Neprobojno srce [Prva knjiga]

Majčinstvo

✻SUTRADAN UJUTRU✻

Za dva dana ćemo se vratiti u Njujork, a samim tim ćemo se vratiti i svojim obavezama. Mislila sam prethodnih dana i na Miu, ali sam češće zvala Nou da proverim kako joj je. Naravno, slagala me je da je dosta bolje. Od Noe sam saznala da dosta plače, iako je noću potpuno mirna i ne budi se do jutra. Možda je i to korak ka boljem stanju. Ležala sam mirno u krevetu pokrivena jorganom do vrata, a levom rukom sam češkala Džejka koji je još uvek spavao kraj mene. Vatra je tiho pucketala u ciglanom kaminu dok je napolju padao sitan sneg.
Pravo zimovanje sa voljenom osobom.
Džejk se promrdao ispod jorgana, te je glavu podigao i smestio na moje grudi. Jednom rukom ih je obuhvatio i zagolicao da sam morala glasnije da se nasmejem.
Džejk: Ne postoji bolje buđenje od ovoga...
Anđela: Ne budi tako siguran.
Zločesto sam odgovorila i dobila njegovo kikotanje. Znali smo da se bockamo tako prljavim mislima.
Džejk: Dođi da te ljubim...
Izdigao se na laktove i okusio mi tople usne. Njegove su bile isprva umorne, a onda sam ih ja vrlo lako uposlila i probudila. Kroz poljubac sam zastenjala i odmah ga odgurnula od sebe.
Džejk: Šta sam uradio?
Anđela: Stani... stani, povratiću..!
Skočila sam gola iz kreveta i uletela kao munja u kupatilo. Nagla sam se nad wc šoljom i ispovraćala sve što sam imala. Kiselina me je pekla u grlu i stomak me je boleo, sve dok nisam prestala da povraćam.
Džejk: Hej...
Pomazio me je po leđima čučeći iza mene, te sam se glavom naslonila unazad na njegova prsa. Disala sam duboko smirivajući se od strahovitog bola u celom telu.
Džejk: Jesi li pojela nešto loše?
Anđela: Nisam, a nisam se ni prehladila pa da je od toga.
Džejk: Skuvaću ti čaj da malo opustiš i ugreješ stomak.
Blago sam se osmehnula i zažmurila na kratko. Možda je i od nervoze, a možda je... Ne, nije moguće.
Trgla sam se naglo i namrštila se.
Džejk: Šta je bilo?
Anđela: Da nije možda... da nisam ja...
Uhvatila sam se za stomak i u glavi počela da preračunavam. Malo više od mesec dana je prošlo...
Džejk: Misliš da si.. u drugom stanju?
Preko moje ruke je stavio svoju, a moje oči su se napunile suzama. Šta ako zaista jesam trudna..?
Anđela: Kasni mi...
Zagrlio me je sa leđa i poljubio nežno u obraz. U disanju sam mogla u sekundi prepoznati da se i obradovao, ali se u meni probudio strah i nesigurnost. Možda sam zaista ostala trudna...

Džejk: Hoćeš da kupim test?
Anđela: Imam već dva u neseseru.. donesi mi.
Uspela sam da ustanem sa poda i da se pridržim za keramički lavabo. Džejk je brzo našao testove, pa sam ih uradila sama u kupatilu. Okrenula sam ih naopako da ih ne gledam dok ne prođu tri minuta, pa je Džejk ušao unutra i čekao sa mnom. Zubi su mi cvokotali od nervoze, a kolena više nisu bila moja.
Anđela: Ja sam kriva... ja sam rekla da ne koristimo zaštitu..!
Besno sam prosiktala kroz zube, te sam sela na poklopac wc šolje. Besna sam na sebe jer sam ovo dozvolila. Kako sam mogla da budem tako nespretna?!
Džejk: Hej, nisi ti kriva! Ako ćemo tako, onda sam i ja kriv. Ali me nisi naterala, oboje smo to želeli.
Anđela: Šta ako bude pozitivno..?
Zajecala sam brisajući suze koje su neprestano kvasile moje obraze koliko god ih ja brisala.
Džejk: I da je pozitivno, tu sam. Tu sam i za tebe i za to naše malo biće.
Anđela: Ne razumeš.. Imam samo dvadeset i jednu godinu, šta ja znam o deci? Kako da iznesem trudnoću, kako ću se brinuti o detetu? Ja nisam sposobna da budem majka!
Džejk: Ako je iko sposoban da postane majka, onda si to ti, Ejndžel. Nikada više da nisi pomislila da nisi dostojna te uloge. Ti bi bila najbolja majka na svetu, glavu mogu da dam za to.
Iako su mi usne i dalje drhtale, osetila sam se sigurnijom. Jeza mi je podišla dok je um mislio da će Džejk pobeći glavom bez obzira ako test bude pozitivan. Sve je to u mojoj glavi...
Grlio me je i mazio slušajući strpljivo moje plakanje. Nije morao ni rečima da me teši, njegovi zagrljaji i poljupci su mi bili dovoljni.
Džejk: Prošlo je tri minuta. Hoćemo da vidimo?

Ćutke sam klimnula glavom i ustala prišavši lavabou. Šta je, tu je. Sada nema nazad. Okrenula sam oba testa i videla samo po jednu liniju. Ni male naznake od druge linije nije bilo, negativno je..
Oboje smo izdahnuli duboko i glasno sa olakšanjem.
Anđela: Hvala Bogu..!
Nesvesno sam ispustila testove na keramiku, pa sam uletela u Džejkov zagrljaj. I njemu je laknulo što je negativan test iako je rekao da je tu za mene.
Džejk: Dobro je, sad ćemo se smiriti polako... Nisi trudna.
Anđela: Nisam...
Džejk: Zbog čega ti onda kasni?
Anđela: Uvek mi je kasnilo zbog nervoze i stresa. A imala sam stres poslednjih meseci...
Džejk: I ti si odmah pomislila da si trudna, bleso...
Zakikotao se i malo mi olakšao situaciju. Ne znam ni šta je meni bilo, toliko dugo sam imala neredovan ciklus zbog stresa, a sada sam pomislila da sam trudna.
Anđela: Ne bih se ja snašla uopšte.. Bila bih grozna.
Džejk: Anđela, ne govori to.
Uhvatio me je za ramena i blago odmaknuo od sebe. Pogled mu se rastužio, ali i naljutio.
Džejk: Niko nije rođen za ulogu roditelja, ali se nauči. Naučila bi i ti, a i ja sa tobom zajedno. Iskren da budem... sada kada se desio ovaj prepad... mislim da bismo i bili divni roditelji, mislim da bismo mogli to da izvedemo. Možda ne sad, ali u budućnosti.. u budućnosti sigurno da.
Nisam baš znala kako da odgovorim na to, te sam ga samo zagrlila. Oduvek sam mislila da ja nikad neću biti dostojna majka svom detetu i zbog tih misli mi i trudnoća ne pada na pamet.
Džejk: Dođi da se obučeš, gola si.
Tek sad sam se stresla i pošla za njim nazad u spavaću sobu. Nisam mogla tako lako da se smirim i da se pravim kao da se ništa nije dogodilo. Dogodilo se, itekako se dogodilo. Sada će me i ovaj stres proganjati dugo, sve dok se ne naviknem na njega. Biće ovaj strah dugo tu...