Hladnokrvni ubica

54 5 0
                                    

✦Anđela✦

Ostavila sam naglo Gejba samog u sobi za ispitivanje, sa obezbeđenjem ispred naravno, i u sebi sam se nadala da će moj razgovor sa Sandrom proći malo bolje nego sa ostalima u stanici. Mada, i ja bih bila besna da neko tako žustro uhapsi mog Džejka.
Sandra se nervozno šetala levo-desno ispred glavnog ulaza u stanicu, sa neurednom punđom i klasičnom odećom na sebi. Ni Viktorija ni Dejmon nisu bili sa njom, hvala Bogu.
Sandra: Na šta ovo liči?!
Viknula je iz sveg glasa na mene na sred hodnika. Ni za to je nisam krivila u ovoj situaciji.
Anđela: Sandra, razumem te...
Sandra: Šta razumeš bre?! Upali ste u hotelsku sobu kao razbojnici, uhapsili mi muža pred mojim očima i pred očima moje dece, i govoriš mi sada da me razumeš? Šta ti pričaš, Anđela?! Jesi li pri sebi?!
Već sam osećala razne poglede kolega na sebi i nimalo mi nije bilo prijatno da neko tako iskaljuje bes i bol na meni. Ma koliko veliki taj bol bio.
Anđela: Sandra, molim te da sniziš ton. Nema potrebe da mene kriviš za sve. Gejba su uhapsili po mom naređenju, tačno je. Ali sam to naređenje naložila na osnovu prikupljenih dokaza. Njegov snajper se podudara sa metkom koji smo izvadili iz Melodinog tela.
Sandra: Ne, ne, ne. To je greška, Gejb to nije uradio. On je ovde imao posla, nije on ubio moju majku!

Ne vredi, ona ne može samo preko reči da mi poveruje. Ne samo meni, nego bilo kome. Ali znam šta radim.
Anđela: Znam...
Moju rečenicu prekinuo je ponovo isti policajac od malopre. Ponovo je želeo nešto da mi šapne.
Policajac: Izvinite, ali... gospodin Mekdaun je rekao da želi da napiše svoje priznanje.
Žustro sam se okrenula ka njemu, ne verujući šta sam upravo čula. Gejb će napisati priznanje?! Policajac mi je klimnuo glavom da mi potvrdi, te sam se okrenula nazad ka Sandri. I dalje je bila besna i na ivici suza, ali sada kada dobijem priznanje razumeće sve.
Anđela: Odmah se vraćam.
Dobacila sam joj i otrčala nazad do sobe za ispitivanje gde se Gejb nalazio. Ne smem da gubim vreme i da mu tako omogućim da se predomislim. Uletela sam žustro unutra i našla Gejba zamišljenog za stolom. Potom me je pogledao malo umornim očima, te je uzdahnuo.
Gejb: Daj mi papir i olovku.
Potrudila sam se da delujem potpuno neutralno ispred njega dok sam iznutra gorela od želje da što pre pročitam njegovo priznanje. Mirno je sedeo i ispisivao reči na papir. Redovi su se ređali polako na listu papira, a meni je delovalo kao da njegovom pisanju nema kraja.
Anđela: Šta se promenilo? Odakle odjednom ideja da priznaš sve?
Gejb: Dosadilo mi je da sedim više u ovoj sobi. Sam ću sebi skratiti muke.
Možda je to i dobra stvar. Uz sve dokaze i njegovo priznanje, na sudu će sve proći glatko. Ali neću ja stati ovde, želim da mi u oči kaže zbog čega je ubio Melodi.
Anđela: Melodi je bila divna osoba, vesela žena, puna ljubavi za sve. Zašto si je ubio, Gejbe?
Sad se i moj mozak primirio, čim sam dobila priznanje što sam od samog početka i htela. Papir sa priznanjem mi je frknuo pravo u facu, te je uzdahnuo.
Gejb: Znaš li koliko njen nakit vredi? Osamsto hiljada dolara, sasvim dovoljno za Sandrine i Džejkove potrebe.
Anđela: A to što su ostali bez majke? To te nimalo ne pogađa, zar ne?
Gejb: Zašto bi kada njen sitan nakit može da nas održi u životu?
Anđela: Monstrume jedan!

Ošamarila sam ga ni ne razmišljajući šta radim. Obraz mu se iste sekunde zacrveneo od moje ruke, a meni se vilica tresla od besa. Zbog nakita je Melodi stradala, zbog nakita Sandra nema majku, a Viktorija i Dejmon nemaju baku. Zbog prokletog nakita je Džejk sada slomljen!
Anđela: Proklet bio dan kad si ušetao u njihove živote. Za sve si ti kriv.
Gejb: Ne pravi se nevinašce, Anđela. I ti imaš svoje grehe.
Anđela: Molim?
Gejb: Ne budi glupa, ti si kriva za Nubriksovu smrt. Zbog tebe je Nubriks mrtav.
Hladnoća mi je prostrujala kroz telo. Je li on to... govori da se tako osvetio za učiteljevu smrt?!
Anđela: Samo zbog njega si ubio Melodi?! Da se osvetiš meni?!
Još jače sam ga stegla, ali ovog puta direktno za vrat. Moji nokti su počeli da mu se urezuju u kožu.
Gejb: Boli, zar ne? A boleće vas još više...
Zlobno se nasmešio kroz plitak udah, pa sam ga ogavno oborila sa stolice na pod. Ni taj pod nije prljav koliko je Gejb.
Anđela: Gorećeš u paklu, Gejbe. Obećavam ti to.

Ključ moga srca [Druga knjiga]Donde viven las historias. Descúbrelo ahora