Neprobojno srce [Prva knjiga]

Crne misli

✦Anđela✦

Malena stopala su gazila po vrelom pesku, a veseli glasić se orio na pustoj privatnoj plaži. Džejk je radosno trčkarao za malenim dečakom i kvasio ga morskom vodom koja bi došla sa plimom.
Xx: Mama, vidi me!
Mahnula sam im i poslala poljubac pa sam kremom za sunčanje namazala svoj trudnički stomak. Beba se ritala aktivno i za dva meseca će se naći u mom naručju.
Džejk: Uskoro ćemo da potražimo šarene školjkice, more će ih izbaciti na pesak, mali.
Vratili su se kod mene, te se Džejk našao iznad mene.
Džejk: Moja najlepša trudnica... Kako ste mi vas dve?
Anđela: Mislim da je naša princezica nestrpljiva da nas upozna, rita se celo jutro i celi dan.
Ponosno se osmehnuo i poljubio mi sredinu stomaka. Baš kao u mojoj mašti, prvo smo dobili sina a sada čekamo ćerkicu.
Džejk: Volim vas svo troje...
Nežan i srećan trenutak je prekinuo vrisak. Vrisak našeg sina. Oboje smo skočili sa peškira na pesku i videli u velikom talasu teme našeg sina.
Anđela: Džejk!
Svom snagom se zaleteo i uskočio u more kako bi ga spasao, dok su meni suze lile niz obraze. Onesvestio se u Džejkovom naručju i znala sam da je ovde kraj...

Uz duboki i uplašeni uzdah skočila sam sa jastuka i širom otvorila oči. Crnilo u mojoj sobi se polako rasvetljavalo u mom vidu, te sam uspela nekako da dođem do vazduha. Sve je kao pre, ovo je samo noćna mora... Gorka noćna mora. Džejk je kraj mene spavao mirnim i dubokim snom, pa nije ni čuo moje teško i unezvereno disanje. Pažljivo sam se iskrala iz kreveta i zatvorila se u kupatilo da se umijem hladnom vodom. Ruke su mi se tresle i jedva sam uspela da se dozovem sebi.
Kakva bih ja majka bila..? Odvratna ako bih tako pustila svoje dete! Kao da je bilo stvarno, kao da sam zaista bila trudna dok se moje prvo dete davilo u moru. Zajecala sam tiho i sela na poklopac wc šolje. Da se to zaista dogodilo u stvarnosti, sebi bih na najgori mogući način presudila.
A Džejk..? Džejk bi me zamrzeo. Ne bi želeo kraj sebe osobu koja će dovesti u rizik njegovo dete, njegovu krv. Šta sam i mislila?! Normalno da me ne bi takvu prihvatio ili zavoleo! Tada bi me prezirao...
Moji jecaji su se polako pojačavali iako sam ih rukom utišavala. Ne mogu podneti zamisao da me Džejk gleda sa mržnjom! Pre bih umrla..!
Džejk: Ejndžel..? Zašto jecaš?
Pospanim glasom je šaputao uz vrata kupatila, te sam se uspravila i obrisala suze sa lica. Krijući pogled od njega otvorila sam vrata i šmrknula.
Džejk: Ejndžel.
Anđela: Imala sam jako loš san...
Džejk: Dođi.

Sa lakoćom me je uzeo u svoje naručje i odneo nazad u krevet. Toplina njegovog tela mi je ulila na kratko sigurnost i crne misli su na tren nestale.
Džejk: Želiš li da mi ispričaš šta si sanjala?
Anđela: Užasno je, ne želim...
Šćućurila sam se uz njegova gola prsa, te nas je prekrio jorganom. Nežno me je ljubio po kosi i mazio rukom po leđima sve dok nisam prestala da drhtim.
Anđela: Samo me zagrli i ne puštaj noćas...
Zakikotao se tiho i stegao me čvršće uz svoje telo. Oči su mi se ponovo napunile suzama od straha da ću ga izgubiti. Ne smem ga izgubiti, ne sada kada su moje brige nestale pored njega. On je moja pozitiva, njegova svetlost je ubila moju tamu. Tama se odavno nije pojavila preda mnom samo zato što ju je Džejk oterao.
A sada kada su mi se crne misli vratile, ne mogu da ih tako lako ignorišem i odbacim. Desiće se nešto, ubeđena sam u to.
Moje brige će me upropastiti, oteraće me u crnu zemlju...
Oteraće me od Džejka.
A ja to ne bih podnela...