Neprobojno srce [Prva knjiga]

Alkohol otkriva sve

Mia: Znači zmijurina Skarlet se nameračila na Džejka?!
Mia je već uveliko to ponavljala šetajući se tamo-amo po mom apartmanu dok sam ja zamišljeno gledala kroz prozor u tamno nebo. Nije me ostavila ni na trenutak samu danas i ćutala je za Džejka sve dok nije pao mrak. Sva moja očekivanja u vezi njega su mi se srušila kao kula od karata, a on je našao još jadniji izgovor da se izvuče iz svega toga. Pogrešno mesto i pogrešno vreme, malo sutra!
Anđela: Trebala sam i da očekujem to, očigledno je ona lepša od mene.
Mia: Nije to u pitanju, Anđela, nego je ona glupača! I ima ja oči da joj iskopam ako nećeš ti!
Podsmehnem se na kratko misleći u sebi kako bih ja to najradije sada obavila. Bar će postati ružna, ako ništa drugo.
Anđela: Znaš šta? Ne mogu ja ovde da se ubijam od razmišljanja, opet neću noćas spavati. Hajmo negde u provod, da se napijemo i da jednostavno zaboravimo na sve večeras.
Zabezeknuto je gledala u mene ne verujući šta to njene uši čuju. I sama sebi sam se čudila, ne bih se ja tako lako opustila.
Mia: Iako ne verujem u to što čujem, poslušaću te. Idemo!

Munjevitom brzinom smo se spremile jer smo želele što pre da stignemo u kafić. Ponovo se spremala žurka na krovu kafića. Namerno sam namazala crveni karmin i obe smo, u žurbi navlačeći štikle, izašle iz hotela. Upijale smo mnogo pogleda, da sam se u jednom trenutku i pokajala. Neugodno mi je bilo zbog tih svih pogleda na ulicama, znam da je i Mii, ali meni je više. Ovo je moje telo, ne želim da ga tako neki gledaju. Ubrzale smo korak i našle se ubrzo u kafiću. Čak je i unutar njega sve bilo puno, a na krovu je već treštala muzika. Mladići i devojke su već đuskali i jedva su se nazirala prazna mesta.
Mia: Odvratno..!
Anđela: Šta ti bi odjednom?
Mia: Pogledaj Nou napred.
Skupim obrve pogledom ga tražeći, te se i sama zgrozim. Već se sa nekom plavušom ljubio, tačnije žvalavio. To ljubljenje nije.
Anđela: Hajde da uzmemo piće.
Odmah sam na baru našla votku i nasula nam u čaše. Nisam se štedela, želela sam da što pre zaboravim na Džejka. Otrezniću se do ujutru nekako.
Iz cuga popijem prvu čašu, a ubrzo i drugu, zatim i treću, te već počne da mi se muti u glavi. Dobro je, to sam i želela. Iz daleka sam mogla da vidim malo mutnije, ali poznato lice. Kristijan? Osmehnuo mi se, pa sam podigla čašu u znak pozdrava. Svidelo mu se izgleda. Brzo nam je prišao i na kratko nas zagrlio.
Kristijan: Tek ste došle, a odmah ste uzele votku.
Mia: To je Anđelina ideja.
Kristijan: Ma nemoj?
Ponosno sam se osmehnula gutajući još žestine, te se Mia izgubi među drugima.
Kristijan: Hrabar potez za votku. Ima li nekog razloga?
Anđela: Zar mora uvek imati razloga?
Preko ivice čaše mu uputim već polupijan pogled, te klimne glavom. Tad su mi sve lađe potonule. Preko njegovog ramena sam videla Džejka. U običnoj beloj košulji i farmerkama je i sada prezgodno izgledao...

✦Džejk✦
Puno je ljudi, svi uživaju u muzici. Na brzaka pogledom pređem preko mase ne bih li uočio nekog poznato, pa pronađem Nou u zanosu neke devojke, a onda nenadano ugledam nju. Prozirnu tečnost je mućkala u svojoj čaši, a visoka figura se sve više bližila njenom telu. Sa leđa ni ne vidim ko je to..!
Noa: Džejk brate.
Noa se odjednom stvori ispred mene pomalo neuredne košulje.
Džejk: Hej.
Hladno odgovorim ne želeći da skidam pogled sa Anđele. Imao sam neki loš osećaj, vidim odavde po njenom pogledu da nije sva svoja. Smeška se, a danas je toliko besna bila i na ivici suza. Još i ta kratka haljina sve otkriva, jedva joj i prelazi preko zadnjice...
Noa: Razgovarao sam sa Anđelom i sve je okej što se tiče one moje greške, nadam se da se i ti slažeš sa time...
Džejk: Ako je njoj okej, onda je i meni okej što se tiče toga.
Laknulo mu je očigledno, te je pogledao u pravcu gde ja gledam.
Noa: Eno je! Došla je sama?
Džejk: Mije nema nigde, njih dve su nerazdvojne. Ne znam ni ko je onaj tip...
U tom momentu ju je uhvatio za struk i nesvesno se okrenuo na stranu, te ga odmah prepoznam.
Džejk: Sranje! To je onaj sa prve pomoći.
Noa: Kristijan?!
I on se začudio isto koliko i ja.
Noa: Dođavola, i Mia je sa nekim idiotom!
U masi ju je on pre video nego ja.
Džejk: Ti uzmi Miu, ja ću Anđelu.
Razdvojismo smo se, te brzim koracima krenem ka njima.
Džejk: Samo malo. Anđela?
Pogled joj se promenio ugledavši me. Postao je taman i hladan u sekundi.
Džejk: Koliko si popila..?
Šapnem zbog Kristijana, te nakrivi glavu.
Anđela: Popila sam onoliko koliko sam htela.
Kristijan: Dobro je ona, votka je dobro radi.
Sa strane sam ga samo okrznuo besnim pogledom. I tebe radi koliko vidim! Već se vidi iz aviona šta si nameravao večeras da uradiš sa njom.
Džejk: Idi ti, ja ću sa njom biti.
Razočaran što sam mu poremetio planove, nevoljno se udalji, te dobijem njen ljuti pogled.
Anđela: Što ti smeta Kristijan? Baš smo hteli da zaplešemo.
Ironično upita, sipajući novu čašu votke. Istrgnem joj iz ruke i ja popijem sve.
Džejk: Tebi je dosta za večeras.
Anđela: Ma nemoj?!
Zaletela se ka meni i gotovo pala. Zadržim je za struk i tek tada se naša lica približe. Ponovo se ona tuga nazirala u njenim očima dok je pokušavala da se zadrži za moju košulju.
Anđela: Idi pa kontroliši nego drugog. Skarlet, na primer.
Zato si ti besna.. Samo mi je ovo trebalo da potvrdim sve.
Džejk: Tebe ću da kontrolišem večeras. Hajmo.
Jače je stegnem uz sebe vodeći je lagano ka izlazu, pa pogledam u Nou. Preko ramena je prebacio Miu, a ona je iz sveg glasa vikala i udarala ga po leđima.
Mia: Pusti me, majmune!
Prevrnuo je očima i nastavio sa svojim planom.

Sišli su prvi, te smo i mi za njima. Seli smo u odvojene taksije, te se smestim kraj Anđele na zadnje sedište. Obrazi su joj se malo zarumeneli i vidi se da joj piće sve više udara u glavu. Čak je i pospana bila, u jednom trenutku se naslonila na moje rame. Predivan miris njen kose se motao oko mog lica, kao da me je neka magija savladala.
Dao sam novac taksisti i polako je izveo iz auta. Čudio sam se koliko je dobro i išla u tim štiklama koliko ju je uhvatilo. Uporno sam rukom pokrivao kad joj se haljina podigne i samo malo.
Džejk: Gde ti je kartica za vrata?
Anđela: Tu je negde..
Odšniram torbicu koja joj stoji preko ramena i nekako nađem karticu. Ušavši zajedno sa njom, zaključam vrata, te se jače stegne za moj vrat.
Anđela: Što zaključavaš? Ionako ćeš za par sekundi otići.
Kroz poluspuštene kapke me razočarano upita, te se približi mom vratu. Mogao sam da čujem kako ga je najtiše pomirisala. Polako joj skinem torbu sa ramena i još jače je privučem sebi. Sad tek ne može da stoji na nogama.
Džejk: Jel do alkohola ili stvarno nisi normalna?
Blago je prstom okrznem po golom ramenu, te se namršti.
Anđela: Nisam kao Skarlet, verujem.
Ironično nakrivim glavu sa smeškom gledajući je tako pijanu.
Anđela: Da, nisam lepa, ni zgodna. Nisam otvorena kao ona, na svim poljima je ona duplo bolja od mene. Neka je, idi kod nje slobodno kad ti se sviđa toliko...
Uzdahnem nečujno, te je lagano uzmem u naručje. Tiho vrisne, pa je unesem u njenu spavaću sobu. Polako je spustim na krevet i skinem joj sandale sa nogu. Šta ću sa haljinom?
Anđela: Zašto li sam mislila da ću se tebi svideti...?
Skoro pa nečujno promrmlja, ali dovoljno da ja čujem. Okrenula se na stranu i istog momenta zaspala, a ja kao neka budala ostanem zagledan u nju. Prstom joj nežno pređem preko ruke, te se osmehnem. Misliš to, ha..? Tankim pokrivačem je prekrijem da joj ne bude hladno i odmahnem glavom sklanjajući se dalje od kreveta. U uglu sobe sednem na belu fotelju, pa raskopčam par dugmeta sa košulje, hladeći se malo njome. Pogled mi ponovo dođe do njenog lica prekriveno blagom šminkom, ali su zato usne dolazile do punog crvenog izražaja. Nasmešim se blago sklapajući oči već od umora. Dobro je da sam došao u pravom trenutku, ko zna gde bi sad bila sa Kristijanom..
Luda si, znala si da će alkohol progovoriti umesto tebe.