Neprobojno srce [Prva knjiga]

Zašto komplikuješ toliko?

✻PAR DANA KASNIJE✻

Samo smo jedan dan pauzirali sa predavanjima. Ne sećam se kada sam tako spokojna bila. Kako i ne bih, Džejk je preležao čitav dan kraj mene i nadoknadili smo ono vreme koje smo propustili. Spremio nam je i lagani ručak, a za večeru smo naručili dostavu. Mia nas je posle predavanja obišla i gotovo se rasplakala koliko smo joj bili slatki. Ispostavilo se da je ona bila u pravu, od početka me je Džejk interesovao, od prvog dana. Samo ja nisam imala takav pristup tome. A noga me je zaista prošla za jedan dan i mogli smo već sutradan da se vratimo na predavanja.

Ponovo su nam uveli časove fizičkog i sada su to već bili ozbiljniji časovi puni treninga. Sklekovi, čučnjevi, trčanje, dizanje tegova. Postojale su granice za momke i za devojke, ali sutra na terenu nam se neće dopuštati greške zbog pola. Svi smo spremno čekali presvučeni u sali i u jednom trenutku sam osetila Džejkove prste na svojim leđima ispod majice. Koža mi se naježila i jedva sam suzdržala svoj mučni jecaj. Džejk se zadovoljno smeškao znajući da je on jedini koji me može tako lako izludeti. Naposletku, i ja sam se nasmejala. Ne mogu se nikada ozbiljno naljutiti na njega.
Xx: Dobar dan, kolege!
U sali je odjeknuo hrapav, ali mladolik glas našeg novog profesora. Neko bi rekao da je profesionalni bodibilder kada bi ga pogledao. Bicepsi i svi ostali mišići na njegovom telu su bili izraženi, ali previše. Svaka žena voli da vidi zgodnog i zategnutog muškarca, ali imamo i mi svoje granice. Nekad je zaista previše izraženo i to postane odbojno. Baš kao što je i sada.
Profesor Dejv: Ja sam vaš novi profesor fizičkog, Dejv Mikelson. Saznao sam da vam je pre mene predavao profesor Ričard, ali to je bilo samo za obuku prve pomoći. Odsad, časovi fizičkog će se promeniti. Kao budući agenti i službenici u policiji, od vas će se tražiti da budete sposobni za rad na terenu. A dobar rad na terenu prethodi dobra obuka i mnogo vežbe. Za to sam ja zadužen.
Glas mu je bio staložen i samouveren, zna svoj posao i zna šta se od njega traži i očekuje. Izgleda kao dobar profesor. Malo sam se brinula kako ću već danas raditi vežbe obzirom na moju nogu, ali svakako mogu da prestanem u bilo kom trenutku. Nije mi na prvom mestu da uništim svoje zdravlje i telo.
Radili smo u parovima i, na sreću, Džejk i ja smo bili zajedno. Mada, možda će nam to više odmoći nego pomoći. Sve bismo drugo radili, samo ne sklekove sada. Za ocenu pet potreban broj sklekova za muškarca za trideset sekundi je najmanje trideset, a za ženu je taj broj najmanje dvadeset i sedam. Srećom, danas se to ne meri. Danas radimo dokle možemo. Bez žurbe i umereno.
Mrzim vežbanje, a mrzeću i fizičkog nadalje. Legli smo na strunjače i sačekali profesorovu zviždaljku za početak sklekova. Džejk i ja smo se relativno brzo dizali i spuštali, skoro pa ujednačeno i neprestano sam se zahvaljivala što sam sa njim u paru. Preko puta mene je radio sklekove, tako da su nam se glave skoro doticale. Vene na rukama su mu se nategle, a on nije posustajao. Njegove vene i mišići su meni najlepše, samo mene mogu da dodirnu na taj način.

Džejk: Usporila si...
Kako i nisam, gledajući tebe meni stane mozak..! Bez reči sam se vratila nazad u prvobitni ritam, ali je Džejku bilo do razgovora.
Džejk: Jesi li dobro?
Anđela: Da, jesam.
Profesor Dejv: Dobro, stanite! Video sam koliko ko može za sada, sad ćemo preći na tegove.
Izašao je iz sale, te smo svi seli na strunjače. Prevezala sam ponovo pertle dok sam čekala da krenemo sa novim vežbama.
Džejk: Što lažeš da si dobro?
Namršteno me je upitao. Prvi put sam ga videla tako neraspoloženog.
Anđela: Zaista ne lažem. Dobro sam.
Džejk: Dobro, onda mehanički to kažeš. Kaži mi o čemu razmišljaš.
Progutala sam knedlu u grlu. Da li želi da zna koliko me privlači kada vežba ili nešto sasvim drugo..?
Džejk: Čega se plašiš? U vezi mene konkretno.
Skrenula sam pogled. Ni ja to ne znam, šta uopšte da kažem...
Džejk: Slobodno kaži, siguran sam da sam čuo nešto mnogo gore o sebi ranije.
Anđela: Ne, nije to!
Uz mučni smeh sam odgovorila.
Anđela: Samo... imam neke strahove... komplekse.. Nije to do tebe.
Džejk: A ja treba da sam tu da to promenim. Zato pevaj.
Zadivljena sam bila koliko je želeo da sazna svaki delić mojih misli. Da li će biti kobno ako ispričam šta mi je na duši..?
Anđela: Vama... momcima.. nije u krvi da se vežete za jednu osobu. Ili se vežete, ali na kratko. Ja nisam takva i većina devojaka nije takva. Ja se mnogo brzo vežem za nekoga i uvek se desilo da se... razočaram. To me je napravilo ovakvom kakva sam danas. Na distanci, ne verujem svakome. Ili verujem, pa se opet opečem. Zato ne želim da to bude sa tobom. To ne bih preživela...
Pukao mi je glas naposletku, te brzo odmahnem glavom čim se profesor vratio u salu.
Profesor Dejv: Izdržljivost mišića vaših ruku je takođe važna. U slučaju da se osumnjičeni prilikom hapšenja odupire, morate imati snagu da ga savladate.
Džejk: Izvinjavam se...
Džejk je podigao ruku i time zadobio profesorovu pažnju.
Džejk: Anđela se juče povredila, pa je i sada boli stopalo. Mogu li je otpratiti do svlačionice?
Pogledao je u mene, a ja sam počela da crvenim. Nije me bolelo, ali Džejk uvek ima nekog keca u rukavu.
Profesor: Je li slomljeno stopalo?
Anđela: Nije, istegnuto je. Ali bih ga previla i učvrstila, za svaki slučaj.
Profesor Dejv: Pametno. Pomozi joj ti, Parkeru.
Morala sam dobro da odglumim da me boli noga sve dok nismo izašli iz sale.
Anđela: Šta ćeš mi još smestiti..?
Džejk: Potrebno nam je mesto za razgovor.
Ugurao me je u mušku svlačionicu, pravo u njegovu kabinu. Oboje smo se gurali i bilo nam je tesno. Toliko često smo ovako bliski, telo uz telo, a ja se još uvek nisam navikla.
Anđela: Mogli smo i posle časa da razgovaramo...
Džejk: Tada ćeš vešto izbeći razgovor, ne može.
Njegovu kontrolu nije moguće izbeći. Ali, sladak je i izazovan takav.

Anđela: Sve sam ti rekla, ne znam šta još da kažem...
Džejk: Sada ja pričam.
Stavio mi je ruku preko usta.
Džejk: Kao što si ti mene primetila prvog dana, tako sam i ja tebe. Imamo dobar ukus, pretpostavljam. Nešto se zanimljivo krilo u tebi i bio sam rešen da to otkrijem, šta god da je. Otkrio sam. I sviđa mi se. Direktna si, tvrdoglava, ponosna, čak i pregruba i drska. Ali ne moraju to biti mane. Imaš toliko toga što mi se sviđa. Umeš da voliš, to je najvažnije. Bar je meni važno. A šta god da uradiš, ne možeš me oterati niti te mogu zbog toga zamrzeti. Rekao sam ti, izgradi zid slobodno. Ponovo ću ga srušiti, bez imalo muke.
Zapanjeno sam ga slušala i gledala u njegove usne, te mi je najzad sklonio ruku sa usta.
Anđela: Siguran si u to..?
Džejk: Glavu mogu da dam.
Osmehnula sam se i na prste propela da mu ukradem poljupce. Krišom su najslađi. Da li smem to da kažem...?
Anđela: Volim te.. Puno te volim...
Vreli dah sam mu ispustila na njegove usne, a taj osmeh nikada iz glave neću izbaciti. Osmeh koji je konačno čuo da ga volim svim srcem.
Džejk: Bože, koliko tek ja tebe volim..!
Stegnuo mi je struk i privio me uz sebe u poljubac. Ruka mu je završila duboko zapetljana u mojoj kosi, a na mojim grudima je udarao ritam njegovog srca.
Anđela: Moramo da se vratimo na vežbe...
Džejk: Zašto komplikuješ toliko? Pusti da te još malo ljubim...
Suzbio me je uza zid i mešao kukovima pripijen uz mene. Ispod vrata kabine je svako mogao da vidi šta nas dvoje radimo, ali smo se oboje nadali da nas niko neće uhvatiti.
Usne su nam se sočno i glasno odlepile, te smo ostali zadihani. Prstima sam mu tokom ljubljenja zamrsila kosu. Neviđeno zgodno izgleda tako zadihan i čupav!
Džejk: Aleksis nas je pozvala na pucanje. Pristao sam.
A onda kao kiša da se sručila na mene.
Anđela: Ovako divan trenutak si uništio tom informacijom? Rekla sam ti da te volim, a ti mi to kažeš..?!
Džejk: Šššš...
Stavio mi je prst na usne i zagledao se u njih kao da gleda u svoj plen.
Džejk: Sećaš li se one tvoje grubosti i drskosti koju sam pominjao malopre? Pokaži to. Pokaži joj zube kad već hoćeš da je oteraš sa svoje teritorije.
Namignu mi i zubima povuče moju donju usnu.
Džejk: Namesti malo kosu i odeću, čekam te ispred kabine.
Izašao je ostavljajući me u kabini, te sam pogledala u svoju odeću. Majica mi je bila zavrnuta i tkanina helanki na delu butine zgužvana. Kosa je bila razbarušena od njegovih ruku. Izgledala sam... pojebano. Tako sam izgledala da sam poželela da je zaista tako i bilo.
Znači, Aleksis nam se pravi opasna...
Želiš pucanje?
Dobićeš pucanje.
Samo me gledaj.
Pokazaću ti gde ti je mesto.
A to mesto sigurno nije pored dečka kojeg volim.