Ključ moga srca [Druga knjiga]

Džejkove batine

✦Anđela✦

Ma kakav mali i jednostavan zadatak, ovo je pakao! Nisam mogla da pođem sa njim nikako, a sada u vili ludim!
Mia: Vidiš li šta radiš?! Sad se tu brineš za njega, a ovamo ga guraš od sebe!
I cupkanje nogama mi se od nervoze pogoršalo dok čekam u našoj vili da se šef vrati sa njim ili... bez njega. Otišao su još pre dva sata na zadatak i nisu se od tada javljali. Možda i nije živ... Šta ću ako je mrtav?!
Anđela: Prestani da mi trljaš to na nos sada!
Besno ustanem sa fotelje pa se naslonim rukama na kuhinjski bar saginjući glavu. Stvarno.. šta sam to uradila? Mia je u pravu, zbog gluposti sam protraćila vreme bez njega umesto da budem sa njim što više mogu. Ako sam sada izgubila svaku priliku za to... ja onda nemam šta da tražim na ovoj planeti.
Mia: Dečko te voli i radi sve da te pridobije, a ti to ignorišeš zbog gluposti!
Progutam knedlu pa okrenem glavu po ko zna koji put ka staklenim vratima ne bih li ugledala šefov auto. Raširim oči i trepnem par puta kada ugledam taj isti auto kako se zaustavlja ispred samog našeg ulaza. Sa vozačevog mesta je izašao šef, a suvozačkog ni manje ni više nego Džejk. Obrve su mu bile skupljene iznervirano, a na arkadi je imao poveći flaster.
Anđela: Stani.
Mia: Ma šta da stanem više?! I mene si iznervirala, a kamoli Džejka!
Anđela: Džejk...
Jedino njegovo ime uspem da izgovorim, pa užurbanim koracima izađem kroz vrata. Pogledam samo na blic šefa pa oko vrata zagrlim Džejka. Osećaj njegovog tela u mojih rukama je bio neopisiv, znam da je sigurno tu, ponovo sa nama. Moje najgore misli se nisu ostvarile, hvala Bogu!
Kroz par sekundi mi je i on uzvratio zagrljaj, verovatno dok je shvatio da sam ga ja zagrlila prva. Stegnem ga jako oko vrata još više ga pribijajući uz sebe pa zavučem glavu u njegov vrat mirisajući ga. Bela majica mu je bila sva uprljana i prašnjava, ali je i dalje mirisao divno. Miris koji je oduvek posedovao, ali je sada previše dopirao do mene.
Derek: Anđela, mora da se odmara. Prebijen je gadno ispod odeće.
Nevoljno se odmaknem, te on prođe pored mene samo me na kratko pogledajući. Ostala sam ukopana u mestu dok sam ga gledala kako ulazi u vilu a zatim se penje uz stepenice do svoje sobe. Sa strane izgleda kao da je sada njega briga za mene. Ali nešto u njegovom zagrljaju je delovalo drugačije. Imao je neku vrstu olakšanja kad me je zagrlio, kao što sam i ja imala. Ali šta ako je sada on odustao od mene? Šta ako sam se prekasno odlučila na drugu šansu..?

✻VEČE 23h✻

Na terasi ispred naše vile vrtim sad već praznu šolju čaja na drvenom stolu i zagledano gledam u nju. Džejka nisam ni videla ceo dan, nije ni izlazio iz sobe. Nisam nikako mogla da odem u stanicu i da ga ostavim ovde, možda bi mu zatrebala pomoć. Kao da bi on tražio od mene pomoć... on bi i u ovom stanju skočio da meni pomogne ako zatražim. U prizemlju sam sređivala papire, a povremeno sam pogledala gore ka njegovoj sobi. Par puta sam ustala i krenula ka njegovoj sobi ali uvek bih se ugrizla za jezik i vratila svom poslu. Bojala sam se njegove reakcije. Kao što se i sada bojim..
Suze mi poteku na osvetljenoj terasi u mračnoj noći, pa skinem naočare i protrljam oči. Suze su počele da teku sve više i više da nisam mogla da se zaustavim.
Mia: Dobro si?
Odmahnem glavom ne uspevajući da progovorim niti jednu reč, pa Mia sedne do mene na stolicu. I u ovim trenucima je ona slomljena skupljala nas.
Mia: Razgovarali ste?
Anđela: Ne.. Nisam skupila hrabrosti ni da mu se pojavim na vratima, možda bi me oterao.
Mia: Zašto to misliš?
Anđela: Kako zašto? Jedva da me je pogledao danas..
Mia: Prebijen je, morao je da legne. Ne znam ni kako je uopšte hodao.
Nabacim neki propali osmeh pa ponovo obrišem suze koje su u međuvremenu pristigle.
Anđela: Ja sam kriva.. Ignorisala sam svoja prejaka osećanja, mislila sam proći će brže ako se pravim da ga ne volim. A volim ga toliko da bih iste sekunde dala život ako to znači da će on živeti.
Mia: Ali nije ti uspelo to ignorisanje?
Anđela: Ne znam. Ako je sada odustao od mene, onda mi je uspelo. Dođavola, sve što je činio za mene mi je prijalo!
Nove suze mi poteku, pa prođem rukama kroz kosu nervozno. Jutros nimalo nije delovalo kao da će odustati od nas, ali nakon današnjeg zadatka je bio kao drugi čovek.
Mia: I to sve zbog gluposti...
Anđela: Da... zbog toga što se bojim da će biti kao i svaki drugi, nateraće me da ga zavolim a onda će se okrenuti i otići. Ali kroz sve to što je radio mi je pokazao da nije takav. Da nikada neće biti takav. A sad sam ja sve uprskala..!
Zaronim glavu u dlanove i tiho zajecam više se ni ne trudeći da brišem suze jer svakako idu neprekidno.
Čula sam pomeranje njene stolice, a ubrzo zatim i ruke oko sebe. Ali... ne Miine. Miris je njegov. Uspravim se malo u stolici pa pogledam u ruke koje su oko mene. Te snažne ruke bih i najgorem paklu prepoznala. Na obrazima osećam kako mi još poneka suza klizi, ali začuđeno i dalje gledam ispred sebe sve dok ne osetim da mi miriše vrat kao ja njegov danas što me sada natera da sklopim oči.
Zagrljaj nije popuštao, pa sam nekako i smirila plakanje. Blago sam okrenula glavu na levo kako bih ga pogledala a on je već gledao u mene. Čas bismo se pogledali u oči a čas u usne, a mirno smo stajali na samo milimetar jedno od drugog.
Ako i ovo uprskaš Anđela... Približim se samo malo, kao i on pa nežno spojimo usne. Mora da je i njemu laknulo posle toliko patnje i bola. Ali bez laži, i meni je odjednom toliko laknulo, ali i unervozilo. Šta ako je ovo samo znak naše slabosti?
Prekinem na kratko poljubac i izvučem stolicu pa se uspravimo oboje. Nežno me je uhvatio oko struka i pribio uz zid dok mi je disao pravo u usne. Naslonio je svoje čelo na moje, pa se ponovo spustio do mojih usana koje ja i ovog puta rado prihvatim. Zavučem prste u njegovu kosu lagano je mrseći dok se naše usne ne odvajaju ni na sekund. Nisam ovo upropastila, bar ovog puta nisam.
Džejk: Dođi.

Uhvatio me je za ruku i ispreplitao nam prste, pa nas uveo unutra do sprata pa sve do njegove sobe. Ništa nije bilo osvetljeno, već je samo mesec sa njegove terase prolazio kroz staklo prozora i osvetljavao krevet i deo sobe.
Džejk: Sad ću doći.
Pustio mi ruku i odšetao se sporo do kupatila, pa je zatvorio vrata za sobom. Nakon par trenutaka sednem na sred njegovog kreveta i skupim noge. Nesvesno podignem ruku i prstima pređem preko usana sećajući se njegovih i njegovog daha na njima. Sklopim oči na tren, pa ih otvorim i sklonim ruku kada začujem otvaranje vrata. Izašao je iz kupatila bez majice na sebi, samo u sivoj trenerci. Ali pogled mi se zalepio za njegovo telo. Prebijeno telo, svo u velikim modricama. Prišao je polako krevetu, a ja se uzdignem na kolena pa priđem ivici kreveta. Skupim obrve zabrinuto i tužno, pa rukama pređem preko njegovom stomaku modrom od udaraca. Sklopim oči i ponovo mi suze krenu, pa me on privuče sebi i zagrli mazeći me po kosi.
Džejk: Ššš, nemoj...
Anđela: Sav si u modricama... nije trebalo da te pustim da ideš sam.
Džejk: Nije strašno...
Držeći me u zagrljaju spustio me je na krevet, pa je legao pored mene. Ponovo sam se susrela sa njegovim licem i očima, pa mi je nežno skinuo naočare i ostavio ih negde iza sebe. Nisam ni znala šta da mu kažem, bilo mi je sada dovoljno što je tu. Što ga opet vidim.
Pribijem se uz njega i zagrlim ga smeštajući se ispod njegove brade. Ruku postavim ispod njegove blago prelazeći noktom preko njegovog ramena. Miris njegove kože se sam uvlačio u moj nos, a toliko mi je prijao. Čvrsto je držao ruke na mojim leđima ne popuštajući zagrljaj. Spustim pogled ponovo na njegov stomak, pa sa mojih usana izađe topao dah.
Anđela: Žao mi je... Bojala sam se svega i i dalje se bojim, a sada sam i tebe...
Džejk: Nisi.
Odignem glavu i pogledam ga pravo u oči, a on je i dalje držao ravnodušan pogled.
Anđela: Šta?
Džejk: Nisi me odgurnula od sebe. Nikada nećeš. Zato što sam čuo šta si pričala.. i razumem sve.
Anđela: Zaista..?
Džejk: Mhm.
Izvučem ruku i pređem prstima preko njegovog obraza, pa se blago podignem i ponovo ga poljubim. Pređem i preko njegovog vrata gladno ga ljubeći sve više i više, ali je on bio uzdržan. Odmakla sam se kako bih videla na njegovom licu šta radim pogrešno, te mi on ostavi poljubac na čelu.
Džejk: Samo se važne osobe ljube u čelo.. Zapamti to.
Posmatrala sam ga par trenutaka, pa sam se ponovo namestila ispod njegove brade. Njegov glas koji je i inače zvučao tako svakodnevno sad je delovao tako umirujuće po mene. Osetila sam njegove prste u svojoj kosi kako me češkaju pa sam vrlo brzo osetila da ću zaspati uz njegov miris.