Neprobojno srce [Prva knjiga]

Detinjstvo

✻JUTRO✻

Rano ujutru sam se probudila i fino protegla u krevetu. Melodi mi je spremila gostinjsku sobu na gornjem spratu ubeđujući me da Džejkov krevet nije dovoljan za nas dvoje, a i da dama zaslužuje svoj mir. Zategla sam posteljinu na krevetu i pidžamu koju mi je Melodi dala skinula i ostavila u korpi za prljav veš.
Napunila sam kadu u kupatilu i napravila penu. Sa skupljenom kosom sam legla u kadu i vruća voda me je opustila. Više sam noćna ptica i volim duže da spavam, ali posle sinoćnje večere sam lepo i vrlo lako utonula u san. Iako je kuća spolja izgledala sasvim jednostavno, unutra je izgledala kao palata. Kupatilo je sijalo u beloj i zlatnoj boji. Opustila sam mišiće i dremala u toploj kupki. Pena mi je taman pokrivala grudi i na trenutak sam otvorila oči pogledavši ka vratima. Iako sam rekla da bih usporila, nekako sam se nadala da će Džejk ući slučajno unutra. Zakikotala sam se tiho na tu pomisao. Izgleda da su me Miina pitanja dovela do tog stanja da razmišljam češće o tome. Zasigurno sam provela duži period sapunjajući se dole ispod površine vode, da sam morala i da prigušim svoje glasno uzdisanje. Nije mi tako čudno izgledalo kako sam mislila. Ko zna šta bi Džejk pomislio kada bi to video..! Verovatno bi se smeškao zavodljivo i bilo bi mu drago što mislim na njega dok to radim.
Isprala sam sapunicu i osušila se, a zatim sam se obukla u odeću od juče. Išla sam u čarapama po hodnicima i šunjala se kako ne bih probudila Melodi ili Džejka. Teget vrata su označavala Džejkovu sobu, pa sam se tiho ušunjala unutra. Još uvek je spavao sa jednom rukom ispod glave, a sa drugom preko pokrivača. Začudo, nije nosio majicu iako je ciča zima. Nasmešila sam se na taj prizor videvši kako su mu usne razdvojene.
Na prstima sam gazila po parketu u sobi i razgledala okolo. Jasno mi je zašto mu apartman u hotelu tako liči na ovu sobu. Želeo je da se oseća kao kod kuće. Radni sto je bio u setu sa policama i ormarom, kompjuter je bio u liniju poravnan, na policama su knjige, a ispred knjiga male figurice automobila i motora. Na tamno plavim zidovima su selotejpom bili zalepljeni posteri rok bendova. Bon Jovi, AC/DC, Aerosmith i Guns N Roses su bili samo neki od njih. Džejk je izgleda imao bezbrižno detinjstvo. A možda se samo Melodi trudila da ne oseti odsustvo oca...
Krenula sam ka vratima balkona i blago pomakla navučene zavese i tad mi se osmeh nacrtao na licu. Padao je sneg, baš na Božićno jutro! Ulice su se već zabelele, a sitne pahulje snega su pokrivale Džejkov balkon.

Nisam želela da naglo razmaknem zavese i svetlošću ga probudim, već sam se prišunjala njegovom krevetu. Spavao je čvrsto kao beba. Oprezno sam mu vrhom prsta prešla preko usana i tada se trgnuo uplašeno.
Anđela: Ja sam..! Dobro jutro...
Prvo me je malo zbunjeno gledao, a zatim se osmehnuo mazeći mi dlan.
Džejk: Dobro jutro... Izgleda da nema boljeg poklona od tebe..
Zakikotala sam se, te mi je napravio mesta pored sebe. Sa zadovoljstvom sam legla i svoju glavu stavila na njegova gola prsa. Takvu žar nisam odavno osetila.
Džejk: Što si se šunjala..?
Anđela: Nisam želela da te probudim.. A i želela sam da još malo upoznam tebe...
Šaputali smo kao da smo se krili od Melodi koja je i dalje spavala. Noktom sam mu crtala krugove po grudima, a on je svojim prstima prolazio kroz moju kosu.
Anđela: A i naš razgovor od sinoć me nije baš ostavio ravnodušnom..
Džejk: Ma jel? Znači imam opasan uticaj na tebe.
Ponosno je odgovorio, te sam se na lakat podigla iznad njega i klimnula glavom sramežljivo. Nežno sam mu okusila usne mazeći mu obraz dlanom.
Džejk: Mogli smo i zajedno da spavamo, ali Melodi mora da kontrira..!
Anđela: Ko zna da li bi ti suzdržao svoje ruke noćas.
Džejk: Znači li to da mi ne bi dozvolila?
Računajući na onu situaciju u kadi od jutros, verovatno bih mu i dopustila. Ali opet, ne želim da se to tako brzo desi i da ništa ne znači.
Anđela: Možda i bih. Mogao si ranije da se probudiš, da me zatekneš u sobi kako...
Džejk: Dođavola, u kadi si to uradila..!
Zaćutala sam i zbunjeno skupila obrve. Kako.. kako je uopšte znao?!
Džejk: Mirišeš divno, još bolje zbog toga.
Iako sam se crvenela od stida što je kroz moje nagoveštaje odmah shvatio sve, prijale su mi njegove pohvale.
Anđela: Pada sneg napolju, hajde obuci se pa da idemo napolje.
Džejk: Biraš sneg umesto maženje sa mnom?
Anđela: Na ulazu i dalje stoji imela, možda još nešto dobiješ.
Namignula sam mu ustajući sa kreveta, te se zadovoljno osmehnuo. Lako ga je ubediti. Obukla sam jaknu u prizemlju i sačekala tik ispred vrata kako bih mu dala obećani poljubac. Vrlo brzo se spremio i našao na ulaznim vratima, te sam otisnula poljubac na njegovim usnama.
Anđela: Obećanje je obećanje.
Zadovoljno me je zagrlio i isprepletao nam prste.

Nisu imali ograđeno dvorište, a popločan putić je vodio do vrata. Sa obe strane putića je bila pošišana trava koju je sada već pokrio sneg. I auto je ostao van garaže, pa je i na njegovom krovu bilo snega.
Anđela: Nismo sklonili auto.
Džejk: Uvešću ga kasnije u garažu.
Grejali smo jedno drugome ruke na ogromnoj hladnoći. Džejku očigledno nije bilo jasno zašto se mrznemo ovako, te sam dohvatila gomilu snega i bacila pravo na njegovo lice. Šokirano je skidao sneg sa lica i smejao se uz muku.
Džejk: Hoćeš grudvanje na kvarno, hm?
Anđela: Nemoj da se ljutiš, ljubavi.
Poljubila sam mu hladan obraz koji je još bio vlažan od snega.
Džejk: Ljubavi, ha?
Anđela: Ne sviđa ti se to?
Tužnjikavo sam ga upitala, a on se samo nasmešio zagrlivši me oko struka.
Džejk: Naravno da mi se sviđa, ljubavi.
Spojio nam je usne, a zatim me naglo preokrenuo i bacio na sneg. Kao da to nije bilo dovoljno, bacio se i on preko mene!
Anđela: Džejk, zaboga!
Vrisnula sam kroz osmeh i šakama grabila sneg bacajući ga na njega. Svojom težinom me je pritisnuo i gromoglasno se smejao znajući da nemam gde da se izvučem ili pobegnem od njega.
Xx: Džejk?
Prestali smo sa zavitlavanjem i smejanjem na meni nepoznat glas, te sam ugledala crvenokosu devojku u, mogu reći slobodno, skupoj bundi.
Džejk: Aleksis?