Neprobojno srce [Prva knjiga]

Probni period

✻PAR DANA KASNIJE✻

Da sam imala neki strah da će me dva dana nakon naše prve noći Džejk ostaviti, imala sam. Ali brzo je taj strah prošao. Nakon te noći i on i ja smo želeli da stalno budemo zajedno, pa smo nekad spavali kod njega u apartmanu, a ponekad i kod mene. Mii sam ispričala već sutradan o našoj noći i naravno da me je ispitala svaki mogući detalj. Rekla sam joj većinu toga, a ono najslađe i najlepše sam zadržala za sebe. Dovoljno joj je bilo i to što sam rekla da shvati da sam zaista srećna sa Džejkom.
Na časovima smo se držali na distanci zbog ostalih studenata, a i zbog profesora. Ostava na spratu gde imamo predavanje kriminologije je postala naše stalno odredište. Razglavili smo jedan dan i neke police koliko smo podivljali ljubeći se. Par puta smo bili skoro uhvaćeni, pa smo počeli da se zaključavamo tokom pauza između predavanja.

Imala sam osećaj da mogu da dotaknem nebo sa Džejkom. Da mogu sve sa njim. Valjda je to i osećaj zbog naše prve noći, to čini fizički odnos dvoje ljudi.
Sedeli smo zadnji u klupi u amfiteatru dok je profesor Endru predavao o pedofiliji i nekrofiliji. Najbolesniji zločini na svetu. Kada sam razmišljala na kojim slučajevima bih najbolje radila, imala sam utisak da su to zločini sa pedofilima. Nisam ih hvalila niti podržavala, već mi je bio fascinantan njihov mozak. Njihovo bolesno razmišljanje je jako čudno i meni neobjašnjivo. Nikada neću to smatrati izborom, već bolešću koja se ne može izlečiti.
Džejk: Dobro si..?
Anđela: Jesam, ne brini se...
Ispod stola me je uhvatio za ruku i mazio me po prstima. Trnci su mi zavladali telom i mogla sam na zanimljivom predavanju da zaspim na Džejkovom ramenu.
Kucanje na vratima amfiteatra je zaustavilo monolog profesora Endrua i na ulazu se pojavio ni manje ni više nego policajac Liam Henfri koji je vodio slučaj sa Aleksis. Rekao je da ćemo biti u kontaktu oko presude, ali nisam očekivala da će lično doći na koledž da nam to kaže. I Džejk se iznenadio isto koliko i ja njegovom pojavom.
Profesor Endru: Izvolite?
Predstavio se jasno i glasno, a zatim je par privatnih reči prozborio sa profesorom. Uvek mi je bilo zanimljivo da čitam sa usana i da nagađam šta ko kaže, ali ovog puta nisam ništa uspela da saznam.
Profesor Endru: U redu onda. Džejk, Anđela. Krenućete sa policajcem Henfrijem, on će vam sve objasniti.
Zbunjeno smo spakovali svoje stvari i krenuli za Henfrijem. Ni reč nismo progovorili dok se nismo našli oboje na zadnjem sedištu policijskog automobila. Henfri je vozio napred, a Džejk i ja smo se držali za ruke.
Džejk: Je li ovo u vezi Aleksis?
Liam: I jeste i nije. Čeka se suđenje za Aleksis, a vas dvoje sam pozvao iz drugog razloga.
Anđela: Možemo li sada znati taj razlog?

Upitala sam gotovo ironično kada smo ušli u stanicu. Nije bilo baš primereno da se Džejk i ja držimo za ruke na ovakvom mestu, pa smo ih tužnjikavo razdvojili i koračali za Henfrijem.
Liam: Kada sam uzeo vaše izjave, zapanjiilo me je vaše razmišljanje i povezivanje sitnica. Nisam glavni ovde, ali upoznaću vas sa mojim šefom.
Nije valjda da nam on nudi posao..? Pa tek smo pola prve godine završili, a čeka nas još tri i po..!
Sproveo nas je u dosta zavučen hodnik i uveo u otmeniju kancelariju. Za radnim stolom je sedeo proćelav stariji čovek u uniformi. Imao je iste tamne brkove kao naš prošli profesor fizičkog, Ričard. I bez pitanja se moglo naslutiti da je na višem položaju, možda je poručnik ili čak kapetan.
Liam: Parker i Paunović su tu, gospodine.
Xx: Odlično, Liame. Možeš da ideš.
Stali smo jedno pored drugog ispred njega i tada je ustao sa svoje stolice.
Xx: Ja sam kapetan Mejson Adams. Kapetan sam u ovoj stanici već dvanaest godina i ja sam lično trenirao današnje najbolje detektive i agente.
Pažljivo smo ga oboje slušali iako nismo bili sigurni da li baš mi treba da budemo na ovom mestu.
Mejson: Policajac Henfri mi je pričao o vašem nesrećnom slučaju i malo sam se raspitao o vama. Čini se da ste najbolji u svojoj generaciji. Ima li to veze sa godinama?
Džejk: Moguće da su godine učinile svoje.
Anđela: I volja i želja za ovim poslom nas vuku da budemo najbolji.
Nadovežem se na Džejka i kapetanovo lice se ozari.
Mejson: Ne sumnjam da ćete sutra biti odlični u svom poslu. Elem, kako zakon Amerike nalaže ne mogu vas zaposliti za stalno ili na praksu, to tek imate u trećoj godini. Mada, našao sam neko rešenje. Probni period. Naime, imamo jedan zanimljiv slučaj i voleo bih da vas dvoje radite na njemu. Da vidim kako biste to rešili i da li je uopšte moguće ovaj slučaj rešiti.
Džejk i ja smo se zgledali ne znajući da li se čeka naš odgovor ili smo već prinuđeni na ovo.
Anđela: Kako ćemo mi.. moći da rešimo.. taj slučaj..?
Mejson: Uvek je dobro imati i mišljenje sa strane. Razgovarao sam sa vašim profesorom dok ste vi dolazili, kazao mi je da ste odlični. U konferencijskoj sali vas čeka poručnik Linkoln Nubriks. Njemu ćete podnositi izveštaje. On će vas i uputiti u ceo slučaj.

Izveo nas je napolje iz njegove kancelarije i objasnio u koju konferencijsku salu da odemo. Ni reč nismo progovorili do sale, te smo u njoj naišli na poručnika Linkolna Nubriksa.
Linkoln: Parker, Paunović. Ja sam poručnik Linkoln Nubriks. Izvolite, sedite.
Nismo se smestili za ogroman ovalni sto, već za jedan manji u uglu sale. Bespotrebno je zauzimati toliko prostora za samo tri osobe. Poručnik je bio pegav u licu, riđe kose. Bio je u nekim pedesetim godinama, a uniforma ga je činila dosta mlađim.
Linkoln: Biću otvoren sa vama odmah na početku. Već skoro godinu dana pratimo jednu bandu koja uspeva da se izvuče sa svojim zločinima. Uvek ostave posredne dokaze koji se ne mogu iskoristiti na sudu. FBI se sada okomio na nas.
Anđela: FBI?
Linkoln: Da. Iz jednog slučaja povezanog sa bandom je uzet novac. Dvanaest hiljada dolara.
Džejk: Kako mislite uzet? Na licu mesta?
Linkoln: Ne. Iz prikupljenih dokaza je uzet novac.
Zaćutali smo svo troje. Neko je od zaposlenih osumnjičen, samo neko ko je znao gde je novac smešten.
Anđela: Imate krticu, drugim rečima.
Linkoln: Najjednostavnije, da. Moramo pronaći i krivca i taj novac. FBI nam je za vratom i svako od zaposlenih na ovom odeljenju ima pratnju, takoreći nadređenog koji prati svaki njihov korak. Trebaće nam i vaša pomoć.
I dalje mi nije bilo jasno zašto smo baš Džejk i ja izabrani. Mi smo niko i ništa, samo studenti, brucoši. Nikada nismo imali iskustva u policijskom radu ili bilo kakvim istragama.
Linkoln: Pođimo u glavnu prostoriju, tamo imamo više informacija.
Poslušali smo i krenuli za njim. Ovako će nam izgledati i radni dani na praksi za dve godine. Ovako ćemo dolaziti na posao, rešavati zločine i hvatati kriminalce. A to... to pumpa adrenalin.
Džejk: Jesmo li mi to srećne ruke ili... smo nekom igrom izabrani..?
Srećom, i Džejk je bio sumnjiv kao i ja. Nisam paranoična ipak.
Anđela: Nadam se samo da smo srećnici...
Tiho sam mu odgovorila i tada me je okrznuo svojom rukom. I dalje nisam mogla da ga zagrlim ili da ga držim za ruku, ali su i mali tajni dodiri meni značili.