Neprobojno srce [Prva knjiga]

Ponoćni dodiri

Cela kuća se tresla od navijanja tate i Džejka u dnevnoj sobi. Iako se nisu sporazumevali, znali su pravila u fudbalu i to im je bilo dovoljno za veče utakmice. Mama i ja bismo se prepale od njihove vike, ali sam se ja samo smeškala. Trenirao je košarku, a lud je za fudbalom. Mada kad bolje razmislim, igrali smo u njegovom apartmanu pes, nije ni čudo.
Večerali smo kasno, a zatim smo se Džejk i ja povukli u moju sobu.
Anđela: Moj krevet ima fioku, možeš li tu spavati?
Džejk: Mogu, ali nemoj se prepasti ako se ušunjam kraj tebe u neko doba noći.
Nasmešila sam se tiho i propela se na prste da ga poljubim. Planirala sam kraći poljubac, ali ne i on. Produžio ga je zavlačeći prste u moju kosu. Žmarci su mi mileli po telu i uspevala sam nekom silom da obuzdam svoje uzdahe koji bi bili preglasni.
Uhvatio se za kvaku, ali se namrštio kada ju je opipao.
Džejk: Nemaš ključ..?
Anđela: Nije ti ovo Amerika.
Ipak, nije mu to poremetilo sav plan. Bele plastične fioke koje su bile kraj vrata tiho je pomerio i zaglavio njima vrata. Ugasio je svetlo, a svetlije nebo je vrlo dobro obasjalo sobu. Samo par trenutaka i malo ljubljenja je trebalo našim očima da se priviknu na mrak. Lagano mi je svukao majicu i pantalone, pa sam izvukla noge iz njih. Stajala sam u donjem vešu ispred njega ljubeći ga. Prstima sam povukla njegovu majicu i skinula mu je preko glave, te sam usnama sišla do njegovog vrata. Tražila sam đavola, a vrlo dobro znam da se u ovoj kući i najmanji šum čuje.
Džejk: Gde ti je pidžama?
Anđela: Ovde spavam ovako..
Džejk: Ovako na izvol'te..?
Anđela: Na izvol'te tebi...
Po uzdahu sam znala da se smeši, nisam ni morala da ga pogledam. Stegnuo mi je zadnjicu i gurnuo me uz plastične fioke koje su zaškripale. Uzdahnula sam pod njegovim ugrizom u vrat.
Anđela: Ne možemo ovde.. čuće se...
Džejk: Nije mi zabranjeno da te ljubim...
Bože! Naravno da ti nije zabranjeno, samo što ja to želim konstantno da radiš..!

Uživala sam u njegovim dodirima, poljupcima, stisku i teškim uzdasima kada bi se obuzdao da ne načini sledeći korak.
Džejk: Želiš li odmah da spavaš..?
Anđela: Ne moram, zašto..?
Džejk: Možemo da pričamo. Mislim da najnežnije razgovaramo u ovako kasne sate, u mraku...
Anđela: Bilo šta sa tobom želim..
Zadovoljno me je stegnuo uz sebe i poneo u rukama, te me je smestio u svoje krilo. Sedeo je na ivici mog kreveta i nije puštao moj struk. Gledali smo se u mraku, oči su nam od ljubavi caklile i nosevima smo se dodirivali.
Anđela: I dalje se plašim...
Džejk: Čega..?
Anđela: Da ćeš me ostaviti.. Da ću ti dosaditi.. Da ću ti baš zbog ovog straha dosaditi i da ćeš se nervirati...
Džejk: Nikada. Ali nikada te neću ostaviti zbog toga. Ni zbog čega te neću ostaviti. Nema potrebe da se plašiš. Izgleda da nisam baš dobar posao uradio kada se i dalje plašiš iako si sa mnom...
Spustio je pogled uz uzdah, a mene je tuga obuzela.
Anđela: Ne, ne..! Nisi ti kriv. Kada sam pored tebe ni ne pomislim na te brige i strahove, ti to otkloniš. Ali kada ostanem sama, bojim se. Plašim se da kada izađeš na vrata ne pomisliš kako si se konačno spasio od mene...
Džejk: Anđela. Ne.
Izgleda je vrlo povređeno mojim rečima.
Džejk: Jebote, stvarno to pomisliš..?
Samo sam klimnula glavom, reči bi samo pogoršale sve.
Džejk: Ljubavi, obožavam da budem sa tobom.. Sve više želim da sam sa tobom, neću da budemo razdvojeni nikada.
Iskra u mojim očima je zasijala. Proste reči, a iz njegovih usta deluju magično. Zagledala sam se u njega držeći ga za obraze, te sam se nasmešila sa olakšanjem.
Anđela: Mnogo te volim, Džejk..!
Sletela sam na njegove usne pomahnitalo i uvila kukovima na njegovom krilu.
Džejk: Ja tebe više volim..!
Obgrlio me je oko ramena i stegao čvrsto uz sebe dajući mi poljupce utehe i sigurnosti. Malo mi je falilo da mu poverujem u sve, i on je uspeo da me navede ka tome.
Voli me, voli me svim srcem.
Ubeđena sam u to.
Anđela: Lezi pored mene, ne želim da spavam sama.
Džejk: Jasno, gospođice...

Otkopčao mi je grudnjak i zavukao ga ispod jastuka, te me je smestio poviše gornjeg dela kreveta. Tanje ćebence je prebacio preko nas, ali njegove ruke nisu mirovale. Svuda su po meni bile, a usne su mu bile tu samo da zataškaju njegove poteze.
Anđela: Ne znam kako si uspeo ovako brzo da me osvojiš...
Džejk: To je moj šarm, nećeš verovati..
Anđela: Ozbiljna sam. Lako se zaljubim, ali teško verujem nekome. A tebi verujem svim srcem...
Džejk: Moraću svim silama da se trudim da to i održim, zar ne?
Anđela: Da, ukoliko želiš da se svakog jutra budiš pored mene...
Deo moje pameti je mislio na zajednički život ili brak, a o tome nikada nismo razgovarali. Činilo mi se da nikada nije pravo vreme za razgovor o useljenju, zajedničkom životu i deci. Nikada neće biti pravog trenutka za takva pitanja.
Njegovi prsti su ostali urezani u moja leđa, te smo konačno prestali sa ljubljenjem i zadremali na istom jastuku. Vrhom kažiprsta sam ga bocnula po nosu i nasmejala ga samo da bih videla pred spavanje taj njegov osmeh. Želim noćas da ga sanjam. Ne samo noćas, već svaku noć.
Džejk: Spavaj, ljubavi... Ja sam tu.
Tri reči, kratke i jasne. Tu je za mene. Sada i ubuduće.
Anđela: Laku noć, ljubavi...
Sa lakoćom sam se šćućurila uz njega i pustila da me san uzima k sebi.