Neprobojno srce [Prva knjiga]

Izgubila sam ga

✻JUTRO✻

✦Mia✦

Anđela mi nije odgovarala na poruke celo veče i celu noć, pa sam mislila da su Džejk i ona prevazišli svoje probleme u krevetu. Podsmehnula sam se tome dok sam se oblačila nakon tuširanja. Nije seks nikada bio pogrešan izbor za mirenje i rešavanje nesuglasica, a nadam se da su se dobro proveli.
Uspela sam da uđem sa svojom karticom za vrata u Anđelin apartman jer sam želela da ih zateknem na delu i da im se smejem kako su bili čudni u poslednje vreme bez seksa. Međutim, sve je bilo isuviše tiho.
Mia: Anđela?
Odškrinula sam vrata spavaće sobe i ugledala je na ivici smrti, u bukvalnom smislu. Na kilometar se videlo da su joj beonjače krvavo crvene i da joj je lice naduveno od silnog plakanja.
Mia: Gospode, šta ti se dogodilo?! Gde je Džejk?!
Anđela: Nema ga više... raskinula sam sa njim...
Mia: Molim?! Šališ se... reci mi da se šališ, Anđela?!
Ćutke je odmahnula glavom i zajecala po ko zna koji put. Sve u sobi je bilo na podu, polomljeno, pocepano i u neredu. Sušta suprotnost neredu kome sam se ja nadala...
Mia: Dušo, šta se to dogodilo..?
Anđela: Strahovi su pobedili, Mia. A ja sam Džejka uništila, uništila sam najbolju osobu na svetu. Nikada sebi neću oprostiti..!

Zavrištala je u jastuk i znala sam da njega grli zamišljajući Džejka. Baš kao što sam ja tugovala za Noom.
Mia: Ne, vas dvoje se ne možete rastati. Prosto ne mogu to da prihvatim!
Anđela: Nisam mogla da ga uništavam.. I da mu sad ništa ne smeta, za par meseci bi mu zasmetalo..! Još mi onaj san dolazi u glavu...
Mia: Jesi li mu barem rekla za taj san?
Coknula je jezikom i odmahnula glavom. Imala je pravo kada sam je upoznala - tvrdoglavije osobe od nje nema. Samo da je rekla Džejku šta se u njenim mislima odvija sve bi bilo drugačije..!
Mia: Molim te, ne radi to. On ne može bez tebe, a ni ti ne možeš bez njega. Patićete do kraja života zbog ovoga, ne radi to Džejku.
Anđela: Jutros sam dobila poziv... Iz Srbije...
Slabašno se osmehnula uz prekide šmrcajući.
Anđela: Sav nameštaj koji smo odabrali za stan je spreman, zvali su da pitaju da li mogu uneti sve u stan... Morala sam da kažem da unesu, a verovatno nijedno od nas dvoje neće imati snage da kroči nogom u taj stan..!
I ponovo, plač. Tresla se na krevetu koliko je plakala, a u rukama je stezala teget naušnice koje su se presijavale. Epska ljubav Anđele i Džejka se završila.. ne, ovo se ne dešava! Oni ni po koju cenu ne smeju da budu razdvojeni.
Mia: Anđela... zar ne postoji bilo koji način da se ovo sredi? Znaš i sama da je Džejk uvek sve razumeo, smirivao te, rame uz rame ste uvek bili! Nema razloga da se rastanete. I ovo ćete prevazići!
Anđela: I da se sada pokajem, neću dobiti drugu šansu. Ne zaslužujem je, Mia...
Mia: A kaješ li se?
Anđela: Kajala sam se sa svakom izgovorenom reči. Ali sam to morala da uradim zbog njega, da bi on bio srećan...

Pljesnula sam rukama o svoje butine i ustala sa kreveta. Prišla sam prozoru i naslonila se čelom na okvir duboko disajući. Ovo se ne može događati, ja sve ovo sanjam, nemoguće je..!
Mia: Nećeš preživeti bez njega. Neće ni on bez tebe... Propašćete!
Kako sam viknula tako je i ona zaplakala jače. Svesna je svega bila - i svojih grešaka i svojih dela. Ona je ovo okončala misleći da će sve u budućnosti srušiti. A zapravo je sve srušila sada...
Anđela: Znam.. ne zaslužujem da živim!
Kleknula sam kraj ivice kreveta i pomazila je po kosi. Telo joj je bilo ukočeno i tvrdo od plakanja. Celu noć je ovu bol sama podnosila, a ne mogu ni da zamislim kako je Džejku...
Mia: Ne radi ovo, Anđela.. Ti bez svog Džejka ne možeš, a on bez svoje Ejndžel isto neće moći...
Anđela: Znaš.. pored ovolike boli... Imam užasan osećaj da sa nama još nije gotovo...