Neprobojno srce [Prva knjiga]

Opijaš me

✻JUTRO✻

✦Džejk✦
Blještavo jutro utorka je odavno došlo dok ja već treći sat nepomično ležim. Ni glavu nekad ne bih pomerio, kako ne bih šušnuo nespretno. Mirniju noć nisam imao odavno, a izgleda da nije ni Anđela. Probudila bi se na kratko kako bi promenila položaj, ali je kao beba spavala mirno. Protegla se i zatvorenih očiju je prostenjala sanjivo.
Anđela: Već je jutro...
Džejk: Dobro jutro.
Polako je podigla kapke i par trenutaka povezivala u glavi gde je spavala. Izgleda da se ogledala u mojim očima čim nije progovarala.
Anđela: Spavala sam ovde celu noć?
Džejk: Mhm. Kao bebica si spavala.
Osmehnula se još uvek sanjivo, pa sam ispružio ruke i smestio šake na njena leđa. Pod prstima sam osećao kako joj se mišići istežu i kako se njeno telo budi. Približio sam se za poljubac, ali je šakama pokrila lice.
Anđela: Nisam se ni umila ni oprala zube..!
Džejk: Nema veze...
Nežno sam ih spustio i slepio nam usne zajedno. Suve su, trebao sam noćas krišom da ih ljubim.
Anđela: Ti si se sav ukočio pored mene..
Džejk: Nisam, a ti si prelepo spavala.
Nasmešila se i zagledala u moje oči. Liznula je donju usnu i polako pružila kažiprst ka meni. Noktom je blago opcrtala liniju mojih usana i prikovala svoj sanjivi pogled za njih.
Džejk: Spavaj još malo, imamo još dva sata do hemije.
Anđela: Do hemije?!
Kao oparena je skočila iz kreveta i mene uplašila.
Džejk: Imaš vremena..
Anđela: Profesorka Džouns me mrzi! Zaboravila sam rukavice da stavim i tokom celog predavanja me je pržila pogledom..!
Nasmejao sam se i izdigao obrve na kratko.
Džejk: A što si zaboravila rukavice?
Zastala je na trenutak, pa me naglo pogledala.
Anđela: Ti si kriv za to!
Džejk: Ja?
Anđela: Da! Ljubio si me u ostavi i pomutio mi pamet!
Odmahnula je rukama i istrčala iz mog apartmana. Bacio sam se nazad na jastuk uz gromoglasan smeh dok sam gledao kroz otvorena ulazna vrata za njom.

✻ ✻ ✻ ✻ ✻ ✻ ✻ ✻ ✻ ✻ ✻ ✻ ✻ ✻ ✻ ✻ ✻ ✻ ✻ ✻

✦Anđela✦

Ušavši u laboratoriju ispred Džejka, ponovo sam zauzela mesto za zadnji sto kako bih što dalje bila od profesorke. Proverila sam čak tri puta da li sam sve od opreme namestila kako treba.
Anđela: Maska, naočare, rukavice, mantil.. sve je tu.
Bar me sada neće grditi kao juče. Krajičkom oka sam ugledala figuru kraj sebe i okrenula se. Džejk je nameštao masku, a zatim i rukavice. Čak i to što nosi masku mi ne pravi problem da vidim kako se smeška.
Anđela: Šta radiš ti..?
Džejk: Pohađam časove hemije..?
Odgovori mi pitanjem uz šapat, te se protegnem razmišljajući kako sada pored njega da se fokusiram na hemiju.
Anđela: Ionako mi hemija ne ide najbolje...
Džejk: Taman da ti pomognem..
Šmekerski pogled zavlada njegovim licem i meni se odseku noge.
Anđela: Kako to radiš..?
Džejk: Šta?
Anđela: Pogledaš me tako moćno i ja zanemim.
Rukom mi je stegnuo struk i privukao bliže sebi. I u ovom belom mantilu mi je bio savršen..!
Profesorka Džouns: Još jedna vežba je danas pred nama!
Još glasnija je bila nego juče i dnevnikom je lupila o površinu katedre.
Profesorka Džouns: Kao što znate, pored velikog broja ubistava u Njujorku, na drugom mestu su zločini zvani silovanje. Nekada može biti samo to, a nekada se silovanje završi i tragičnom smrću. Ono što se u istrazi radi je traženje fizičkih dokaza, tačnije traži se sperma počinioca u ili na telu žrtve. Već ste ovo gradivo prešli, pa znate postupak analize. Pred vama su uzorci kriminalaca koji i dan danas služe zatvorsku kaznu, a zatvor Njujorka nam je dao uzorke u naučne svrhe. Podelićete se u parove.
Džejk: Am.. Možemo li Anđela i ja biti u paru?
Džejk iznenada digne ruku i profesorka pogleda prvo u njega, a zatim u mene i to znatno strožije.
Profesorka Džouns: Sa Paunovićkom?
Džejk: Mhm.
Otvorila je dnevnik i gledala nešto, a zatim je klimnula glavom.
Profesorka Džouns: Vas dvoje ste isto godište, može.

Na njen znak su svi parovi krenuli sa analizama. Bilo mi je znatno teže da se fokusiram na rad zbog Džejka, ali sam uspela da smirim ritam svog srca. Pod mikroskopom sam gledala u semeni uzorak na staklenoj pločici, pa sam osetila Džejka iza mojih leđa. Postavio je ruke na moj struk.
Anđela: Šta radiš to..?
Džejk: Moram da se uverim da dobro radiš...
Anđela: I to moraš baš tako blizu..?
Džejk: Odavde je najbolji pogled...
Nasmejao se kroz odgovor, te je smestio glavu na moje rame. Osećala sam njegov dah na svom vratu, a i parfem. Ne postoji muškarac koji lepše miriše od njega..!
Anđela: Imam jedan problem...
Šapnula sam tiho dok sam u epruvetu dodavala hemikalije.
Džejk: Koji..?
Anđela: Tvoj parfem me jako remeti, mozak mi se gasi..
Džejk: Hoćeš reći da te opijam..?
Anđela: Opijaš me...
Šapnem tiho i izvijem se blago, ali zavodljivo u njegovim rukama. Više me je opio njegov miris nego sve ove hemikalije u laboratoriji..!
Džejk: To je lepo znati...
Pruži mi jedan poljubac u vrat i odmakne se od mog tela taman pre nego što je profesorka pogledala u nas. Naslonio se rukama na sto i započeo izveštaj. Diktirala sam mu polako rezultate analize i on ih je vešto zapisivao.
Izgledali smo kao da smo na poslu.
Kao da smo poslovni partneri.
Kao da smo partneri u zločinu.