Neprobojno srce [Prva knjiga]

Prepusti mi se

Ostala sam još nekih sat vremena u stanici slušajući ostatak ispitivanja. Policajac Henfri je tražio moje potpise na nekim od izjava i zamolio me da Džejka dovedem obavezno sutra za njegove potpise. Umesto da srećna sa Džejkom izađem iz stanice, izašla sam sama i smušenog izraza lica. Ni poziva ni poruke nije bilo od Džejka. Šetala sam okolo i naokolo razmišljajući zašto je samo tako odjednom otišao. Ako me je već toliko branio pred Aleksis i istražiteljima, zašto je onda pobegao od mene?
Držala sam suze u sebi dok sam hodala po gradu i skupljala pesnice u džepovima jakne. Nije bilo očitog razloga za njegov odlazak...
Ajde i ti Anđela! Kao da te je napustio potpuno sa ovog sveta! Ne preteruj!
Odmahnula sam glavom i ušla u hotel. Nikad se nisam osećala usamljenije. Nisam htela ni Miu ni Nou da opterećujem mojim mislima i brigama, već sam se samo popela do mog sprata i bacila pogled na Džejkova vrata. Sve je bilo mirno i tiho.
Ušla sam svoj apartman i zaključala se unutra. Izvela sam istinu o Aleksis na videlo, a opet nisam srećna. Nisam sa Džejkom.
Odmah sam uletela u kupatilo i skinula sve sa sebe. Pod vrućom vodom su mi se misli još više ubrzale i uzburkale. Krv mi je uzavrela u venama. Istrljala sam svoje telo spužvom i gelom za tuširanje, a zatim sm brijačem skinula svaku dlaku sa svog tela. Osušila sam se peškirom i na najjačoj temperaturi osušila deo kose koji sam pokvasila slučajno. Losion sa mirisom kokosa sam razmazala po koži i stavila malo parfema. Za hladnu februarsku noć sam obukla veoma tanku i kratku pidžamu. Bosa sam izašla iz celog apartmana i pokucala dva puta na Džejkova vrata. Otvorio ih je vrlo brzo i tužno spustio pogled.
Džejk: Izvini, ja..
Anđela: Ostavio si me danas.
Džejk: Znam, ja...
Anđela: Rekao si da to nećeš nikad uraditi.
Klimnuo je glavom posramljeno i progutao knedlu u grlu.
Džejk: Bez razmišljanja sam izleteo, bio sam besan. Naravno da si ljuta...

Provukla sam se u njegov apartman i zatvorila vrata leđima. Ćutao je spuštenog pogleda.
Anđela: Rekao si da ćeš uvek biti tu, pored mene. A nisi bio tu.
Džejk: Da, zabrljao sam. Previše sam zasrao..!
Anđela: Možda si samo tužan što je ipak Aleksis kriva, što sam bila u pravu...
Džejk: Naravno da ne! Gospode, htela je tebe da pretuče, da te uništi. Bolje što sam ja pretučen, a ne ti..! Nikada ne bih sebi oprostio da ti se nešto desi...
Krišom sam se osmehnula i bilo mi je žao da ga mučim dalje. Prstima sam ga dotakla po obrazima.
Anđela: Znam, čula sam iza stakla...
Iznenadio se na moje dodire i oči su mu se u polumraku zacaklile.
Anđela: Iznenadila sam se kada si to rekao, ali si me i usrećio...
Džejk: A onda sam kukavički otišao.
Nasmešila sam se na kratko i privukla ga bliže sebi. Bila sam zarobljena između njega i vrata.
Anđela: Neću više da te mučim, nisi zaslužio to. Nismo oboje zaslužili, treba da budemo srećni.
Džejk: Treba da budemo srećni.
Nismo odvajali pogled jedno od drugog, te mi je ruka skliznula ka bravi i okrenula je ključ u njoj.
Slepila sam nam usne zajedno i kroz poljubac se nasmešila. Kosu sam mu već u dve sekunde umrsila i razigraniji poljupci su otpočeli.
Džejk: Opraštaš li mi..?
Anđela: Opraštam ti.. a noćas ti se i prepuštam...
Blago se obradovao, te sam ga pomazila po vratu iznad kragne njegove majice.
Džejk: Ejndžel...
Anđela: Sigurna sam, ne predomišljam se.
Osmehnuo se i poljupcem me prikovao uz vrata. Namerno sam kratak šorts obukla i kao omamljen se dohvatio mojih butina. Ruke su mi skliznule do ruba njegove majice i skinula sam mu je preko glave. Savršeno je izgledao kao i uvek.
Džejk: Samo što si izašla iz tuša...
Anđela: Valjda me zaslužuješ u najlepšem izdanju, ljubavi...
Sa lakoćom je skinuo bretele sa mojih ramena, a zatim je majicu skinuo preko moje glave. Po prvi put sam gore ostala potpuno otkrivena, pa su mi ruke nesvesno prekrile grudi. Uhvatio me je za kukove i povukao rub šortsa nadole. Skliznuo mi je niz noge, a za njim mi je svukao i donji veš. Istog trenutka sam pocrvenela.
Džejk: Opet si se postidela, zar ne..?
Anđela: Slaba sam na tebe...
Džejk: Zar si toliko slaba na mene...?
Anđela: Ne mogu da te gledam u oči, eto koliko sam slaba na tebe...
Zadovoljno se osmehnuo i uzeo me u naručje.

Nežno me je spustio na svoj krevet i izvio se iznad mene. Jedva je čekao da mi da ljupke poljupce svuda. Usne su mi bile vrele i spremne za sve što Džejk ima da mi da noćas. Rukama je slobodno prošetao po mom telu, a najviše se zadržao na mojim grudima. Poljupcima nije bilo kraja, sve je činio da meni bude lagodno i najlepše. Privukla sam ga za struk i naše grudi su se stopile zajedno. Pronašla sam kroz poljupce njegov šorts i bokserice i svukla ih zajedno niz njegove butine. I njegova zadnjica je bila zategnuta kao i ostatak njegovog tela.
Džejk: Želiš li da stanem..?
Anđela: Nikako... samo nastavi ovako, Džejk...
Uzdisala sam pod njim i gorela od želje da ga što pre imam. Što sam ga ja brže želela, on je odugovlačio kako bi moja želja bila još veća.
Želi da me izludi.
Taman kada sam mislila da ga stisnem i kažem mu da već jednom pređe na ono glavno, iz fioke noćnog ormarića izvadio je kesicu kondoma. Rascepao ju je zubima i taj pokret mi se ponavljao par puta pred očima. Jednom rukom je vrlo brzo namestio zaštitu, te se naslonio na moje čelo.
Džejk: Opusti se... važi?
Anđela: Mhm...
Obavila sam mu noge oko struka i čekala da se naši kukovi dodirnu. Isprepletao nam je prste pored moje glave ne prekidajući poljubac, a zatim je lagano skliznuo u mene. Prestala sam da dišem, a onda sam polako eliminisala bol i pretvorila ga u uživanje.
Anđela: Sklizni skroz, ljubavi...
Poslušao me je i u punoj veličini me je ispunio. Uzbuđenje me je preplavilo. Strpljivo je čekao da se naviknem na njega, a zatim se polako pomerao u meni. Krevet se ljuljao pod nama. Izmigoljila sam ruke iz njegovih i obuhvatila ga oko leđa. Stegla sam ga i jače je prodr'o u mene. To sam i želela.
Džejk: Više nema tvog stida, Ejndžel...
Anđela: Ima i dalje, ne boj se. Samo sada želim celog tebe...
Sočan poljubac je pukao u sobi i time je Džejk ubrzao tempo. Krevet se više nije ljuljao, škripao je. Bila sam pritisnuta njegovim telom u dušek, a želela sam da budem još bliža njemu. Kukovi su nam pljeskali pri sudaranju da su te zvukove i zidovi zapamtili.
Džejk: Mnogo te volim..!
Zarežao je grizući mi vrat, te sam nokte zarila u njegova leđa.
Anđela: I ja tebe mnogo volim..!

Sa tim rečima eksplodirala sam pod njim. Mnogo brže nego što sam mislila. Čak i... prebrzo.
Zbunjeno me je pogledao, a ja sam ugrizla donju usnu.
Anđela: Ja.. izvini, nisam znala da ću.. ovako brzo..
Nasmejao se i ućutkao me poljupcem.
Džejk: Sutra je nedelja, ne moramo da ustajemo rano. Ne žurimo nigde, imamo celu noć samo za nas dvoje.
Očešao je svoj nos o moj i dao mi preko potrebnu podršku.
Džejk: Samo se potpuno prepusti meni...
Anđela: Već sam prepuštena...
Poljupcima je napravio putanju preko vrata, grudi i stomaka, sve dok nije došao do moje intime. Zastenjala sam kroz ugriz usne i izvila se pod njegovim jezikom.
Anđela: Bože, Džejk..!
Izgubila sam prste u njegovoj kosi, a drugom rukom sam zgužvala jastuk ispod moje glave.
Džejk: Tek sam počeo, ne mrdaj se...
Rukama me je prikovao za dušek ne dajući mi da se mrdnem ni milimetar. Tek sam završila u Džejkovim rukama, neće me ispuštati satima. Sigurna sam u to.