Neprobojno srce [Prva knjiga]

Suspenzija

✻NAREDNI DAN✻

Sutradan je Džejk krenuo sa mnom u policijsku stanicu. Ispostavilo se kroz priču da je sadašnji kapetan Mejson Adams bio poručnik Gejbu, pa je Džejk zamolio Gejba da nam urgira posetu. Gejb je zapravo dosta verovao u nas i sa lakoćom nas je progurao pravo do kapetana.
Ponovo smo se našli u policijskoj stanici gde smo imali probni period, a na hodniku smo sreli Liama. Nije ni pred Džejkom mogao da sakrije neki đavolji smešak kada nas je video. Zapravo, kada je mene video.
Džejk: Polomiću ga..!
Anđela: Ne glupiraj se, u policiji smo.. Ne možeš da završiš u pritvoru zbog napada na službeno lice.
Ne samo da mu se vilica stegla i već i mišići na rukama. Liama je sve to zabavljalo, a mene je još uvek zapanjivala njegova oholost. Popeli smo se liftom na četvrti sprat i pokucali na vrata kancelarije kapetana.
Mejson: Sedite, očekivao sam vas svakog trenutka.
Prijatno nam se nasmešio i zavalio se leđima u svoju kožnu fotelju. Kao da smo juče ovde bili i razgovarali o našem probnom periodu...
Mejson: Gejb mi je rekao da imate nešto vrlo važno vezano za istragu Endrua Martina.
Anđela: Tako je, otkrili smo nešto što možda može da pomogne. A Vi ste bili Gejbu šta..?
Malo sam njuškala dok sam iz torbe izvlačila ištampana dokumenta iz biblioteke.
Mejson: Bio sam njegov poručnik, nadređeni kako god želite. Gejb je bio najbolji u generaciji, fizički i psihički, a onda sam ga ja usmerio u snajperiste. Ponosan sam na takvog kadeta.

Nasmešila sam se blago i pružila mu naša otkrića. Isprva ih je brzo proučavao, ali se onda zadubio u njih. Počešao se po bradi i klimao glavom blago.
Mejson: Koliko sam razumeo Endru je bio vaš profesor, zar ne?
Džejk: Da, cele prve godine je on bio glavni na našim predavanjima i njegova smrt na početku druge godine nas je dovela u stanje šoka..
Anđela: A onda smo malo istraživali i naišli na to...
Mejson: Želeo bih onda da čujem vašu teoriju pre nego što iznesem svoju.
Pogledala sam u Džejka koji mi se ponosno osmehnuo i klimnuo glavom.
Džejk: Ti si to našla, pucaj...
Pročistila sam grlo i krenula da deklamujem. Nikada ovako nisam razgovetno i sa sigurnošću govorila, a sada kada sam sto posto sigurna u svoje reči znam da ću daleko dogurati. U ovom poslu, a sigurno i u životu. Pored informacija o njihovom odnosu, Džejk je dodao i Nubriksova naređenja za naše "mučenje". Nije delovalo ispravno čak ni kapetanu Mejsonu.
Mejson: I mislite da bi nagomilan bes mogao da izazove ovakvo ubistvo?
Džejk: To je jedina prihvatljiva opcija za sada. A i budimo realni, koliko čujemo u medijima nema puno teorija, ovo je jedini veliki trag. Ovo je za Anđelu i mene motiv za ubistvo Endrua Martina.
Kažiprstom je kuckao u lakiranu drvenu površinu stola i naizmenično nas gledao. Očekivala sam svakog trenutka da nam kaže kako smo samo gubili vreme, da se okanimo svega ovoga i da se okrenemo samo našem studiranju.
Mejson: Impresivni ste, ovo zaista jeste veliki trag. Znali smo da su se poručnik Nubriks i žrtva poznavali, ali iz njegove priče nismo imali sumnje da bi se nešto ovakvo provuklo. Svakako, doneli ste veoma bitan trag i on će biti detaljno proučen. Obzirom da niste službena lica, ne smem vas uvesti u protokole analiza i istrage, ali ću vam beskrajno biti zahvalan na ovome.
Džejk: Razumemo, srećno vam bilo onda.
Rukovali smo se i napustili kapetanovu kancelariju.

U meni je razigrano cupkala sreća, a Džejk me je obgrlio oko struka dok smo išli ka izlazu.
Džejk: Ponosan sam na tebe.
Anđela: Zaista..?
Džejk: Naravno. Nisi odustala sve do kraja.
Anđela: Sad samo ostaje da se dokaže da je Nubriks kriv...
Iako smo imali dobar trag, posumnjala sam u celokupan ishod. Da smo se Džejk i ja pitali, on bi u istoj sekundi bio u pritvoru i sledilo bi mu višesatno žestoko ispitivanje.
Liam: Pridružuješ nam se, Anđela?
Liam je stajao naslonjen na metalnu ogradicu van policijske stanice. Smeškao se i zanemarivao Džejka kog sam držala za ruku.
Džejk: Jel on to mene ne vidi ili treba da ga zveknem pa da me vidi..?!
Anđela: Sa pokvarenim službenim licima ne razgovaram. Doviđenja.
Povukla sam Džejka za rukav jakne i krenuli smo dalje niz ulicu. Džejka je nekad bilo vrlo teško smiriti, a Liam mu je bio kap koja preliva čašu. Njegov hod se čuo iza nas i pratio nas je u tišini nekoliko ulica.
Liam: Završio sam smenu baš sada, možemo na piće.
Konačno je odlučio da progovori.
Anđela: A završio si?
Džejk je šokirao pogledao u mene kada sam mu pustila ruku. Možda je očekivao da ću ga napustiti i napokon pristati na piće sa Liamom, a zapravo je meni dozlogrdilo.
Liam: Naravno, možemo odmah na neko alkoholno piće, a ne na kafu.
Anđela: Kako da ne..!
Okrenula sam se žustro oko svoje ose i pesnicom ga udarila u jagodičnu kost. Pao je istog trenutka na beton i gledao me besno odozdo.
Anđela: Ne znači ne. To bi ti kao policajac trebao da znaš. I samo probaj da kažeš nekome za ovaj udarac. Samo probaj.
Namestila sam nazad svoju jaknu i okrenula se ka Džejku. Iznenađeno je zurio u mene, te se blago osmehnuo.
Anđela: Šta?
Džejk: Pa sad si me napalila...
Baš ispred Liama me je zgrabio i poljubio čvrsto, a nije ni propustio da me stegne za zadnjicu.
Džejk: Znaš ti ipak da se braniš...
Anđela: Ukoliko se desi da me sledeći put opet isprovocira, puštam tebe da se obračunaš sa njim.