Neprobojno srce [Prva knjiga]

Naređenja

Pitali smo se svi zašto sada čekamo u sali. Imamo li neke još rigoroznije vežbe koje moramo uraditi? Prevrtala sam očima uzaludno, sve dok nisam malo istupila ispred. Kroz staklo na vratima sale mogla sam videti profesora kako razgovara sa poručnikom Nubriksom. Daleko su bili od nas, ali sam suzila oči i gledala u njihove usne.
Anđela: Parker... i Paunović...
Džejk: Šta?
Anđela: Upravo su naša prezimena izgovorili.
Džejk: Jesi li sigurna..?
Upitao je tiše približavajući mi se.
Anđela: Retko kad grešim u čitanju sa usana, nisam ni sada pogrešila. Ako jesam...
Zagrizla sam usnu i blago ga gurnula rukom u stomak.
Džejk: Da..?
Anđela: Ako sam pogrešila.. dozvoliću ti da mi uradiš šta god poželiš.
Brzo sam mu namignula i dobila njegov šokiran izraz lica. Padaš ti na moje reči Džejk, to te opija.
Džejk: Prihvatam opkladu.
Klimnuo je glavom prihvatajući moju nagodbu, a činilo mi se i da se zacrveneo. Pa tako ti malo treba, ljubavi?

Profesor: Slobodni ste, možete da idete. Sem Džejka Parkera i Anđele Paunović.
Džejk i ja smo se međusobno zgledali i krišom sam se nasmešila. Ipak su razgovarali o nama, Džejk je izgubio opkladu. Ostali studenti su bili začuđeni time da su najzad slobodni, te su se polako pokupili i napustili salu.
Profesor: Poručnik Nubriks mi je pričao o vama. Rešili ste slučaj o ukradenom novcu i korumpiranom agentu iz FBI-ja. Tako?
Džejk: Tačno je.
Profesor: Impresivno je to. Bili ste na polovini prve godine, poručnik je video vaš potencijal. Ali mozak nije dovoljan, to znate. Primetio sam da ste i fizički dobro spremni, ali... da li su to vaše najviše granice?
Ovo je njegovo pitanje? Kako ja da znam koje su moje granice..?!
Anđela: To se ne zna u ovom trenutku, barem za mene. Ne mogu iz glave znati svoje granice.
Profesor: Pošteno. Hoćemo li onda proveriti vaše granice? Imamo vremena, ionako nemate više predavanja za danas.
Da, sada smo opet mašine. Mučiće nas dok ne crknemo od iznemoglosti..! Nismo imali drugog izbora osim da legnemo nazad na pod sale.
Profesor: Pedeset sklekova ste uradili među prvima, pa hajde da to lepo ponovimo sada. Krenite!
Nije bilo pogovora, počeli smo da radimo sklekove. Za Džejka i mene je sve ovo prethodno bilo zagrevanje, a sada je pravo vežbanje. Ujednačila sam disanje uz sklekove, ali mi se taj vazduh izbio iz pluća čim mi se udarac zario među lopatice na leđima.
Anđela: Šta..?!
Besno sam izustila kroz zube i kraj ramena sam ugledala noge profesora. Tačnije, jednu nogu, dok mu je druga bila na mojim leđima, blizu vrata. Nogom me je pritisnuo!
Profesor: Da vidimo možeš li sa pritiskom.

Kao prvo, gadila sam se na đonove i njihovu prljavštinu sa poda. Verovatno zbog higijene koje je ostalo sa lečenja i godinama kasnije. Džejk je primetio moj izraz gađenja na licu i vilica mu se zategla besno.
Anđela: Skinite nogu sa mojih leđa.
Profesor: Naređenja se slušaju, Paunovićka.
Džejk: Ne dirajte nju!
Džejk je besno viknuo na njega već gubeći kontrolu. Nemoj Džejk, ne kači se sa njim...
Začudo, profesor je sklonio nogu sa mene, ali je zato na Džejkova leđa nabacio vreće teške barem petnaest kilograma. Džejk je zarežao pod tom težinom, a profesor je povikao da nastavi sa sklekovima.
Anđela: Džejk...
Možda je Džejk i tvrdoglaviji od mene. Uz režanje je radio sklekove pod tolikim pritiskom i težinom na svojim leđima. Naravno, ni ja nisam ostala pošteđena. Profesorova noga se vratila na moja leđa, sada između ramena i vrata na levoj strani. Još gore mesto od sredine leđa!
Profesor: Pedeset sklekova!
Ako Džejk može da radi, mogu i ja. Čelo mu se znojilo, ali smo oboje radili vežbe. Oboje pod pritiskom, imala sam osećaj da možemo mislima da komuniciramo. Znali smo oboje da je ovo Nubriksovo delo, muči nas. I to nas žestoko muči. Ne zbog toga što imamo neki potencijal, već zato što mu se može. Možda i to što smo bili Endruovi miljenici. Dođavola, sve nam se obija o glavu!
Profesor: Vidite kako možete! Sada još pedeset sklekova!
Neće nas on pustiti tako lako, gotovi smo. Kapljice znoja su kapale sa Džejkovog čela, a moje srce je udaralo prejako i prebrzo. Nismo spremni za ovo...