Ključ moga srca [Druga knjiga]

Mala porodica

✻NAREDNO JUTRO✻

✦Mia✦

Dve nedelje nakon Lukovog rođenja, bilo je vreme za redovnu kontrolu. I njegovu i moju. Ja sam se vrlo brzo oporavljala, da sam čak želela i da radim. Naravno, Noa i šef nisu hteli ni da čuju za to. Mada, i jeste prerano. Da sam se odmah vratila na posao, morala bih Luka da vodim sa sobom u laboratoriju, a njemu sada treba samo mir i njegova mama. Dobro, i tata.
I dalje sam bila presrećna što se Luk rodio u pravi trenutak, baš kao da je osetio da se njegov tata vratio samo za njega. Imala sam pravu sreću da nam se Noa vratio živ i zdrav.
Doktorka: Dečačić izgleda sasvim dobro, a mogu reći isto i za mamu. Jedino se pitam da li je tata neispavan..!
Doktorka se našalila sa nama jer je Noa imao blage podočnjake. Što od ustajanja noću zbog Luka, što zbog istrage o Melodinoj smrti. Radio je dosta i brinuo se o nama istovremeno.
Noa: Znači, sve je u redu i sa mamom i sa bebom?
Doktorka: Sve ide normalno svojim tokom. Redovno dolazite na kontrole i sve ćemo pratiti.
Pozdravili smo se učtivo, pa smo izašli iz bolnice. Noa je svuda nosio Luka da se ja ne bih previše umarala. Ali je i Luk postajao sve mirnija beba. Manje je plakao, dobro je jeo i sve više se igrao. Valjda će mu se i san malo produžiti uskoro.
Noa: Imamo sreće što smo došli autom, ovaj decembar je previše hladan. Samo da se Luk ne prehladi.
Mia: Neće, ne brini. Ta jaknica mu je baš topla.

Na tren sam zastala na parkingu bolnice, pa sam pogled bacila na park preko puta.
Mia: Pogledaj..
Pokazala sam Noi prstom na dvoje male dece koje su bile na klackalici. Dečak i devojčica, otprilike istih godina. Možda su bili i blizanci. Sa strane su ih roditelji posmatrali i tapšali im veselo se smešeći.
Mia: Baš su srećni.
Noa: Tako će i naš maleni Luk da se klacka kad poraste. A možda će u tom periodu doći i još jedno dete.
Naglo sam ga pogledala i videla da mi se već smeši. Luk nije bio planirano dete, ali možda ćemo ubuduće biti spremni da proširimo našu porodicu.
Mia: Ako ti se opet ne desi neka tajna operacija, onda i možemo planirati drugo dete.
Bocnula sam ga blago, dajući mu do znanja da se šalim ali i da ne želim ponovo da prolazim kroz isti pakao. Smestili smo se u auto i polako se vraćali u vilu. Derek je Noi dao ceo slobodan dan zbog naše kontrole pa ćemo ostatak dana provesti zajedno. Sa Lukom sam sedela na zadnjem sedištu i u retrovizoru sam gledala u Nou. Promenila ga je ta tajna operacija, i to na bolje. Ko zna da li bi i opstali da se tajna operacija nije dogodila, ili da nam se Luk nije dogodio.
Sve se dešava sa razlogom, zar ne?

U dvorištu vile se već nalazio Anđelin i Džejkov auto. Nigde ih u dvorištu nije bilo, pa smo polako ušli unutra. Verovatno su odmarali u sobi. Ili je Džejk plakao, a Anđela ga tešila. Ili obrnuto, oboje prolaze kroz teške dane.
Mia: Misliš li da će oni biti dobro?
Glavom sam pokazala na vrata Džejkove sobe, te je Noa uzdahnuo ljuškajući Luka u naručju.
Noa: Biće teško, ali... valjda hoće. Možda im i Luk može pomoći, deca imaju posebnu moć da učine odrasle osobe srećnim.
Mia: To se i vidi na tebi.
Zaista je bio srećniji otkada se vratio. Osim što sam mu ja zadavala muke dok mu nisam oprostila sve te laži.
Mia: Šta misliš da ih obiđemo? Možda i da im damo Luka...
Noa: Neka, neka ih par dana. Još su rane sveže za to. Ali možemo planirati da za Novu godinu možda odemo kod mog oca. Umire od želje da vidi unuka.
Nasmejala sam se i klimnula glavom. Imali smo čistu sreću da mu se Lukovo ime dopalo i da nas nije nagrdio što ga nismo nazvali Noa Džunior.