Neprobojno srce [Prva knjiga]

Stare veze

✻NEDELJU DANA KASNIJE✻

✦Džejk✦

Nedelju dana nije bilo predavanja kriminologije. Ostali profesori nisu bili u mogućnosti da spoje dva razreda zbog velikog broja studenata, ali su nam predlagali da sami izvlačimo bar neke beleške iz lekcija kako bi bili bar malo pripremljeni za predstojeće ispite. Nagomilalo nam se ionako, ali su barem nakon nedelju dana smislili način za nastavak naših predavanja. Sada smo sedeli u amfiteatru sigurni da ćemo danas slušati predavanja, a za katedrom je bio ni manje ni više nego poručnik Nubriks.
Zatražili su od njega da žrtvuje svojih dva sata pet puta nedeljno kako mi ne bismo zaostajali više. Anđela i ja smo već imali iskustva sa njim, pa smo upoznati sa njegovim stavovima i načinom rada.
Poručnik Nubriks: Nadam se da ste se malo smirili i da ste pokušali da skrenete svoje misli sa ovako tragičnog slučaja.
Nije bilo pomaka u slučaju profesora Endrua. Nikakav jak trag se nije pojavio i bio sam ubeđen da će se njegov slučaj "ohladiti" kako vreme prolazi.
Xx: Ima li napretka u slučaju?
Poručnik Nubriks: Nažalost, nema. Nismo pronašli nijedan konkretan trag koji bi napravio neki pomak u ovome. Nadamo se ipak da će se taj pomak uskoro desiti...

Naravno da nema pomaka, da je bilo dosad bi se već zatvorio slučaj. Anđelu je kopkalo sve u vezi profesora, pa i sama činjenica da su on i poručnik Nubriks bili prijatelji. Shvatio sam zapravo njegovu slobodu kada nas je pustio da učestvujemo u pravoj istrazi u policiji i da propustimo njegova predavanja.
Xx: Kakav je čovek bio profesor? Rekli ste da ste bili prijatelji.
Poručnik Nubriks: Da, zajedno smo pohađali isti fakultet. Družili smo se često i bili smo veoma bliski. Meni se ukazala prilika da radim u policijskoj stanici i na terenu, dok je Endru želeo da ovde bude. Da predaje budućim službenim licima.
Ispod stola sam ispreplitao prste sa Anđelinim. Blago mi se osmehnula i stisla moju ruku jače. Umesto regularnog predavanja, slušali smo priče o profesoru Endruu iz mladosti. Kako je izgledao njegov privatan život, kakav je bio kao student i kakav je prijatelj bio svima. To je možda i bio pravi način da se oprostimo od njega.
Napustili smo amfiteatar i zaputili se ka kafeteriji kako bi na pauzi pojeli neki zalogaj.
Džejk: Posle imamo fizičko, zar ne?
Anđela: Da, pitam se samo kako ćemo to i raditi sada...
Svi studenti su bili ošamućeni ovim događajem. Neko manje, neko više - ali svi su imali teskobu. Uzeli smo po voćni jogurt, a Anđela je žustro listala medijske članke po internetu.
Anđela: Nikad mediji ne mogu malo da izdetaljišu! Sve je smuti pa prospi! Kako ja odavde išta da povežem?!
Nasmešio sam se krijući se iza bočice jogurta. Iznenadila me je njena požrtvovanost, upornost i tvrdoglavost da sazna šta se to profesoru desilo. Zato i mislim da je policijski posao pravi za nju.
Džejk: U medijima nikad ništa ne možeš tačno da saznaš. To valjda i sama znaš.
Anđela: Mislila sam da su američki mediji bolji od srpskih!
Besno je odložila svoj telefon i u cugu ispila ostatak svog voćnog jogurta. Bleda roze boja od jorgurta sa malinama se ocrtala na njenim usnama, te sam je palcem skinuo i olizao.
Anđela: Našao si gde ćeš da me provociraš, hm?
Džejk: Ništa ja ne radim..
Ironično je skupila oči i klimnula glavom oprezno. Ima me na oku sada.

Izašli smo iz kafeterije i krenuli smo ka sali za fizičko. Uprava koledža je najavila neke izmene u profesorima za sve studente, ali se ipak nadam da će te promene biti minimalne.
Anđela: Dođi ti ovamo...
Žustro me je povukla za ruku pravo u ostavu i bučno zatvorila vrata za nama. Umesto da ja nju kontrolišem, ona je mene pribila uz vrata i ispod obrva me pogledala.
Džejk: Šta..
Anđela: Ti znaš da se kačiš sa đavolom, zar ne?
Zločesto se nasmešila, te sam coknuo jezikom.
Džejk: Ne znam samo šta sam uradio..
Anđela: A znaš da provociraš...
Rukom je skliznula niz moj stomak i zadržala se na kaišu farmerki.
Anđela: Ja sad treba da ti vratim za to, ljubavi...
Otkopčala je kaiš i rastegla pojas pantalona.
Džejk: Ne tako lako.
Stegao sam je za obe nadlaktice i preokrenuo. Sada je ona pribijena uz vrata.
Džejk: Ipak sam ja jači, ljubavi...
Farmerke su mi i dalje bile otkopčane i labave, ali nisam ni smeo da pomislim da to uradimo u koledžu. Izbacili bi nas oboje.
Anđela: To nije fer..!
Džejk: Sad ćeš da vidiš šta nije fer...
Obe ruke sam joj podigao iznad glave i čvrsto zarobio dok sam drugu zavukao ispod njene majice.
Džejk: Ne ulazi se tako u igru, Ejndžel... sada ćeš trpeti ovo što ću ti raditi.
Lako su moji prsti našli put ispod njenog grudnjaka, pa sam se sa slašću poigrao sa njenim grudima. Štipkao sam ih razigrano i slušao Anđeline uzdahe. Obavila je svoje noge oko mene i sada su nam grudi bile pripijene jedne uz druge. Zadihano smo se gledali bez reči želeći da možda tako vodimo ljubav.
Anđela: Razumela sam.
Tek tako? Predaje se?
Anđela: Za sada. Mada.. ovaj Džejk od pre par sekundi bi mogao da me poseti večeras. Mislim da bih se odlično slagala sa njim.
Lukavo mi je poljubila usne, pa sam joj pustio ruke. Smešeći se pobedonosno, zakopčao sam kaiš na farmerkama. Tresnuo sam je po zadnjici kada smo izlazili iz ostave, pa smo uz par dubokih udaha uspeli da isteramo grešne misli iz nas. Bar za sada.