Neprobojno srce [Prva knjiga]

Rad u paru

Anđela: Ne ne ne! Ne zajebavaj me!
Skočim brzo iz kreveta jer ću u suprotnom zakasniti debelo..! Potpuno druga stvar je bila osnovna, pa i srednja škola, ali na predavanja na koledžu ne smem kasniti nikako. Brzinski se umijem i obučem se nabacujući torbu preko ramena, pa izjurim iz apartmana. Prema satu, zakasniću na prevoz, a sa prevozom i na predavanje. Ma odlično, i za sve je kriv onaj tupson Džejk! On me je i zadržao sinoć, zato sam se i uspavala jutros..! Na svu sreću, prevoz nije kasnio, niti je bilo neke gužve u saobraćaju, te sam brzo iz metroa izašla i trčala do koledža. Žustro uletim unutra, te potrčim uz stepenice dok sam pazila da nekoga ne oborim.
Xx: Jel to neko kasni?!
Neki glas dopre do mene, te se namršteno okrenem i vidim Džejkov smešak. Još se i smeje!
Anđela: Nisam potpuno zakasnila..!
Zadihano mu odbrusim gledajući u svaka vrata da bih se setila gde imam čas.
Džejk: Ali imaš još tri minuta do početka predavanja.
Anđela: Ti si kriv što sam se uspavala!
Besno viknem na njega iako niko drugi nije mogao baš da me čuje jer je silna buka u hodniku.
Džejk: Kako sam ja to kriv?
Anđela: Da me nisi iznervirao sinoć, spavala bih normalno!
Džejk: Ahaa, znači bila si besna na mene..
Rugao mi se i dalje, dok sam ja besno stezala pesnice. Na sred hodnika bih ga pukla u nos da mu krv poteče! Ali opet, nije ni on kriv što meni određene reči smetaju. Smetalo bi mi da je bilo ko to rekao, bilo koga bih polomila, a Džejka nešto ne mogu odjednom.
Anđela: Kad me ne bi nervirao, lakše bi mi bilo..!
Džejk: Bolje onda da te nerviram.
Ukopam se u mestu pa ga oštro prostrelim pogledom. Namerno me bocka!
Džejk: Vidi, stigli smo!
Zamišljeno se osvrnem okolo, te on prođe ispred mene ulazeći u učionicu.
Anđela: Gde smo bre stigli..?
Džejk: Pa imamo zajedno kriminologiju, koleginice!
Preko ramena se osmehne, te zažmurim i uzdahnem duboko. Kako se svakim minutom sve više nerviram i uvaljujem u neke nevolje!

Protresem kosu, pa uđem u amfiteatar i sednem u moj peti red sa leve strane. Džejk se i dalje smeškao sa moje desne strane, te sam se usredsredila na čas. Operaciju vezanu za njega moram u slobodno vreme da obavljam, a ne za vreme predavanja.
Profesor Endru uđe u amfiteatar i svi mi stvorimo tišinu, te on počne da predaje. Već smo polako završavali prvu lekciju i prelazili na drugu, a meni se ruka polako kočila od silnog pisanja.
Endru: Iako smo tek načeli obimno gradivo, želim da vam dam jedan zadatak, tačnije prezentaciju. Radićete u parovima i to ćete prezentovati u novembru. Imate gotovo dva meseca da radite. Sad ću pročitati parove, kao i vaše teme.
Vidim da će uskoro zvoniti za kraj predavanja, te odložim olovku i prekrstim noge ispod stola čekajući svoje ime i svoju temu. Davao je prilično zanimljive teme i kad god bih čula sledeći naziv već bih u glavi zamišljala kako bih ja to uradila. Mozak mi radi tri puta brže, verovatno od jutrošnjeg adrenalina da ću zakasniti.
Endru: I za kraj, Anđela i Džejk.
Štrecnem se i pogledam u Džejka na tren, pa se ponovo vratim profesoru.
Endru: Nema nekih problema?
Džejk: Nikakvih, profesore.
Džejk me preduhitri i odgovori mu, te se složim sa njim.
Endru: Vas dvoje ćete imati temu "Seksualno uznemiravanje". To je ujedno i najobimnija tema, a vas dvoje ste i malo stariji od trenutne generacije, pa možda imate šira shvatanja.
Anđela: Naravno.

Zapišem temu u uglu sveske, te zvoni za kraj i polako krenem ka vratima. Džejk je išao tik iza mene, te smo nekako zajedno izašli iz amfiteatra.
Džejk: Zanimljiva nam je tema, zar ne?
Anđela: Jeste, imaćemo dosta posla. Sreća pa imamo vremena.
Džejk: Zabavićemo se.
Anđela: Neće ti biti zabavno kad počnemo da radimo.
Nasmeje se pored mene, te primetim Nou na kraju hodnika i pripadne mi muka. Već me je primetio, a bogami primetio je i Džejka pored mene.
Zagledam se u knjigu kao tražeći našu temu tu, dok hodam tik pored Džejka. Možda tako izbegnem razgovor sa Noom.
Džejk: Je li ima nešto tu za nas?
Njegov glas je sada bio mnogo bliži meni, kao da je smestio glavu na moje desno rame. Njegova ruka mi je skroz obgrlila leđa, pa me je držala za levu ruku površno. Da nije zbog Noe?
Anđela: Imamo i u knjizi, a koristićemo i biblioteku.
Džejk: Rezervisaću odmah sad knjige, da nas neko ne pretekne.
Skloni se od mene, iako nisam to želela baš u ovom trenutku. Sad će mi Noa prići sto posto.
Noa: Smeta li ti taj?
Anđela: Zdravo i tebi. I ne, ne smeta mi.
Noa: Skloniću ga ako ti smeta.
Anđela: Što bi mi smetao kolega?
Ljut je u pogledu, a trudi se bezuspešno da ga ne pokaže. Kako je nametljiv i prenaporan!
Noa: Večeras ima žurka u blizini našeg hotela. Idemo li?
Anđela: Ne verujem, ostaću ovaj vikend u apartmanu. Želim da se organizujem oko nekih stvari sama.
Noa: E jebi ga, baš šteta! Ako se predomisliš, ja sam na spratu iznad tebe.
Klimnem glavom sa jedva nekim osmehom, pa on ode verovatno na sledeći čas. Spustim se sprat niže, pa sednem na sive široke taburee i prekrstim noge. Pravila sam se zauzetom čitajući našu temu, te Džejk sedne do mene iznenada.
Džejk: Rezervisao sam sve potrebne knjige, možemo ih uzeti uskoro.
Anđela: U redu.
Osmehnem se pa vratim svoju knjigu u ranac. Sad više ne moram da se pravim da sam zauzeta, Džejk je tu.
Anđela: Da počnemo već ovaj vikend da radimo?
Iznenađeno me pogleda jer je dosta rano, ali se ipak složi. Taman sad imam obaveze, kao što sam rekla Noi.
Džejk: Možemo bar da osmislimo, što da ne.
Anđela: Odlično, vidimo se onda kasnije u hotelu..!
Džejk: Vidimo se..!

Udaljim se odatle i pođem ka sledećem času zamišljeno hodajući. Jeste me sinoć iznervirao ali je prijatan dečko. Bar se neprimetno trudi da me zaštiti od Noe. Ustvari, možda me i ne štiti. Možda je samo jedan od onih momaka koji se takmiče ko će pre devojku da povali. Čim mi ta misao uđe u glavu, namrštim se besno. Zašto su svi takvi?! Zašto ne mogu biti normalni momci i da se ponašaju prema devojkama kao prema osobi koja ima osećanja?! Zašto nas samo gledaju kao neke osvojene trofeje?!