Neko čudo se desilo, nisam plakala pri povratku u Njujork. Iako nisam ni prvi put plakala kada sam dolazila, očekivala sam da ću sada to nadoknaditi. Međutim, Njujork je moj san, nisam odustala od njega, niti ću. Zato mi to i ne pada teško.
Svi studenti su se posvetili učenju i spremanju za predstojeće ispite, kao i za završne. Prva godina se čini najtežom, a ja već znam da će mi četvrta biti još teža.Džejk: Imaš li lekcije sa predzadnjeg predavanja? Ja ne mogu svoje da nađem.
Anđela: Evo ti.
Osmehnuo se uzevši mi papire iz ruke, te je nastavio da gricka svoju olovku čitajući udžbenik. Naslonila sam se na ruku i sa slabašnim smeškom ga posmatrala. Nijednom mu usne nisu bile ispucane, bile su bujne i ponekad previše crvene kada bi ih od nervoze grickao. Bradu je uvek držao staru samo tri dana najviše, a njeno bockanje bi me zagolicalo i pri najmanjem poljupcu.
Džejk: Mnogo me nervira ova geografija, ne moram ja da učim celi svet u prvoj godini!
Obrve su mu se skupile i besno je olovku bacio na udžbenik. Nasmejala sam se tiho i nije to primetio, te je sa uzdahom nastavio sa učenjem.
Džejk: Dobro, idemo dalje. Rusija, Sirija, Ukrajina...
Mogao je do sutra da nabraja i naglas govori lekcije, ništa ja to ne bih slušala. Očarano sam posmatrala njegove usne kako se miču, te sam svoje liznula kontrolišući svoje isprekidano disanje. Ceo organizam mi se poremeti dok ga samo gledam.
Anđela: Želim te tvoje usne?
Džejk: Ha?
Zbunjeno me je pogledao jer sam ga prekinula, te sam ustala sa stolice i sela mu u krilo. Zarobila sam mu usne bez ikakvog upozorenja, a kako je stegao moj struk slasno znala sam da se već uzbudio.
Anđela: Mnogo si sladak kad se nerviraš...
Džejk: Nemoj mi reći da te to pali?
Anđela: Možda.. Možemo saznati i to.
Zadihano je prostenjao na moje usne i zagrizao ih da sam pomislila da mi je potekla krv.
Džejk: Gde me želiš? Ispunjavam ti želju odmah.
Anđela: Zar je to pitanje gde želim? Svuda..!
Zadovoljno se osmehnuo i spustio ruku na moju zadnjicu. Disao je u moj vrat povremeno naprežući svoje mišiće.
Džejk: Nisi svesna koliko se sada suzdržavam...
Anđela: Zašto se suzdržavaš, ljubavi..? Zašto sada kad te toliko želim?
Džejk: Gospode...
Zabacio je glavu unazad dok mu je glas režao, te sam ga zubima slabašno grickala po vratu. Koža mu se polako crvenela, pa sam usnama lagano silazila na njegova prsa. Majica mi smeta, ali me ona ujedno sada kontroliše da ja ne pređem granicu prva.A onda, kucanje na vratima.
Džejk: Ko je sad?!
Besno je viknuo mršteći se, te uz kikot ustanem iz njegovog krila i otvorim vrata. Kristijan, otkud on?
Anđela: Kristijane?
Kristijan: Hej, ovaj.. izvini što ovako kasno kucam.. Hteo sam da se pozdravim sa vama.
Anđela: Zašto? Gde ideš?
Kristijan: Prebacujem se u marince, treba mi da odem odavde. Grad me guši.
Izdigla sam obrve klimajući glavom kao da razumem. Donekle ga i jesam razumela, osećaš se kao da te ulice grada i svi ljudi stiskaju i izbijaju ti vazduh iz pluća. Osećaš se zarobljeno i jedina želja ti je da pobegneš od svega i od svih.
Kristijan: Želim da se izvinim za sve što sam uradio. Nisam baš bio pametan.
Uz smeh je dodao, pa sam i ja iskoristila priliku da se našalim sa njim.
Anđela: Nadajmo se da će te boravak sa marincima opametiti malo.
Rukovali smo se normalno, a zatim je sledilo izvinjenje i Džejku. Preko mog ramena ga je Džejk gledao kobno, verovatno još više iznerviran što je Kristijan prekinuo naš vreli trenutak.
Kristijan: I tebi želim da se izvinim, žilav si, a ja nisam imao pojma da se ne možeš tako lako slomiti. Žao mi je za sve, druže.
Pružio je ruku i Džejku, a ja sam znala da ga je ime "druže" najviše iznerviralo. Da ja ne stojim tu, razbio bi mu nos.
Džejk: Prekinuo si nešto sada, ali ajde. Sve je u redu.
I brže smo rešili nego što sam mislila, rukovao se sa njim i Kristijan je odmah sišao sa našeg sprata.Anđela: Svako na kraju shvati svoju grešku.
Džejk: Jel..?
Pribio me je grubo uz vrata i zarežao mi na usnama.
Anđela: Imam li ja nekih grešaka..?
Džejk: Imaš.
Anđela: Koje su to..?
Nasmešio se i ruku mi postavio na njegov kaiš pantalona. Tek tada sam videla na šta misli.
Džejk: Ko je kriv za ovo unutar pantalona, hm? Šta ćemo sad?
Anđela: Moguće je da sam ja kriva.. Ali moramo da učimo, nemamo vremena sada za to.
Nonšalantno sam se udaljila od njega i sa smeškom pošla nazad ka stolu. Ako volim provociranje kod njega, to ne znači da ja neću provocirati istom merom.
Stisak na nadlaktici me je žustro okrenuo ka njemu i svojim grudima sam udarila u njegova prsa.
Džejk: Za sad si pobedila, ali večeras nećeš. Večeras si samo moja, a ja ću se naslađivati tvojim uzdasima.
Izvila sam kut usne u smešak i kažiprstom sam ga dotakla po desnom obrazu.
Anđela: Misliš da imaš toliku moć nada mnom?
Džejk: Nisi ti ni svesna koliku moć imam nad tobom. Cele noći ću slušati tvoje uzdahe, stenjanje i vriske mog imena. A i ti ćeš se čuditi koliko sam dobar za tebe.
VOCÊ ESTÁ LENDO
Neprobojno srce [Prva knjiga]
RomanceAnđelin odlazak na američke studije kriminologije donosi joj nove boje u njen stari svet, kao i nove ljude u njen život. Pored razigrane cimerke Mie i računarskog stručnjaka Noe, već prvog dana zapada joj za oko cimer preko puta njenog apartmana, Dž...