Neprobojno srce [Prva knjiga]

Novogodišnja jelka

Dvadesetog decembra, poslednji je dan nastave i tada imamo završni ispit iz našeg glavnog predmeta. Iz moje strasti prema kriminologiji, lako sam učila i, verujem, vrlo dobro odradila završni ispit u prvom semestru. Džejk i ja bismo se na svim ostalim predavanjima krišom gledali i golicali ispod klupe, ali smo tokom ispita oboje bili jako koncentrisani na to što radimo.
Ranije se raspuštamo na zimski raspust, zbog katoličkog Božića, dvadeset i petog decembra. Tokom zimskog raspusta, međunarodni studenti mogu ostati u hotelskom smeštaju ako ne mogu otići kući. Pošto predavanja počinju odmah trećeg januara, neću moći da odem kući svojoj porodici.
Zaputila sam se ka sportskoj sali gde smo se mi brucoši okupljali za kićenje novogodišnje jelke. To je tradicija koledža. Kroz gužvu sam videla Miju kako trči ka meni i prijatno sam se iznenadila videvši osmeh na njenom licu.
Anđela: M-Mia?
Mia: Ćao!
Zagrlila me je snažno i sada sam još više bila iznenađena.
Anđela: Pretpostavljam da je razgovor sa Noom prošao dobro.
Mia: I više nego dobro..!
Gotovo prostenje i tada shvatim da je to bilo i više od razgovora. Trudila se da mi kroz hodnik tiho ispriča sve do detalja, iako nisam želela baš sve da saznam. Videlo se jasno da je bila ispunjena i srećna.
Anđela: Drago mi je zbog tebe.
Sakrila sam od nje vešto da smo Džejk i ja umalo završili u istoj situaciji, i to na javnom mestu. Da tako kažemo.
Mia: Da..! Šta ti misliš o tome?
Anđela: O čemu?
Mia: Pa... o tako ranom seksu..?
Izvlačila je lukavo odgovore iz mene.
Anđela: Nisam baš za to. Mada, kod vas je odjednom tako puklo, pa i ne sudim toliko.
Mia: Kada misliš da ćete ti i Džejk?
Uvek je bila potpuno direktna. Uzdahnula sam skrećući pogled, kako ja to da znam?! Moje telo bi odmah, ali um se suzdržava iz velikog razloga i straha.
Anđela: Ne znam... Videćemo kako će biti.
Skratila sam odmah i zakoračile smo na stepenice.
Anđela: Šta se dešava sa tvojom... mamom?
Osmeh joj spade sa lica. Nije baš prijatna tema i nikada neće biti pravog trenutka za to pitanje.
Mia: Kada je Noa saznao šta se dešava, ćutao je. Nije on baš rečit za takve stvari. Ali razumem ga, nije svako sposoban da uteši. I ko zna da li bi me uopšte i utešio. Ali... raspitaće se. I pričaće sa svojim ocem. Možda mogu nešto bolje da učine, ili... bar da joj još malo produže život.
Anđela: I to je nešto, Mia. Ukoliko ništa ne bude uspelo, imaćeš još vremena sa njom.
Mia: Da..
Slabašno se osmehnula i podvukla ruku pod moju. Bar ima Noinu podršku, što joj je možda i najveća podrška koja joj treba.

Hodale smo u tišini i najzad kročile u salu. Ogromna jelka je već stajala na jednoj strani sale i već su neki studenti počeli sa kićenjem. Bilo je i posluženja, hrane i pića sa strane, a Mia se odmah zatrčala sa osmehom ka Noi. Lepo je konačno je videti srećnu i veselu, baš onako kako sam je i upoznala prvog dana.
Džejk: Zdravo.
Šmekerskim i pomalo grubim glasom mi se Džejk obrati noseći onaj šarmantan osmeh na svom licu.
Anđela: Zdravo..!
Uvek me očara svojom pojavom.
Džejk: Da znaš da pamtim...
Iza leđa izvuče srednje pakovanje pomfrita iz Mekdonaldsa, te razdvojim usne. Odmah sam uz uzbuđenost probala par i zažmurila uživajući u ukusu.
Anđela: Odlični su, hvala!
Džejk: Baš voliš pomfrit.
Vratila sam ostatak pomfrita u kesu i zavezala je, te sam se propela na prste i dala mu čvrst zagrljaj. Preko njegovog ramena sam videla opaki i ljubomorni pogled one Skarlet. Sve lađe su joj potonule, svaki plan koji je imala za Džejka joj je propao. A ona još uvek ne može sa tim da se pomiri.
Odmakla sam lice, ali ne i ruke oko njegovog vrata. Spojila sam nam usne bez razmišljanja i prepustila se njemu. Mazila sam ga po vratu i upijala ukus njegovih usana. Čim su nam se usne odlepile, odjeknule su u sali.
Džejk: Šta ovo bi?
Anđela: Pogledaj gore.
Prstom mu pokažem na imelu koja je okačena iznad vrata. Još sa hodnika sam je primetila i čekala pravi trenutak za poljubac.
Džejk: Moramo se još neki put sresti na ovim vratima danas. Nije dovoljan samo jedan poljubac.
Anđela: Hoćete da kažete da ste nezasiti mojih usana, mladi gospodine?
Uz smešak ga upitam i nasmešio mi se. Uzeo me je za ruku i poveo ka jelki.

Kačila sam ukrase na grančice i udisala prirodni miris drveta. U blizini moje kuće u Srbiji, često sam odlazila na jezero. Pored šetališta, visoke jele su davale kiseonik svim prolaznicima i činile zelene senke u odrazu jezera. Sada me je taj miris podsećao na kuću.
Krišom sam pogledom lovila Džejka sa druge strane jelke između grančica. Jelka je bila visoka skoro tri metra, nedavno isečena iz šume. Iglice su me bockale blago, a onda sam neopaženo prošla sa druge strane i stala tik uz Džejka.
Džejk: Nekome nedostajem, izgleda.
Anđela: Samo ti se čini.
Podsmehnuo se ne odvajajući se od ukrasa. Moj bok se trljao od njegov i oboje smo se smeškali. Iz kutije sam izvadila ukrasne girlande od plavog svetlucavog papira i obavila je oko Džejkovog vrata. Iznenadio se i okrenuo ka meni. Napravila sam mu laganu ogrlicu i malo sam ga jače povukla u poljubac. Sagao se i iz iste kutije izvadio crvenu kapicu, a ja sam se izmakla.
Anđela: A ne..
Džejk: Ako moram ja, moraš i ti.
Uz upozorenje me je jednom rukom privukao bliže sebi hvatajući me za struk. Navukao mi je kapu i ponovo poljubio sa još većom žestinom. Postali smo nenadano divlji, slobodniji i razigraniji. Ali nisam želela da prestanemo.
Džejk: Želeo sam da te pitam.. Da li bi sa mnom išla kod mene kući? U Bronks?
Anđela: U tvoju kuću iz detinjstva?
Džejk: Da. Ove godine sestra neće moći da dođe, a ne želim da mama ostane sama na Badnje veče. Navikla je na nas, a i... želeo bih da te upozna.
Ne puštajući me iz zagrljaja doda, te zaćutim na par trenutaka. Jako smo kratko zajedno, a već sada želi da upoznam njegovu mamu. Opet se bojim...
Anđela: Rado ću poći.
Uz osmeh odgovorim i obradujem ga. Iako se bojim, želim svaki korak što pre da uradim i štikliram. Možda upoznavanje njegove mame donese nešto sasvim drugačije nego što ja očekujem.
Džejk: Svideće ti se Melodi.
Anđela: Melodi se zove?
Džejk: Da, i ime joj baš pristaje. Uvek je raspoložena za muziku i ne prođe nijedno veče da ne pusti gramofonsku ploču džeza.
Nasmešila sam se i zamislila tu sliku. Možda odatle i potiče Džejkova ljubav za gitarom i muzikom.
Anđela: Sad baš jedva čekam..!
Još jednom nam je žustro i slasno spojio usne. Imala sam osećaj da se svakim poljupcem zahvaljuje, a trebalo bi da bude obrnuto.
Ja bih trebala da se zahvaljujem jer je baš on u mom životu.