Neprobojno srce [Prva knjiga]

Kraj ljubavi

✻VEČE✻

Džejk je, kao da je već znao, otišao bez mene na naše brdo. Možda je i primetio ton moga glasa pa je hteo da sama dođem bez pritiska. Taksi me je dovezao nedaleko od uspona brda, a ja sam morala da skupim snage pre nego što sam došla do samog vrha.
Donja usna mi je zadrhtala videvši ga da me strpljivo čeka i gleda ka urbanom delu grada. Nebo je bilo predivno, zvezde su se sjajile zajedno sa mesecom, a vetra nigde nije bilo. Mirno veče je pokušavalo da umiri mene, ali bezuspešno. Pod mojim patikama se čulo krckanje kamenčića i zato se Džejk okrenuo ka meni. Smešio se, ali je odmah prestao videvši me. Znala sam i sama da sam bleda i uplašena. Možda čak i na samrti, bar sam se tako osećala.
Džejk: Ejndžel... šta se tebi danas desilo?
Prošao je rukom kroz moju kosu kao da će me to oraspoložiti i usrećiti. Zapravo, to i bi ali sada je drugačije. Znam da nije srećan...
Anđela: Moramo da razgovaramo, ali želim da znaš da ovo nije lako. Ni za tebe, ni za mene...
Džejk: Dobro. Slobodno mi kaži.
Anđela: Moramo ovde staviti tačku.
Džejk: Na šta?
Anđela: Na nas...
Vatra mu se u očima ugasila. Ja sam to ugasila.
Džejk: Šta pričaš to..? Zašto bismo, pobogu, to uradili?!
Anđela: Zato što moramo. Ne mogu te zavlačiti, osećam da sam se udaljila. Možda nisi ni primetio...
Džejk: Naravno da sam primetio! Ali nisam hteo da te pritiskam jer nas je sve Noina tragedija stigla. Ejndžel, zašto ovo radimo? Ne možemo se rastati.
Osmehnuo se na trenutak pokušavajući da me razuveri, ali sada su moji strahovi vladali mojim telom. Ali ne i srcem, srce je kucalo za Džejka i strahovi to nikada neće ugasiti. Mazio me je palčevima po obrazima tražeći onaj zadnji tračak nade u mom pogledu. Bilo je nade, ali ne dovoljno...
Anđela: Zar treba da ostanemo zajedno i da čekamo koje će od nas dvoje prvi pokleknuti? Evo, ja sam prva to uradila! I nisam ponosna na sebe, besna sam..! Besna sam jer sam dozvolila strahovima da pobede, besna sam jer sam dozvolila da me razdvoje od tebe...
Džejk: Zato sam ja tu, ja sam tu da ih oteram ljubavi... Nemoj se plašiti da mi kažeš kada se plašiš...
Anđela: Ne razumeš!

Odgurnula sam ga i u ruci osetila đavolju snagu. Ruka je poletela i završila na njegovom obrazu, ošamarila sam ga. U čudu se nije ni okrenuo ka meni već je gutao knedle u grlu.
Anđela: Džejk... Bože, šta sam uradila?! Izvini, ja.. nisam smela to da uradim!
Izljubila sam mu ceo obraz kao da ću time da ga zalečim. Nisam smela da ga udarim nikako!
Anđela: Sama mi je ruka poletela... ljubavi, kunem ti se da nisam želela da te udarim!
Zagrlili smo se čvrsto i u tišini sam zaplakala. Suze su se nizale jedna za drugom, a Džejk me je grlio znajući da nam je ovo poslednji zagrljaj.
Džejk: Nemojmo ovo dozvoliti. Ejndžel, ovo ne sme biti naš kraj...
Anđela: Srećniji si bez mene. Veruj mi da ćeš biti srećniji ako se rastanemo...
Džejk: Ne mogu biti srećan ako je ljubav mog života daleko od mene. Prosto ne mogu! Kako ću se buditi bez tebe i tvog mirisa, poljubaca, dodira i slatkog sanjivog smeha? Ja to ne mogu podneti, ljubavi...
Čvršće me je prigrlio dok sam ga mirisala. Kako ću ja bez njega, kako?! Koliko on ne može bez mene, toliko ja ne mogu bez njega. Neverovatnom snagom smo povezani.
Džejk: Šta god da je rešićemo zajedno. Znaš i sama da te nikad nisam ostavio kad je naišao bilo koji problem. Naišla je Aleksis i ti si htela da prekineš, a ja sam te zaustavio. Upoznao sam i tvoje roditelje, brata, išli smo na letovanje, kupili smo stan... Da sam hteo da te ostavim ne bih sve to radio, Ejndžel.
Anđela: Jednom hoćeš. Dosadiće ti moji strahovi, Džejk... Ja sam sigurna u to. Ne mogu to podneti... Ne mogu više izdržati strahove i košmare kako me ostavljaš.

Naslonila sam se na njegovo čelo i videla po prvi put njegove suze na licu. Plakao je kao kiša zajedno sa mnom. Šake su mu stezale moj struk, a ja sam ga milovala po mokrom licu.
Džejk: Zar ovako želiš da okončaš našu ljubav..?
Anđela: Samo želim da budeš srećan, a to nije kraj mene...
Džejk: Anđela...
Kažiprstom sam mu prešla preko drhtavih usana. Prokleto sve peče i boli, bol je prejaka za nas dvoje...
Anđela: Želim da budeš srećan pored devojke koja neće imati nijedan strah sa tobom, koja će sigurno koračati uz tebe i koja će te usrećiti. Ja ću te samo uništavati, Džejk.
Džejk: Anđela nećeš... Nikad me nisi povredila...
Anđela: Ja ću te zauvek voleti, nikada neću zavoleti ponovo. Jer će sva ljubav pripadati samo tebi. Ti si me naučio da ljubav ipak postoji i zato ja ne smem stajati na tvom putu. Ali zapamti, moju ljubav samo ti imaš. A lakše ću podneti ovaj raskid ako ti budeš srećan... Volim te, Džejk...
Okusila sam po poslednji put njegove usne, jako i dugo. Plakali smo od tuge, bola i razočarenja. Ja sam njega izneverila...
Anđela: Zauvek ću te voleti, ljubavi..
Privukao me je snažnije uz sebe i ljubio žešće nego ikada. Grizao mi je usne i stenjao tužno kroz poljupce. Kamo sreće da imamo još jednu poslednju noć za nas, da se rastanemo tako. Ovako ću ga zauvek ostati željna.
Džejk: Nemoj Ejndžel...
Anđela: Volim te, Džejk...
Završila sam uz još jedan maleni poljubac i na silu se odvojila od njega. Srce mi je prepuklo na dva dela, baš kao i Džejkovo. Uništila sam ga potpuno.
Potrčala sam koliko me noge nose i pobegla odatle, nisam mogla da se okrenem i pogledam ga ponovo u oči nakon svega izgovorenog. Ali zauvek ću ga voleti, zauvek će biti moja ljubav. Ljubav mog života...