Ključ moga srca [Druga knjiga]

Tajna operacija bande

Zadatak kao zadatak, nije delovao tako teško. Neko bi čak rekao da je prelak, ali to bi rekli možda samo oni najiskusniji. Ja sam u tuđim očima bio novajlija. Mekušac i slabić. Stranac na domaćem terenu. Kako god me drugi zvali, to mene neće sniziti i obeshrabriti. Ja znam ko sam i to mi niko neće oduzeti.
Obukao sam tamnu kožnu garderobu i ona me je naterala da se osećam moćno i loše, možda čak i kao pravi dugogodišnji kriminalac. Sišao sam sa sprata i zatekao Miu i Anđelu u dnevnom boravku. Izgleda da Anđelu nije strah prošao još uvek. Dereka nije bilo u vili, verovatno me čeka napolju da krenemo.
Džejk: Devojke.
Mia: Hej.. sad mi je Anđela ispričala za zadatak.
Džejk: Da, šef je rekao da moramo već danas da počnemo sa akcijom. Možda i kasnim već.
Mia: Srećno, Džejk.. A slavićemo kad se vratiš..!
Nasmešio sam se slabašno, te se susreo sa Anđelinim pogledom. Ćutala je, pa sam se i ja pravio lud te samo prošao kraj nje. Kao da se jutros zamalo nije desilo pomirenje, a ona ponovo ćuti!
Čim me je letnje sunce ogrejalo, bio sam spreman za akciju. Šef je čekao kraj drugačijeg auta, ovog puta mercedesa, kako nas ne bi otkrili. Čak je i on drugačije izgledao, uneo se u svoju ulogu, tačnije u ulogu mog partnera dilera.
Anđela: Džejk!
Na pola putića sam se zaustavio i okrenuo nazad ka vili samo da bih video da Anđela trči ka meni.
Anđela: Ići ću i ja sa vama.
Džejk: Ne glupiraj se, plan nije takav. Još gore, i ti ćeš biti u opasnosti.
Anđela: Ne mogu te pustiti!
I sama se ućutala znajući da su sada sve granice i sva pravila nestali. Šef je izgleda iz daleka već video da se između nas nešto dešava, ali se uljudno okrenuo od nas.
Džejk: Nećeš ići, bolje je da samo ja budem u opasnosti nego i ti.
Anđela: Ali...
Džejk: Ššš... Neće biti ništa strašno, otići ću na razgovor, ponuditi novu marku kokaina i taman kada oni budu pristali, specijalne jedinice će uleteti i sve ih srediti. Biće u redu sve.
Anđela: Onda se čuvaj...
Stegla me je jače za ruku a donja usna joj se zatresla. Moja Ejndžel se vratila... Konačno mi se vratila.
Džejk: Ostani ovde i budi mirna.

Okrenuo sam se i klimanjem glavom Dereku ušao sam u auto. Na zadnjem sedištu sam tokom vožnje nameštao jaknu i ponavljao u sebi korake za zadatak. Slagao sam možda, nije bilo toliko lako. Fizički je i bilo, ali treba te dilere ubediti da sam jedan od njih. Čim je šef zaustavio auto na praznom mestu, mogao sam kroz prozor videti na skrivenim mestima specijalne jedinice. Sve ide po planu i nadam se da će proći sve bez problema.
Derek: Sećaš se plana, Parkeru?
Džejk: Da, sve je u glavi.
Derek: Hajde onda.
Oprezno, ali i odlučno sam zakoračio van automobila. Očekivali su nas, hakeri u stanici su dobro sakrili trag i zakazali sastanak u vezi preprodaje kokaina. Kao po planu, šef je ostao za volanom, a ja sam se sastao sa glavnim dilerima.
Džejk: Ron Brejkers?
Ron: Taj sam. A ti si Gaston?
Džejk: Da, dogovorili smo sastanak za danas.
Ron je bio ćelav stariji muškarac sa jarećom bradicom, veoma blede kože, ali zato su mu ruke bile pune tetovaža. Njegova kancelarija je zapravo bila otvorena garaža sa sve radnim stolom na sredini kao u nekoj političkoj prostoriji. Bio sam odmah zadovoljan što je pao na moj lažni identitet, biće ovo laganica.
Ron: Ovo je moj brat, Semjuel Brejkers. Takođe posluje sa mnom.
Ovaj je bio mnogo veći i nabildovaniji od Rona. Istog izgleda, ali znatno namrgođeniji tip. Rukovali smo se i njegov gotovo bolni stisak je u meni dao znak da sa ovom akcijom ubrzam odmah.
Džejk: Ovo je moja ponuda.
Iz džepa jakne izvadio sam kokain čvrsto upakovan u providni celofan i bacio ga na radni sto. Oprezno su ga odmerili, a zatim nožem zasekli celofan i liznuli mali deo kokaina kao ocenu njegovog kvaliteta.
Semjuel: Dobar je.
Njegove glasne žice su zastrujale kada je odobrio paket svom bratu Ronu. Zadovoljno sam se blago nasmešio i udahnuo duboko. Sada će ići kao po loju.
Džejk: Imamo li onda dogovor?
Ron: Imamo.

Klimnuo sam glavom i na milisekundu se okrenuo ka autu.
Ron: Šta radiš to?
Džejk: Šta?
Semjuel: Bitanga je pogledala preko ramena..!
Ron: Nisi ti Gaston!
Zbunjeno i iziritirano sam odmahnuo glavom, te coknuo jezikom o zube.
Džejk: Umišljate..! Doneo sam vam najkvalitetniji kokain na Menhetnu i vi me ovako vređate!
Moje pokriće je bilo otkriveno, Semjuel se jako razjario dok je Ron zagledao oko garaže.
Semjuel: Za koju policiju radiš?
Džejk: Ne lupaj...
Usred rečenice je njegova pesnica završila na mojoj kosti iznad obrve. Samo jedan udarac je uspeo da me obori na zemlju, pravo na stomak.
Ron: On je pandur lažljivi!
I Ron se okomio na mene, pa me je iz sve snage šutnuo u levo rebro. Dok su me naizmenično šutirali i psovali, čuo sam kako se užurbani koraci približavaju. Specijalci stižu.
Xx: Odmakni se!
Već se gužva stvorila, a mene je telo previše bolelo da bi išta od hapšenja video. Rebra su mi možda i slomljena, ako ne i kičma i lobanja...