihvatim svoj poziv.
Derek: A, evo ga tvoj partner! Smestio se konačno.
Znači muško je.. Okrenula sam se polako i na donjem delu stepenica videla njega. Srce se ubrzalo, kao što je uvek i radilo u njegovom prisustvu, a ruke su zadrhtale. Prodornim sjajnim očima je streljao moje, a ja znam da je moj um zanemeo.
Anđela: Džejk...
Tiho sam šapnula njegovo ime, i sama se čudeći da posle svih prolivenih suza i patnje on stoji ispred mene. Osmehnuo se šarmerski, istim onim osmehom kojim me je i osvojio prvog dana.
Džejk: Zdravo, partneru.