Ključ moga srca [Druga knjiga]

Poziv za marince

✦Anđela✦

Vuk nije morao da se sklanja dok smo razgovarali sa Derekom, a šef je zahtevao od Džejka da ga stavi na zvučnik. Verovatno da bih i ja čula šta ima da nam kaže. Uskoro bi trebalo da se vratimo za Ameriku, a samo se nadam da neće neki dodatni zadatak da iskrsne..!
Derek: Nadam se da vam nisam poremetio veče.
Anđela: Ne, ne. Na večeri smo kod mog brata Vuka.
U sebi sam iz sve snage prevrtala očima i nervirala se. Nije baš kao da nam nije pokvario mirno veče!
Džejk: Pretpostavljam da sada možemo najnormalnije da se vratimo na posao. Sa Anđelinom suspenzijom je sve rešeno, zar ne?
Derek: Sa tim je sve u redu, ali... primio sam jedan poziv. Upućen je Džejku.
Ma samo nam fali još jedan zadatak nakon svega!
Derek: Mornarica Floride se javila čuvši za slučaj ubistva tvoje majke, Parkeru. Poznavali su Gejba i razočarani su što ste svi kao porodica morali da proživite takav pakao. Kao neku zahvalnost što ste uhvatili krivca i što je taj krivac Gejb, ponudili su jedno mesto tebi, Džejk. Pozivaju te da se pridružiš mornarici.
I Džejk i ja smo zbunjeno skupili obrve i međusobno se pogledali. Ništa nam nije bilo jasno, odakle sad ovakva ponuda? Džejk je želeo da postane FBI agent, a ne marinac.
Džejk: Čekajte, kao zahvalnost? Pa zar onda ne bi trebali to mesto da ponude Anđeli? Nisam ja rešio Melodino ubistvo, već ona. Njoj treba da budu zahvalni, a ne meni.

Derek: Tako sam i ja mislio, ali tražili su i tvoje rezultate sa prakse. Oduševljeni su tvojim terenskim radom, zbog toga te traže.
Oboje smo ućutali, a ja sam se polako naslonila na naslon stolice. Vuk je primetio moj izraz lica, ali je samo ćutao. Ne želi da mi pogorša situaciju koja ni ne može biti gora. Mornarica je veliki korak, ali zar se uvek nije nešto loše dešavalo kada primimo poziv za veliki posao? Nubriks, Gejb, praksa u Beogradu, pa čak i Noin odlazak i lažna smrt..! To su nam živi primeri. Sad još i mornarica?!
Derek: Nije na meni da odlučim, već na tebi Parkeru. Ali moraš to učiniti brzo. Ako prihvatiš ponudu, već noćas moraš krenuti na avion.
Tek tada mi se slošilo, osećala sam kako mi kolena drhte ispod trpezarijskog stola. Zar se ovakva odluka javlja preko telefona i ovaki na brzinu?!
Džejk: Ali.. i dalje ne razumem sve ovo...
Derek: Ni ja, ali ukazala se prilika. Razmisli da li ćeš je iskoristiti dobro ili ne.
Prekinuo je vezu tako naglo da nismo ni imali priliku da mu bilo šta kažemo.
Vuk: Otvoriću... vino koje ste doneli.
Sklonio se jer je tačno znao da se nešto loše desilo. Da sakrijem bes? Nisam ni besna zapravo, samo tužna. U duši znam koliko je važna ponuda mornarice i šta sve Džejk može postići ako prihvati ponudu. A onda ću možda doživeti sudbinu kao Mia, misliću da mu se nešto desilo, ponovo će se dešavati loše stvari... Da li to mogu podneti?

Džejk: Ovo nisam očekivao. Baš nimalo nisam očekivao.
Anđela: Da, odjednom je došao taj poziv. Ali, to je dobra stvar zar ne? Možeš veliku karijeru napraviti, Džejk. Zar ćeš je propustiti?
Džejk: Ne znam... šokiran sam. Našao sam se na najvećoj raskrsnici u životu. Mogu da odem, ali ne mogu da se odvojim od tebe.
Anđela: Ne lupetaj..! Nije valjda da ćeš mene i našu vezu staviti ispred tako velikog puta?
Slegnuo je ramenima. Želela sam da stavi našu ljubav na prvo mesto, kao što bih ja stavila. Ali to ne mogu od njega tražiti, bar ne u ovoj situaciji.
Džejk: Neću napraviti ishitrenu odluku. Čak ni tebi to ne mogu uraditi.
Anđela: Da sam ja dobila tu ponudu, znam da bi me podržao i da bi mi rekao da prihvatim. Tako i ja tebe sada podržavam, Džejk. Prihvati ovu ponudu.
Pomazila sam mu ruku, a u sebi sam lila suze.
Prihvati poziv za marince.
A ja ću izdržati bol...