Neprobojno srce [Prva knjiga]

Mi znamo istinu

✻PAR DANA KASNIJE✻

Kašikom sam mešala lagano kafu, te sam se udobno smestila na sofu u dnevnoj sobi. Džejk je bio na treningu i izbacivao je svoje frustracije i bes. U tim trenucima nije želeo da idem sa njim, da ga ne vidim drugačijeg. A želela sam, želela sam da ga vidim besnog. Hoću da razumem njegov bes, njegovu bol, njegovu tugu. Nije hteo to, pa ga nisam pritiskala. Možda nije spreman na takav korak...
Tačno u tri sata popodne počinjale su najnovije vesti, pa sam pojačala zvuk na televizoru i čekala vesti u vezi profesorovog slučaja. Svakog dana sam iščekivala novosti i obaveštenje o Nubriksovom hapšenju. Znala sam da je on za sve odgovoran, nije bilo druge opcije.

"Najnovija vest uživo iz glavne policijske stanice Njujorka. Slučaj akademskog profesora Endrua Martina je i dalje otvoren. U sudnici je odlučeno da će istraga biti i dalje aktivna sve dok policija ne dođe do dokaza koji će sve preokrenuti. Jedini osumnjičeni je bio poručnik Linkoln Nubriks, nekadašnji kolega žrtve, ali je vrlo brzo isključen iz istrage."
Tu su se vesti završile, a moje usne su se u šoku razdvojile. Zašto ga nisu uhapsili?! Šta im zaboga treba da bi ga stavila iza rešetaka?!
Besno sam spustila šolju na stakleni stočić skoro ga polomivši, te ugasim televiziju uzdišući teško. Sve ovo za džabe... ništa nismo postigli. Toliki put, toliko truda ni za šta.
Anđela: Dođavola!
Lupila sam rukama svoja kolena ljutito, ne znajući šta ću sada da radim. Ono što sam ja pronašla je bilo sasvim dovoljno da se Nubriks osudi. Ništa nije vredelo! Nestrpljivo sam se šetkala po sobi i od muke nisam znala šta dalje da radim. Htela sam da se skupim i da odem pravo u policiju i da napravim haos. Tu svoju crtu sam nekada jako mrzela, a povukla sam na oca. Imala sam njegovu drčnost i tvrdoglavost koja je u većini slučajeva bila korisna, a u ovakvom besu nikako se nije činila dobrom.
Anđela: Glupača si, Anđela..!
Ljutito sam sela nazad na sofu i zadržala se za čelo. Sve si uradila uzalud, ništa nisi nikad ni uspela u životu..!

Džejk: Ništa od slučaja.
Džejk je zadihan uleteo na vrata mog apartmana, te je po mom izrazu lica već znao da sam to i čula. Skinuo je znojavu trenerku sa sebe i seo na sofu pored mene.
Džejk: Razgovarao sam sa Gejbom. Ništa nisu mogli da nađu protiv Nubriksa i nisu mogli da ga osude i zatvore.
Anđela: Znači sve je bilo uzalud...?
Džejk: Tako ispada... Jedina dobra stvar je to što je izgubio poziciju u policiji i neće ni nama predavati. Ostao je bez oba posla.
Klimnula sam glavom ćutke i izmasirala bolno čelo. Toliko sam se trudila i kopala da bih rešila profesorov slučaj, a sada je sve palo u vodu. Sve je otišlo dođavola..!
Džejk: Ejndžel, za mene si ti ovo rešila. Ako ti išta znači, ja sam ponosan na tebe.
Suze poraza u mojim očima su magično nestale. Džejkov dlan na mom obrazu i milovanje su bili dovoljni da mene umire i učine posebnom osobom.
Anđela: Zaista..?
Džejk: Naravno, Ejndžel. Ti si uspela da nađeš ono što policija nije. Nubriks je sigurno njih zavarao i zato njegovog hapšenja nema. Ali ja verujem u tebe, i slažem se sa tobom. Ti i ja... mi znamo istinu.
Slabašno sam se osmehnula i naslonila na njegove grudi. Čvrsto me je zagrlio i mazio po kosi umirujući moju nervozu, pa je naposletku to i upalilo. Zadremala sam na njegovim prsima udišući njegov miris. Više je to bio znoj zbog treninga, ali je on predivno mirisao.
Džejk: Imaš li neki plan za večeras? I mogu li ja da se uguram u taj tvoj plan?
Anđela: Svuda se guraš, ljubavi...
Džejk: Šta ću kad te volim.
Anđela: Volim i ja tebe, Džejk...