Neprobojno srce [Prva knjiga]

Sve se menja

✦Anđela✦

Da, hvatanje u ostavi nije pošlo po mom originalnom planu. Izgleda da i ja umem da pogrešim ponekad. Zbog te greške se sada Džejk smeškao celo vreme i time se podrugivao meni. Smučilo mi se to, pa sam rešila da se osvetim i što snažnije ga udarim laktom u rebro. Zacvileo je bolno da sam čak i zažalila svoju malu osvetu. Presvukli smo se zasebno u svlačionicama, pa smo naišli na novo iznenađenje u sali. Starog profesora fizičkog nije bilo, sada je neko drugi tu stajao.
Profesor: Dobar dan, ja sam vaš novi profesor Johan Grisp. Neću vas ja gnjaviti sa upoznavanjem, već ćemo odmah preći na vežbe. Ali prvo, zagrevanje. Trideset krugova oko sale svi.
Skarlet: Molim?!
Brecnula se Skarlet na koju sam od svih predivnih stvari i zaboravila da postoji i da zajedno imamo fizičko.
Profesor: Vaše ime i prezime, mlada damo?
Skarlet: Skarlet Viterson.
Profesor: E pa Vitersonova, ti ćeš trčati šezdeset krugova! Hajmo, pokret!
Videli smo koja će nam biti kazna ako se protivimo. Dok je Skarlet prva pošla namrgođena, krenuli smo i svi ostali za njom. Nije mi se uopšte dopao novi profesor iako sam od početka nastojala da se ne vezujem ni za jednog profesora. Nije kao da sam u tome uspela kada je u pitanju profesor Endru...
Novi profesor fizičkog je milion puta gori i stroži, već znam da će od nas napraviti robote, a ne ljude.

Zadihani smo svi klekni na kolena, umorni od trčanja, a neki su i ležali na leđima dolazeći do preko potrebnog vazduha.
Profesor: Nema stajanja, prelazimo na sklekove. Po pedeset ćete svi uraditi! I nema odstupanja, svi morate biti jednaki, i muškarci i žene!
Šta je bre ovo?! Koledž za detektive i forenzičare ili trening za specijalne agente?! Kraj mene je Mia već na dvadesetom skleku izgubila snagu i predala se.
Profesor: Šta je ovo? Idemo ispočetka, ponovo do pedeset! Želim da budete spremni kao vojnici!
Kakva vojska?! Pa da sam htela vojsku, upisala bih se sama! Nisam ni posumnjala da će promene biti ovako drastične, a za ovog čoveka mogu samo jedno da kažem - nije normalan! Nismo mi mašine!
Džejka je umor sustigao pred kraj sklekova, ali sam bila oduševljena njegovom snagom, ali i svojom. Držala sam ritam sa Džejkom i izdržala svih pedeset sklekova.
Profesor: Oni koji su završili sklekove neka pređu na strunjače i neka urade dvadeset čučnjeva. A oni koji nisu završili sklekove, radiće ispočetka sve dok ne urade svih pedeset!
Džejk i ja smo stali jedno do drugog i počeli da se spuštamo radeći čučnjeve, a ostali su polako za nama pristizali.
Anđela: Čini li se tebi ovo malo previše?
Džejk: Vežbe? Možda, mada meni nije problem. Ti ćeš crći.
Anđela: Hvala na ohrabrenju, ljubavi..!
Nasmejao se tiho, pa smo ubrzo završili i čučnjeve. Pošto je imao par studenata koji nikako nisu mogli da sustignu njegov određeni broj vežbi, morao je da se posebno pozabavi njima. Mogli smo bar malo da predahnemo.

Skarlet: Mrzim ga..!
Mia: Kome pričaš...
Većina nas je negodovala zbog ovakvih promena. Podrazumevalo se da ćemo biti u dobroj kondiciji, ali ovo je preterano pored svih ostalih obaveza.
Profesor: Pedeset sklekova vam je teško?!
Uz viku i dreku je prebacio zaostale studente kod nas i popreko nas pogledao. Očekivao je više od nas.
Profesor: Ovo se mora promeniti, pod hitno! Ovakva kondicija je nula, kako misliti sutra da radite na terenu..?!
Ćutali smo glumeći posramljenost. Ono što je on očekivao od nas je bilo nehumano.
Profesor: Sačekaćete ovde.
Izašao je, a u sali se polako povećavao žamor ostalih. Predosećala sam da ćemo uskoro svi zažaliti zbog svega što nam se događa.