Neprobojno srce [Prva knjiga]

Povratak u Srbiju

✻DVA MESECA KASNIJE✻

Novi semestar je doneo puno, čak i previše učenja. Džejk i ja smo imali malo vremena samo za nas, ali su bar noći bile naše. Zaspali bismo zagrljeni ili u njegovom ili u mom krevetu i ne bi se micali do jutra. Nisam imala više vremena ni sa Miom da izađem u neki provod, fokusirala sam se na ispite i učenje. Uspeli smo da završimo sa svim testovima i raspustili smo se na uskršnji raspust. Karolički Uskrs je bio nedelju dana ranije od pravoslavnog, pa smo Džejk i ja spojili dve nedelje raspusta. Dogovorili smo se da otputujemo u Srbiju. Više me je Džejk nagovorio na to i bio je zaista uporan dok nisam pristala. Sve je on sredio sa avionskim kartama, pa je na meni bilo samo da spakujem svoje stvari u kofer.

Nakon dva leta od ukupno dvanaest sati i još nekoliko sati između dok smo čekali između, stigli smo u Beograd, a zatim smo autobusom došli i do mog rodnog mesta. Džejk je radoznalo razgledao okruženje i upoznavao ga upijajući ga pogledom. Taksijem smo došli i do moje kuće, a moji roditelji su nas dočekali već u dvorištu. Obradovali su se što ću doći i pre letnjeg raspusta, a bili su pomalo začuđeni kada sam im rekla da će i Džejk poći sa mnom da ih upozna.
U početku je problem predstavljao jezik, ja sam morala da prevodim za oboje, ali smo se kasnije snašli. Mama je već ofarbala jaja i ukrasila ih nalepnicama, tako da smo došli na gotovo. Ručali smo i neprestano sam pola sata hvalila maminu kuhinju. Na koledžu sam se hranila slabo, a retko kada sam u apartmanu spremila neko jelo baš temeljno. Više su to bili kratki obroci čisto da me zasite. I Džejku je prijalo i pitala sam se da li je osetio Melodinu kuhinju kod moje mame.
Anđela: Izaći ćemo u šetnju, idemo na jezero!
Mama: Važi, uživajte!
Tata: Večeras će fudbal, pa ćemo gledati. Prevedi mu to.
Izašla sam smejući se, a kada sam i Džejku prevela šta je tata rekao nasmejao se iz sveg glasa.
Anđela: Čini mi se da su te lepo prihvatili i upoznali.
Džejk: Misliš? Iskreno, malo sam strepeo. Ali stvarno su prijatni ljudi.
Anđela: Samo su previše zaštitnički nastrojeni. Mama se nije odvajala od mene čitavo detinjstvo, zato joj je teško i palo kada sam morala da odem u Ameriku. Otišla sam usred noći, dok su oni spavali. Nisam mogla taj rastanak da preživim.
Džejk: Mislim da bi i Melodi plakala da sam ja morao otići na drugi kontinent. Takve su majke, valjda.

Reč po reč, došli smo na jezero. Niz šljunkovit utaban putić smo sišli do drvenog dela, imitacije palube i već smo pola metra bili iznad vode.
Džejk: Može li se plivati?
Anđela: Može, ali jedan dečko se pre desetak godina udavio. Spasioci nisu iz prve našli njegovo telo, a drugi put nisu želeli da siđu dok se ne obezbedi sigurnosna oprema.
Džejk: Zašto? Zbog riba?
Anđela: Mhm. Ima dosta mulja dole i ne zna se kakvih sve vrsta ima ispod površine vode.
Džejk: Moram onda isprobati jednom.
Džejk ne bi bio Džejk kada ne bi rizikovao i radio protiv pravila. Nije kao da sam ja drugačija, ali u jezeru se ne bih igrala baš.
Džejk: Znači ni ti nisi plivala ovde?
Anđela: Nisam, ja ne znam da plivam.
Džejk: Uopšte?
Anđela: Uopšte.
Retko ko danas ne zna da pliva, a ja sam jedna od tih retkih osoba.
Džejk: Naučiću te ja.
Prihvatila sam njegov poljubac iako sam ovde na svom terenu, neko je mogao da me vidi. Ali čim sam dotakla njegove usne, prošla me je nervoza. Bilo je i tiho, pa nismo nikoga ni imali u blizini.
Džejk: Šta je tamo?
Anđela: Hotel. Leti se proslave održavaju stalno i po celu noć se čuje muzika čak do moje kuće.
I baš kada sam gledala u pravcu hotela preko vode, na bedemu sam ugledala njega. Staru simpatiju, mada bolje rečeno ljubav. Bilo je to mnogo više od simpatije.
Anđela: O, ne...
Džejk: Šta? Poznaješ ga?
Naravno da je Džejk primetio odmah u koga gledam. Samo sam klimnula glavom.
Anđela: To je Stefan.
Džejk: Bivši? Ne, rekla si da nisi imala dečka pre mene.
Anđela: I nisam. Mislila sam da će on biti. Ali nije.
Džejk: Pričaj mi.
I tako sam našla jedan razlog zašto ne volim tu Džejkovu radoznalost. Želeo je svaki detalj da zna, a to je loše kada su u pitanju stare ljubavi.
Anđela: Nisu bile baš simpatije prema njemu, skoro godinu dana sam ja bila zaljubljena u njega. Naposletku sam mu priznala šta osećam, ali me je odbio.
Džejk: Tebe je odbio?
Anđela: Mhm. Nismo se posle više ni čuli. Poslednje što znam je da se sa boksa prebacio na MMA.
Džejk: Znači imala si fazu na boksere?
Nasmejao se, pa sam morala i ja. To bi mi i Aleksandra rekla.
Anđela: Bilo pa prošlo. Nebitno je više.
Džejk: Sigurno?
Više me je provocirao nego što je želeo da se uveri u tu tvrdnju. Obgrlila sam ga oko vrata i skočila mu u naručje.
Anđela: Sto posto je sigurno. Postojiš samo ti.
Šmekerski se nasmešio i približio se mojim usnama započevši poljubac. Žabe su se u pozadini čule, ali su nama naši poljupci bili glasniji i lepši.