Ključ moga srca [Druga knjiga]

Značka je vraćena

✦Anđela✦

U obližnjoj policijskoj stanici, nekoliko ulica od teniskog kluba, šef se za par dana već upoznao sa srpskim policajcima i detektivima. Nisam želela da kažem da su oni loši ili neobučeni, ali od početka sam znala da neću raditi u Srbiji. Njujorška policija mi i dalje deluje mnogo bolje i ozbiljnije.
Džejk me je dopratio do ulaza i odlučio da sačeka napolju. Očekivala sam da će mu danas usmeno reći kakva ga FBI praksa očekuje i šta je njegova uloga, ali Derek praksu nije ni pomenuo preko telefona. Možda su odustali od Džejka, možda smatraju da je previše opasno za njega...
Džejk: Hoćeš da nam kupim po sladoled?
Anđela: Može! A posle možemo da se prošetamo malo po Knez Mihailovoj ulici, ima toliko prodavnica!
Samo se nasmejao na pomen mog šopinga, pa sam se brzo popela uz stepenice. Jedva sam se i snašla po hodnicima, ništa nigde nije bilo obeleženo. Eto još jednog razloga zašto mi je Njujork bolji od Beograda. Na šalteru su uspeli da me upute do kancelarije glavnog inspektora gde me je Derek navodno čekao. Međutim, ispred kancelarije su stajala dva policajca, pa sam mirno klimnula glavom u znak pozdrava.
Policajac: Anđela Paunović, jel tako?
Anđela: Da. Odakle me znate?
Policajac: Unutra je Derek Losman, zajedno sa našim inspektorom. Ali čuli smo za Vaš specifičan slučaj.
Ovaj do njega se osmehnuo kao da je zapanjen time što sam ja imala ovako čudnu situaciju. Kladim se da se ovo ne događa u Srbiji.
Anđela: Uzeću to kao kompliment. Nije lako imati petlje za takve stvari.
Sigurna sam da su već bili upoznati sa svim detaljima mog "nasilnog" ispitivanja, ali mene nije sramota. Štaviše, bila sam ponosna jer sam isterala pravdu. Pa makar to na kraju bilo i uz Sandrinu pomoć posle onakve vike na mene.
Inspektor: Paunović..! Drago mi je da te upoznajem!
Izlazeći iz kancelarije, taj glavni inspektor se rukovao sa mnom sa sve najširim osmehom na licu.
Inspektor: Izvanredan ste detektiv, šteta što ne radite u našoj stanici! Bili bismo počastvovani da Vas imamo za koleginicu.
Anđela: Eto, nije se desilo. Možda u nekom narednom životu.

Uljudno sam odgovorila iako mi je ta fraza postajala sve češća. Ono što nisam uradila i što neću uraditi u ovom životu, verovatno ću u sledećem učiniti.
Propustio me je u svoju kancelariju, pa sam zatvorila vrata za sobom. Okrećući se, Dereka sam videla u njegovoj fotelji. Ako se po nečijem pogledu može videti da nekome nedostajete, onda se to definitivno videlo u Derekovom. Ipak smo mi njegovi ljudi, njegov tim.
Anđela: Zdravo, šefe. Mogu tako da Vas zovem, zar ne? Situacija sa tužbom se nije promenila?
Prijatno mi se osmehnuo kada se nagnuo blago na sto.
Derek: Tužba je zakonski ukinuta jutros, javili su mi. Tako da si zvanično vraćena na svoj položaj, vraćaš se na svoju dužnost.
Iz fioke je izvadio moj pištolj koji sam uvek nosila na opasaču, lisice kojima sam hapsila i najvažnije - značku sa mojim ličnim brojem. Osmehnula sam se slatko videvši je, te sam odmah prišla stolu i uzela u ruke svoje stvari. Nije bilo reči koje su mogle da opišu tu sreću kada sam ih dodirnula. Bilo je kao kada sam prvi put uzela značku u ruke, a potom je zakačila za opasač.
Derek: Nadam se da i dalje razumeš sve događaje koji su morali da se dese nakon te dobijene tužbe, zar ne?
Anđela: Da, razumem. Samo ste radili po zakonu, baš kao i ja. Sve je u redu, šefe.
Nasmejala sam mu se toplo, pa je on klimnuo glavom.
Derek: Nedostajala si svima u stanici. Mogu slobodno da kažem da je i Skarlet osetila tvoje odsustvo, iako znam da odnosi među vama nisu najbolji.
Anđela: Ja uvek na neki način posebno utičem na ljude oko sebe, šefe. Ili dobro ili loše, nema između.
Zakikotala sam se, pa je on uzdahnuo naposletku. Izgleda da sad sledi neki teži deo.

Derek: Rekao sam Džejku za njegovu praksu koja će se održati u Beogradu. Upravo smo to inspektor i ja diskutovali i potpisali smo plan za tu praksu. Evo ga u koverti.
Čistu belu kovertu mi je pružio, pa sam je nevoljno uzela. Ipak nisu odustali od te prakse...
Derek: Sve što Džejk treba da nauči i uradi se nalazi u tom planu. Za pet dana će se održati ta praksa i do tada će imati vremena da sve razradi i da se spremi za to šta ga čeka. Zajedno sa beogradskim policajcima će izvršiti tu praksu.
Klimnula sam glavom, ali sam u mislima frknula. Kao da već ne očekujem neko zlo na našem putu ili neprilike.
Derek: To je standardna procedura, Anđela. Nemaš čega da se plašiš. Džejk će tu praksu odlično savladati.
Posle godinu dana rada sa Derekom trebala sam da očekujem da može da mi čita misli i da zna da se plašim za Džejka.
Anđela: Ako Vi tako kažete...
Pozdravila sam se sa njim, a potom izašla iz stanice. Džejk je stajao naslonjen na jedan od stubova, te mi je pružio sladoled u kornetu slatko se smešeći.
Džejk: Dobrodošla nazad, Ejndžel!
Anđela: Bolje te našla, partneru!
Uzela sam sladoled, a u zamenu mu pružila kovertu koju je Derek rekao da mu prosledim.
Anđela: Ovo je čitav plan tvoje prakse, održaće se za pet dana.
Ćutke ju je uzeo i stavio u svoj džep. Verovatno neće sada ni da čita, da se ne bismo oboje uznemirili.
Džejk: Danas je dan za sladoled, šetnje i kupovinu. Plan ću čitati noćas.