Ključ moga srca [Druga knjiga]

Takva je sudbina

✦Mia✦

Niko nije pravio nikakav problem što sam prvog dana kasnije došla na posao. Poručnik Derek Losman je bio veoma ljubazan i pun razumevanja za moju trenutnu situaciju. I sam je bio skrhan tragedijom koja je zadesila mog Nou, pa je dao reč da će meni sve biti obezbeđeno tokom boravka u vili. Barem za dete neću morati da brinem.
U cvećari sam uzela dva buketa belih lala i zaputila se ka groblju. Sunce je pržilo moje lice i ova tanka odeća na mom telu je bila previše za mene. Sa strane kada bi me neko pogledao nijedan problem i tugu ne bi video. A bilo ih je na milion... Hodala sam niz trotoar ravnomernim hodom dok su moje oči bile samo na lalama. Nosim ih na grobove mojih voljenih osoba... Mogla sam se nekako i pomiriti sa smrću moje majke, bila je bolesna, to se jednom moralo dogoditi. Ali Noa... gubitak moje ljubavi nikada neću moći da prihvatim.
Nije bilo mnogo ljudi usred bela dana, pa sam na miru mogla da se sklonim i isplačem. Sitni korov sam oko maminog spomenika počupala i na sredinu postavila jedan buket lala. Uvek volim da je sve oko njenog groba sređeno perfektno iako se ljudi na groblju trude da sve bude uredno. Mermerni beli spomenik se sijao pod sunčevim zracima, te sam na isti mermerni okvir sela i zagledala se u prazno u natpis. Razmak datuma na spomeniku je bio vrlo mali, nedovoljno dug život je imala. Takva osoba je zaslužila da dočeka starost.

Mia: Nisam mogla prethodnih nedelja da te posetim. I sama si sve odozgo videla... jedva sam se sabrala. Verovatno bi me istukla da sam uspela u svojoj nameri da okončam svoj život. Da nije bilo Džejka i Anđele... ne bih ja ovde bila sada. Anđela je toliko tada doprla do mene, nisam mogla danima da dođem sebi. Ima ona poseban uticaj na ljude, znaš...
Slabo sam se nasmešila i spustila pogled. Rizikovala sam tim potezom i život svog nerođenog deteta..!
Mia: Bila sam danas na pregledu. Beba je u sasvim u redu, ali moram dosta da se pazim u ovom periodu. Prvi meseci su najvažniji. Zamisli, ja ću biti mama...! Da si duže poživela i ti bi postala baka... ali nadam se da ne misliš da ću uništiti svoj život time što ću roditi dete. Prosto.. nisam mogla da ga ubijem. Nije samo moje dete, već i Noino. Znam da on ne bi želeo da ga se otarasim.
Sada su mi suze već uveliko tekle niz obraze. Previše boli sećanje na sve lepe uspomene, nikada neće nastati nove za pamćenje. Iznenadila sam samu sebe, više sam plakala za Noom nego za majkom. Verovatno jer Noinu smrt nisam ni najmanje očekivala.
Mia: Nadam se da ti se sviđaju lale, mama. I nadam se da se nećeš naljutiti, ali moram i Nou da obiđem. I njega sam zapostavila..!
Blago sam obrisala suze znajući da će ih još mnogo biti, te sam pošla niz putić do Noinog spomenika. I uz njegov bronzani spomenik će lepo ići buket belih lala. Spomenik mu je podignut u delu palih ratnika, zaslužio je to mesto svojom časnom smrću.

Mia: Hej, ljubavi...
Glasić mi je postao cvrkutav i tužan poput malog ptića. Spustila sam lale i ovog puta sela na zelenu travu ugrejanu od sunca. Mazila sam je kao da njega mazim, a suze više nisam sputavala. Nesvesno su i izlazile sećajući se svih prelepih trenutaka sa njim.
Mia: Danas smo Džejk, Anđela i ja počeli da radimo. Šef nam je vrlo prijatan gospodin, verujem da bi ga ti obožavao..! I on je bio veoma tužan zbog tvoje nesreće, a želeo je svim srcem da i ti radiš sa nama. Zamisli..! Ti bi bio sa mnom u laboratoriji, zajedno bismo radili na slučajevima. Ti bi svoje kompjutersko i hakersko znanje primenjivao svuda, a ja bih gledala u mikroskop i tako dobijala ključne dokaze... U poslednje vreme baš često zamišljam to, valjda mašta ne može da šteti. Mnogo mi nedostaješ, ljubavi...
Tu je moj glas napukao i suze su se kao grom prolomile. Sve je nestalo, sva budućnost i naša maštanja su nestala sa tobom!
Mia: I sada.. ja sam sama sa našim detetom.. ne znam da li ću uspeti ovo bez tebe! Dođavola, nikada o ovome nismo pričali! Kako će nam se zvati dete, gde bismo živeli... koliko bi uopšte dece imali?! Ništa o tome nismo pričali! Kako smo ovo dozvolili da nam se desi?!
Zajecala sam zaranjajući lice u dlanove. Borila sam se za jedan normalan tračak vazduha, za jedan dan bez patnje i tugovanja za uspomenama... Tražila sam jedan dan sa tobom, ljubavi.