Neprobojno srce [Prva knjiga]

Snajperista

Tokom puta do Melodine kuće, Džejk i ja smo uspeli da dođemo sebi. Prijalo nam je što smo se u najneobičnijem trenutku kresnuli, a sada idemo u posetu njegovoj majci. Povrh svega, upoznaću Sandru i njenu porodicu..! Sve do kuće popravljala sam haljinu i sređivala kosu kako se ništa ne bi videlo.
Džejk: Ne brini se, sve si namestila.
Anđela: Primetiće se..!
Džejk: Prihvati rizik, ipak si ti opkoračila mene.
Zadovoljno se smeškao i tapkao prstom po menjaču čim je parkirao auto ispred kuće.
Anđela: Hoćeš da kažeš da ti nije prijalo?
Džejk: Nisam to rekao...
Anđela: Hoćeš da kažeš da ti je smetalo?
Džejk: Ne, ja...
Anđela: Ili sam trebala više...
Naglo me je zaustavio i slepio svoje usne sa mojim. Kažiprstom i palcem mi je držao bradu i ljubio me.
Džejk: Previše pričaš...
Šapnuo mi je i okrznuo me svojim nosem.
Džejk: Mogu da razmislim o boljim načinima da iskoristim ta usta...
Naježila sam se na njegove reči. Znao je to i namerno je to rekao da bih bila na iglama cele večeri.
Anđela: Ti baš želiš da se kučka pojavi...
Džejk: Uporan sam da ta kučka postane moja.. Samo moja.
Poljubili smo se još jednom, a zatim izašli iz auta. Bila sam dosta nervozna, ali je opet Melodina pojava sve rešila. Dočekala nas je toplo, a zatim nas je upoznala sa Sandrom.

Sandra: Anđela, zar ne?
Anđela: Tako je, drago mi je.
Mislila sam da će biti kao Melodi, da se zagrlimo, ali smo se samo rukovale. Ne smeta mi to, ali je očito da se razlikuje od Melodi dosta. Možda je na oca...
Sandra: Ovo su Viktorija i Dejmon.
Do nje su dotrčali devojčica i dečak široko se smešeći. Čučnula sam ispred njih i upoznala se sa njima. Viktorija je bila tri godine starija od Dejmona, ali su ličili kao da su blizanci.
Melodi: Liče na Gejba. A, evo ga i on!
Ustala sam i sa desne strane mi je prišao krupan tamnoputi čovek očešljane crne kose.
Gejb: Ti si Džejkova Anđela?
Anđela: Izgleda da vesti brzo putuju. Da, ja sam.
Gejb: Ja sam Gejb.
Čvrsto mi je stegao ruku svojim hrapavim dlanom. Već po njegovoj građi mogu da naslutim da je Gejb dosta stariji od Sandre.
Melodi: Smestite se u dnevnu sobu, sad ću doneti piće.
Izgleda da je Melodi ovde održavala atmosferu pozitivnom i radosnom. Džejk me je obgrlio oko struka i seo na sofu kao i svaki frajer. Raširenih kukova, izvaljen pozadi na naslon. Odisao je seksom. Ne, smiri se Anđela sada!
Gejb: E konačno i naš Džejk da nađe devojku!
Gejb je Džejku razbarušio kosu i nasmejao se. Verovatno da su ga dugo zezali jer je najmlađi u porodici, baš kao što mene Nemanja zavitlava stalno.
Sandra: Idete na ista predavanja?
Anđela: Da, a i u istom smo hotelu. Apartman preko puta drugog smo.
Sandra: Pa to je divno!
Možda sam pogrešila, možda Sandra ipak nije tako hladna osoba kao što sam mislila. Smejala se i pila svoje vino sedeći kraj mene na sofi.
Sandra: Džejk je od malih nogu znao da će postati detektiv, nije zatvarao usta. Samo je o tome pričao. Uvek smo pričali kako će svojim izgledom i šarmom privući mnogo devojaka, a tu će biti i profesija. Mislim, verovatno si se već upoznala sa njegovim šarmom...
Gurnula me je blago laktom, a Džejk je poskočio.
Džejk: Sandra!
Sandra: Pa šta? Ovo su ženski razgovori, mogu da pitam..!
Anđela: Da, ovaj... dobro sam upoznata sa njegovim šarmom.
Iako sam ja više mislila na njegovo telo i ud koji je do skoro bio duboko zariven u mene, morala sam da govorim o njegovom šarmu i flertovanju.
Gejb: Znači imaćemo još jednog detektiva u familiji, ne samo Džejka.
Džejk: Gejb je dugogodišnji snajperista, najbolji u svojoj generaciji.
Sandra: Takođe, osvojio je i brojne nagrade.
Anđela: Svaka čast..!
Otuda te krupne i hrapave šake, snajperisti gotovo žive na terenima i vežbaju danonoćno.
Džejk: Anđelu dosta zanima oružje.
Gejb: Zaista?
Anđela: Da, moj zet radi kao telohranitelj i učio me je da pucam.
Gejb: Pa to je odlično! Razmišljala si možda da postaneš snajperista?
Anđela: Možda, snajperi su najpozdaniji, ali i najteži za učenje. Treba dosta strpljenja i mirne ruke za tako moćno oružje.

Melodi: Ko o čemu, Gejb o oružju..!
Izgleda da je Melodi više volela priču o muzici i umetnosti, ili o bilo čemu drugom osim o ovom opasnom poslu. Donela je piće Džejku i meni, a ja sam se sada više posvetila razgovoru sa Gejbom. Ipak je on istrenirani snajperista, mogu i nešto naučiti od njega.
Anđela: Čula sam da postoje uslovi za snajperiste. Jedan od njih je nepostojanje vlastite porodice. Kako je onda moguće da ste se oženili i dobili decu?
Gejb: To važi za rusku vojsku. Mi Amerikanci to nemamo, ali sve ostale uslove imamo. Ne smemo imati više od trideset i pet godina, moramo imati odličan vid i sluh, kao i fizičku spremnost. Zaista traži strpljenje. Sledeće godine se penzionišem.
Aha, znači da ima trideset i pet godina. Opet je stariji onda osam godina od Sandre. Pa i nije velika razlika...
Anđela: Da, čula sam da je jedan snajperista gajio bonsai drveća. Takve biljke zahtevaju vreme i strpljenje, možda ih zato povezuju zajedno.
Gejb: Moguće..!
Kroz smeh je dodao, a Džejku se dopalo što se sviđam Sandri i njenoj porodici. Deca su se u pozadini igrala i smejala, a ja sam u jednom trenutku osetila Džejkovu ruku na mojim leđima. Golicao me je vrhovima prstiju išavši duž mojih leđa. Kako se i Melodi uključila u razgovor, prešli smo na vedrije teme, neke koje nisu uključivale oružje i policiju. Naslonila sam se na Džejkovo rame blago i liznula svoju donju usnu.
Anđela: Shvataš li da me provociraš tim svojim prstima sad, hm..?
Džejk: Mislio sam da voliš provociranje...
Anđela: Volim.. Ali rečima.. Mada kada si ti u pitanju, sve dolazi u obzir.
Osmehnuo se zadovoljno i iza leđa mi povukao rub gaćica preko haljine. Pustio ga je, pa je lastiš tiho šljepnuo po mojoj koži.
Džejk: Da sam ja Kristijan Grej, za stolom bih te naterao da ih skineš i da celo veče budeš bez njih...
Telo mi je uspalilo samo od tog šapata i morala sam da se promrdam malo.
Anđela: Izbezobrazio si se.. nisi bio ovakav kad smo se upoznali. Jel si ti to izgubio ljubav..?
Džejk: Dan je za ljubav, noć je za strast..
Bože, sad ga još više želim! Ne mogu suzbiti svoje rumenilo, a u društvu smo.
Melodi: Hajmo da večeramo!
Sreća, Melodi je prekinula naše šaputanje, pa smo se prebacili u trpezariju. Gejb i Sandra su morali da uhvate decu koja su samo želela da se igraju, a ne i da večeraju.
Anđela: Ono što si rekao u kolima, za moja usta...
Džejk: Mhm..
Anđela: Možda možeš da razmisliš kako bi mogao da ih iskoristiš.. možda smisliš neku ideju..
Ispod stola me je zadovoljno stegao za butinu zavukavši prste ispod haljine. Ako je neko divalj, onda smo to mi. Možda uskoro prestignemo i Miu i Nou kako smo krenuli.