Ključ moga srca [Druga knjiga]

Ne ostavljaj ga i ti

Skamenila sam se, u doslovnom smislu. Sve osobe na ovom svetu sam očekivala, ali Melodi nisam. Nije ni delovala ljuto, čak ni razočarano ali... njena poseta sigurno nije pozitivna.
Melodi: Zar ja to vidim strah kod tebe?
Anđela: Ne, ne! Samo... nisam Vas očekivala. To je sve...
Melodi: Pa, Džejk ne zna da sam došla ovde krišom. Mogu li ući?
Brzo sam se sklonila sa vrata i pustila je u moju sobu. Da, ozbiljan razgovor će pasti sada. Sela je na donji deo kreveta, te sam se ja povukla bliže jastucima.
Melodi: Znam šta se dogodilo, Anđela. Ali nisam došla da te grdim i da ti sudim. Samo želim da čujem i tebe.
Anđela: Ne znam šta bih Vam rekla... ništa Vam se neće ni svideti.
Melodi: Ipak ti meni ispričaj. Biće i tebi i meni lakše, da se nas dve ženske ispričamo.
Namignula mi je vickasto, te mi izmamila maleni smešak. Melodi bi me možda i razumela, ali će možda sve preneti Džejku.
Melodi: Ne voliš Džejka više?
Anđela: Taman posla, Melodi! Ja ga volim najviše na svetu... život bih dala za njega.
Melodi: Zašto se onda plašiš?
Poklopila je svojom rukom moju i izazvala suze da poteku iz mojih očiju. Svoju majku nisam zagrlila mesecima i Melodina topla ruka je bila najpribližnija željenom zagrljaju.
Anđela: Sa Džejkom sam bila najsrećnija devojka na svetu, u to budite sigurni. I samu sebe sada mrzim jer sam drugačija bez njega... Ali sam ga spasila da ga ne uništim. Moje brige, strahovi i kompleksi bi njega uništili, a to nisam smela da dopustim.
Čak je i meni dosadilo da ovo stalno ponavljam, kad i sama u dubini duše znam da nisam u pravu. Znam da treba samo da budem sa Džejkom i da će svi problemi nestati, a ja ovde glumim neku žrtvu!

Melodi: I sama znaš da te Džejk ne bi takvu ostavio. Ali razumem te.
Naglo sam podigla pogled i susrela se sa njenim očima. Zaista su bile pune razumevanja što uopšte nisam očekivala.
Anđela: Stvarno..?
Melodi: Naravno da da. Ali to ne znači da podržavam tvoj postupak. Pogledaj me u oči sada i reci mi da misliš da bi te Džejk ostavio uprkos svemu. Hajde, pogledaj me i reci mi to u lice.
Kao neko tele sam blenula u nju. Doslovno kao tele! Ne mogu reći takvu laž naglas, ne mogu nikako... Saterala me je u ćošak.
Anđela: Ne mogu... jer to nije istina.
Melodi: Tako sam i mislila. I sama shvataš da grešiš.
Anđela: Džabe kada sam sve zabrljala. Džejka sam povredila kao nikoga do sada. Ljut je na mene, što je i očekivano...
Obrisala sam suze, a Melodi se podsmehnula.
Melodi: Džejk jeste povređen, ali sigurno nije ljut na tebe. Mislim da i kad bi hteo da bude ljut, ne bi mogao. Takav je, pogotovo tebe ne bi mogao da mrzi iako ga boli. Iskrena da budem... nisam ga videla da tako plače još otkad je njegov otac otišao. Čak ni tada nije tako plakao.
Donja usna mi je zadrhtala čuvši te reči. Ipak ga Melodi bolje poznaje, možda me zaista ne mrzi... Zagledala se negde u daljinu, te je vratila pogled na mene. Da li ću sada saznati nešto više o Džejkovoj prošlosti?
Anđela: Nisam htela nikada da ga na silu teram da priča o svom ocu... mada mi je samo rekao da on odavno ne živi sa vama.
Melodi: Džejk neretko priča o tome, potiskuje sve u sebi a to ga posle slama. Sandra je drugačija, ona ima porodicu i decu o kojoj treba da brine. Nema ona vremena da misli o tome, dok je Džejk više bio potišten...
Anđela: Čini mi se da ste i Vi mnogo povređeni... i nakon toliko godina.
Slabašno se osmehnula i slegnula ramenima.
Melodi: Moguće. Ako se baš zamislim, verujem da ta rana i dalje boli kao prvog dana.

Sad sam se i sama kajala što nisam Džejka više ispitivala o njegovom ocu. Možda bih uspela da mu pomognem, da prevaziđe sve te brige i muke. Izgleda da svi u sebi imamo neke mračnije strane za koje ne želimo da drugi vide i upoznaju.
Anđela: Ja nisam želela da se Džejk suočava sa mojom mračnom stranom. Ne zaslužuje da trpi njenu groznu ličnost...
Melodi: Džejk ima strpljenja mnogo više nego što ti misliš. Na sve je spreman, tako mlad. Mlad, a zreo.
Da, baš tako. Sazreli smo pre vremena, zbog teških muka nas je život šamarao kako je stigao. Možda na tome i treba da budemo zahvalni...
Melodi je ustala sa kreveta i popravila svoju haljinu, te mi prišla i uhvatila me za obraze. Nije mi čak ni dozvolila da ustanem.
Melodi: Džejk je mnogo podneo, a verujem i da si i ti isto mnogo toga prošla. Našli ste se i savršeno ste funkcionisali. Džejka su svi ostavljali. Ne ostavljaj ga i ti, Anđela. On ne može bez tebe...
Ponovo sam zaplakala, te su se Melodine usne našle na mom čelu i ostavile mali i topao poljubac. Brine za svog sina onoliko koliko i ja brinem za njega. Ali kako sada pogaziti sve izgovorene reči i moliti za drugu šansu?