Neprobojno srce [Prva knjiga]

Spoznaja

Nisam nešto ni puno spavala noćas. Snašla sam se da postavim maleni ormarić iz predsoblja na vrata, u slučaju da se opet nađu otključana. Čim sam se sredila u kupatilu, prostrla sam prostirku u predsoblju i počela da se istežem. Cele noći sam u grču i strahu ležala, da će mi sad ovo dobro doći. Preko sofe sam imala pogled na ovaj kraj, a između zgrada se pomalo nazirala reka Hadson. Svaki mišić u telu mi se zatezao do krajnjih granica što me je opuštalo više nego ikad.

Udahnem duboko par puta i tako pročistim pluća, pa skupim i odložim prostirku nazad u kofer. Nisam odavno vežbala, te sam se od običnog istezanja oznojila. Uskočim odmah u topao tuš, pa se zadovoljno osmehnem čim osetim da me voda opušta. Već sam koristila drugu turu peškira i primetila sam da mi se odeća nagomilala. Brzo se van tuš kabine osušim, pa podignem kosu visoko i zamotam je u peškir. Ogledajući se, namažem beličastu kremu na lice, pa obučem sportski komplet. Kao da ću ići negde, a ne smem da promolim glavu napolje. Moraću od ponedeljka svakako da se suočim sa Noom, ali ova dva dana ne želim o tome da mislim uopšte. Čak iz kupatila sam čula kucanje na vratima, te ujednačenim koracim polako dođem do njih još uvek masirajući kremu u lice.
Noa: Anđela..?
Stanem sa pomeranjem ormarića sa vrata čim se začu Noin glas, te se ljutk namrštim. Još ima obraza da se pojavi! Ostanem tiha, te prekrstim ruke slušajući da li će nešto više pokušati, baš kao što je to sinoć uradio.
Noa: Ne znam da li me čuješ, ali... zaista mi je žao kako sam se sinoć poneo prema tebi..
Prevrnem očima na to, znajući da jedno "izvini" neće ništa popraviti. Za takvo nešto ne može samo "izvini" da prođe.
Noa: Molim te, otvori!
Naravno da neću da ti otvorim. Ne želim da te vidim.
Odmaknem se od vrata i bacim se odmah na rad, tako će mi najbrže proći vreme. Nije se više ni Noa čuo, odustao je hvala Bogu..!
Još neke rečenice sam počela da proširujem i da ih uklapam na bolja mesta. Sve je lepši smisao dobijalo i sam osmeh mi se crtao na licu. Ovakav studentski život sam zamišljala: katkad provod i žurke, dosta učenja ali da uživam u tome. Da učim ono što volim.

Ponovo se začu kucanje, te se trgnem iz svojih misli žustro. Ako je opet Noa, ovog puta ću ga zaista udariti!
Mia: Ja sam Anđela..!
Miin iskričav glas me natera da se osmehnem, te pomerim ormarić sa vrata.
Anđela: Jesi li sama?
Mia: Jesam bre..!
Otvorim joj polako posmatrajući preko njenih ramena da se Noa negde slučajno ne krije, te je propustim da uđe u predsoblje.
Mia: Ni da razgovaraš sa njim nećeš?
Zaključam vrata, pa se naslonim na stranu frižidera prekrštajući ruke.
Anđela: Da li bi ti razgovarala da ti tako upadne u sred noći u sobu? Doslovno mi je provalio u apartman!
Mia: Znam, ali... ipak je bio pijan.
Anđela: I to je opravdanje za njegovu provalu i bolesne reči?
Sagne glavu nemajući nikakav argument, te izdahnem nečujno.
Anđela: Hoćeš kafu?
Mia: Neću, došla sam da te obiđem samo malo, da ne budeš sama.
Smešak mi zaigra na licu, te sednem nazad za sto.
Mia: Šta ti je uopšte rekao noćas?
Anđela: Pričao je neke gluposti, nebitno je.
Mia: A kaži mi...
Upornost i napadnost je njena jača strana izgleda. Neće se zaustaviti dok joj ne kažem.
Anđela: Smetalo mu je što sam ostala sa Džejkom da radim prezentaciju, nalupao je kako je sigurno Džejk već u mom krevetu... Budalaštine!
Iznervirano bacim hemijsku na drugi kraj stola, te izdahnem besno.
Mia: A ti ne bi volela da je bio u krevetu?
Anđela: Šta?
Sa jednom podignutom obrvom je pogledam začuđeno. Smeškala se i pogledom mi kopala po mislima.
Mia: Znam koliko te je Džejk zainteresovao, i to ne samo u misterioznom smislu.
Skrenem pogled ka njegovom i mom radu, pa mi kroz glavu prođu slike od sinoć. Šale, njegova pitanja.. sve to tako čudno utiče na mene.
Mia: Znala sam..!
Anđela: Nisam ništa ni rekla, kako možeš da znaš?!
Pogodila me je pravo u srž sa ovim teorijama, a to me najviše nervira. Tu sam ranjiva, i ne želim da neko noktima kopa još više tuda.
Mia: Šta je teško reći da te je dečko zainteresovao? Tu nema ničeg pogrešnog.
Anđela: Ima. Onda će se desiti da se zaljubim, on me iskoristi, ode, a ja ostanem da tugujem za njim!
Mia: Preterala si sad baš. Poznaješ ga jako malo, gotovo se ništa nije ni desilo. Šta bi ti falilo da se malo opustiš i iskoristiš šansu?
Prevrnem očima prolazeći prstima kroz kosu, te se ona zakikoće. Znala je da je u pravu, a još gore i ja znam da je u pravu..
Mia: Priznaj.
Anđela: Šta da priznam?!
Mia: Priznaj da si se zagrejala za Džejka.
Anđela: Nisam!
Ovog puta sam debelo slagala. Ili barem mislim da sam slagala.. Nešto se tu muti, neka čudna magla se stvara kad pomislim na njega i dok sam pored njega. Umišljaš, Anđela!

Najzad se još jedno kucanje oglasi, te odmah skočim sa stolice. Zaboravila sam da na vratima može biti i Noa, ali i s njim bih se sad izborila. Ionako sad dosta mislim o Džejku, još gore bi mi bilo da ga još i vidim.
Otvorim vrata, te baš Džejka ugledam. Kao poručen je došao.. U sportskoj odeći je i oko zglobova nosi znojnice, te nesvesno obližem usne gledajući ga u toj kombinaciji.
Anđela: Hej..!
Džejk: Nisam znao da imaš nekoga, zdravo!
Preko mog ramena mahne Mii koja mu se samo osmehne, a ja u glavi već znam da kuva neki plan.
Džejk: Jesi li slobodna večeras?
Anđela: Večeras?
Džejk: Da, da radimo.
Anđela: Prezentacija, da.. Može, naravno.
Džejk: Onda se vidimo večeras.
Klimnem glavom i zatvorim vrata za njim, te izdahnem nečujno da me Mia ne bi čula.
Mia: Čula sam taj uzdah.
Anđela: Naravno da si čula.
Okrenem se sa osmehom ka njoj, te podigne obrve.
Mia: Priznaj.
Anđela: Neću.
Mia: Mhm...
Zadovoljno se osmehne i protrlja dlanove, te naslonim potiljak na vrata. Neću da priznam ništa, jer se ništa ne sme desiti. Ne smem to dozvoliti.