Neprobojno srce [Prva knjiga]

Pokaži mi ljubav kroz sitnice

✦Anđela✦

Videvši da se Miin i Noin razgovor neće brzo završiti, mogli smo samo da se nadamo da će krajnji rezultat biti pozitivan. Džejk je sačekao par minuta ispred vrata spavaće sobe da se presvučem. Morala sam u kupatilo da uđem kako bih bila sigurna da mi napola presvlačenja neće upasti u sobu.
Anđela: Strpljiv si.
Džejk: Taman sam hteo da uđem.
Anđela: Ne bi valjda..?
Srce mi je stalo u sekundi.
Džejk: Jednom hoću...
Uz šmekerski osmeh me uhvati za struk i privuče u poljubac. Nikad mi neće biti dovoljno njegovih poljubaca.
Džejk: Idemo...
Isprepletao nam je prste i zajedno smo izašli iz hotela. Na hotelskom zatvorenom parkingu nas je čekao srebrni audi i pomoću ključa ga je još sa ulaza otključao. Sela sam na suvozačevo mesto i sačekala njega da sedne za volan. Opušteno je rukom klizio po volanu i mogla sam krišom da posmatram njegove vene na šakama.
Džejk: Nemoj samo da odlutaš, sad ćeš ti voziti.
Suzdržao se smejanja, a ja sam prevrnula očima. Sve ti moraš da vidiš! Dovezao je auto na brdo, na naše brdo gde se desilo naš prvi poljubac.
Anđela: Ti baš hoćeš da me ometeš.
Zakikotao se i zamenili smo mesta u autu. Oduvek sam želela da naučim da vozim, čak bih i od oca učila neke stvari, ali nikada nisam sela za volan.
Nakon što smo prošli najosnovnije stvari poput komandi i brzina na menjaču, okrenula sam ključ i upalila auto. Imala sam pred sobom veliku čistinu i prostora da vozim. Džejk je jako strpljiv i slatko mu je kad god ja napravim neku grešku. Ali me smiruje što je on tako miran i spreman da mi pomogne ako zapnem negde.
Džejk: Slobodno motaj.
Prekrio mi je ruku svojom i jeza mi je podišla pod kožu. Želela sam što tiše da se zakikoćem, ali se to ipak glasnije čulo.
Džejk: Zar te i to ometa, mala?
Anđela: Nisam mala..!
Prostrelim ga pogledom uz smešak i ugasim auto. Trnci su mi prolazili kroz prste od uzbuđenosti.
Džejk: Već gotovo?
Anđela: Pogledaj grad.
Prstom sam pokazala na visoke zgrade osvetljene najjačim podnevnim sunčevim zracima. Decembar je, a sunce se igra sa nama.
Anđela: Pogledaj kako se zraci odbijaju od prozorska stakla. Da stojimo na nekom drugom mestu, oslepeli bi od toga iste sekunde.
Džejk: Kako umeš da budeš romantična.
Anđela: Ja nisam romantična toliko. Pre ću se obradovati pomfritu nego buketu cveća.
Džejk: Dobro je to znati.
Namigne mi i uzburka mi stomak.

Blagi zrak sunca prođe i kroz šoferšajbnu i objasja moje šake na volanu. Zagledala sam se u sitne bele tačkice na mojoj koži i odjednom su mi oči zasuzile. Jagodicama prstiju sam prešla preko njih i Džejk je primetio moju mučnu tišinu.
Džejk: Jesi li dobro?
Odmahnula sam glavom. Nisam dobro. Počela su sećanja da mi naviru, a sa njima i stare rane.
Anđela: Teško je. To je pretežak period. Jednom nogom si u grobu i ne znaš kako ćeš se izvući. I da li ćeš se uopšte izvući...
Glas mi je napuknuo i odmahnula sam glavom brzo. Otvorila sam vrata i izašla na svež vazduh, a samo sam želela da sakrijem suze od Džejka. Naslonila sam se napred na ivicu haube i zajecala. Sitne suze su skliznule niz moje obraze. Čula su se njegova vrata i ćutke je stao ispred mene hvatajući me nežno za ramena.
Džejk: Želiš li da ispričaš? Biće ti lakše.
Šmrcnula sam i slabašno klimnula glavom.
Anđela: Jako je stresno. Ja se možda mog lečenja ne sećam, ali um stvara te slike sam. Zamišljaš sebe kako u beloj postelji primaš hemoterapiju, kako ti opada kosa, kako više na telu nemaš nijednu dlaku... Bled si kao krpa. Ostaju ožiljci...
Tiho dodam i drhtavo pružim ruke Džejku. Uzeo ih je nežno u svoje.
Anđela: Ovo su moji ožiljci. Moji ubodi od igala.. Kada pocrnim, više se vide. Ali su meni grozni.
Ćutke je prešao prstima preko tih naboranih tačkica i samo naslonio svoje čelo na moje.
Anđela: Kako će Mia to podneti? Ona već to podnosi, ali sada se zna krajnji ishod. Kako će podneti majčinu smrt?
Konačno podignem pogled ka njegovim očima. Jedva sam ga i videla od suza koje su plivale u mojim očima.
Anđela: Ja znam šta je smrt, gledala sam je u oči. Dođavola, mogla sam i ja da umrem!
Džejk: Ali nisi. Hvala Bogu što nisi...
Sa olakšanjem je zažmurio i dodirnuo mi obraz svojim dlanom. Ćutali smo dok je vetrić pirkao i moju kosu bacao na Džejkovo lice. Čudila sam se sama sebi koliko sam brzo otkrila Džejku neke moje najteže momente u prošlosti. Imala sam distancu prema svima, a njegov razdragan karakter me je opustio i podelila sam to što je zakopano duboko u meni.
Džejk: Ovo nije nešto što treba da te muči. Ovo nije ništa.
Približio je moje ruke gledajući u te malene ožiljke. Poljubio ih je nežno. Kao da ih je poljupcem obrisao.
Džejk: Mia nije slabašna, preživeće šta god da bude. Ali jaču osobu od tebe nisam upoznao.
Anđela: Je l'?
Džejk: Mhm.. Kratko te znam, ali dovoljno sam saznao.

Osmehnuo se i otisnuo poljubac na moje čelo. Zbunjeno sam skupila obrve i podigla pogled ka njemu.
Anđela: U čelo? Zašto?
Džejk: Samo se važne osobe ljube u čelo.
Palčevima je pomazio moje obraze i izmamio mi je osmeh na lice.
Anđela: Dođi...
Malo grublje sam ga uhvatila za obraze i privukla u sočan poljubac. Uvukla sam mu donju usnu duboko i snažno. Nisam ni osećala hladnoću više. Zavukao je ruke oko moga struka i podigao me više na haubu. Kukovima se smestio između mojih kolena ne prekidajući naš poljubac. Usne su nam odjekivale na pustom brdu. Prste sam gubila u njegovoj kosi, a usne su mi skliznule do njegovog vrata. Glatka i zategnuta koža je mirisala na njegov svakodnevni parfem. Među zube sam uvukla kožu i začuo se njegov podsmeh. Iznenada, grubo me je uhvatio za ramena i oborio me potpuno na haubu. Stvorio se na meni zadihan i obrušio se na moje usne. Po našem disanju je bilo očigledno da se stvorila jako strastvena tenzija i atmosfera. Čvrsto sam ga uhvatila za leđa obema rukama i prihvatala svaki njegov poljubac, čak ga i produbljivala.
Anđela: Džejk...
Zadihano izustim njegovo ime i osetim njegov dah svuda oko mog lica. Uzbudila sam se. On me je uzbudio. Ali, nisam spremna još uvek za to.
Džejk: Staću..
Anđela: Samo nastavi sa ovim ljubljenjem...
Noktom kažiprsta ga dotaknem po usni i dam mu znak da nastavi gde je stao. Spustio se do mog vrata i blago ga je grickao. Uvijala sam se pod njim, međunožje mi je pulsiralo i vapelo za njim. Ali je moja samokontrola bila jača. Vrat mi je ostao sav vlažan od njegovog jezika i taj osećaj me je činio srećnom. Raskopčao mi je jaknu blago i ostavio sitne poljupce po rubu moje majice, tik na početku mog dekoltea. Šakama sam ga podsticala da ostane tu što duže i podari mi što više poljubaca.
Anđela: Bože Džejk, šta mi radiš...
Usne su mu na mojoj koži ocrtale osmeh i nogama sam ga prigrlila oko struka. Koliko god želela da svaki sledeći korak ispunim sa njim, morala sam da usporim.
Moram da usporim kako ne bih bila povređena.