Ključ moga srca [Druga knjiga]

Milosrđe

✦Džejk✦

Očekivao sam da će šef dati Anđeli priliku da ispita Lukasa, obzirom da ga je ona uhapsila a ja sam joj samo čuvao leđa. Međutim, ja ću ga ispitati. Znao da me sa druge strane stakla gledaju i šef i Anđela, ali nisam imao tremu. Imao sam strah od onoga što ću čuti od Lukasa. Šef mi je pre ulaska u sobu za ispitivanje pružio fasciklu i rekao da mi je tu sve što je potrebno. Seo sam naspram Lukasa i u tišini ga posmatrao skrštenih ruku. Sve je bilo jasno što se ticalo Vejdovog ubistva, na profesionalnom i znatiželjnom nivou mi je ostalo samo da saznam zašto.
Lukas: Šta ćutiš?
Drsko mi se obratio gledajući me ispod gustih i neurednih obrva, te sam samo ignorisao to pitanje. Odigao sam fasciklu od površine stola i otvorio je tako da on ne vidi dokumente unutra. Uspeo sam da zadržim stabilan izraz lica iako sam upravo dobio najveći šok do sada u ovoj istrazi. Žustro sam zatvorio fasciklu i pročistio grlo. Na mene je red da govorim.
Džejk: Priznanje da si ubio svog rođenog brata Vejda mi ni ne treba, video sam sve svojim očima. I to ne samo ja, već i drugi detektivi a tu su i neoborivi dokazi. Ono što mene zanima je... zašto?
Zaćutao sam strpljivo čekajući njegov odgovor, te sam ubrzo dobio njegov duboki udah. Udah... olakšanja.
Lukas: Živeo je jadan život. Trideset godina u invalidskim kolicima, kakav je to život? Bezvredan. Nikakav. Za šta ima da živi još toliko, a možda čak i više? I to na našim grbačama! To ne može. I majci i meni je dosta.
Džejk: Je li te ona nagovorila da ubiješ svog brata?
Lukas: Ne, ona nema veze sa ovim. Nije znala da ću to uraditi.
Džejk: Isto kao što nije znala da ćeš ubiti i svog oca?

Istog momenta sam iz fascikle izvukao još jedan set neoborivih dokaza protiv njega. Balističari i ostali forenzičari su utvrdili da je Lukas ubio i svog oca Ovena. Sve što smo imali smo spakovali i iskoristićemo protiv njega. Nema nijedno opravdanje više da iskoristi. Bledo je gledao u analize ispred njega, pa je prstima drhtavo prešao preko papira.
Džejk: Umislio si da si Bog? Da imaš kontrolu nad tuđim životima?!
Povisio sam ton sa razlogom. Odjednom sam se razljutio. Razljutio me je hladnokrvni ubica koji tako mirno sedi nasuprot mene ne želeći da se bar na trenutak pokaje za svoja dela!
Lukas: Ne možete tako da razgovarate sa mnom!
Džejk: Mogu i hoću! Imam sve što mi je potrebno da ubedim sudiju i porotu da te osude na dva doživotne kazne zatvora! Shvataš li koje su posledice tvojih dela uopšte?!
Tek sada se led u njemu probio i počeo je da se vraća u realan svet. Do sada je u njegovoj glavi sve bila samo iluzija, a sada će doživeti šok. Nema više ni oca, ni brata. Možda ni majka neće hteti da ga vidi nakon svega što je uradio.
Lukas: Tata... je bio presrećan što će Vejd napuniti trideset godina. Lekari su mu još u detinjstvu rekli da neće dugo živeti i trideset godina su za tatu bile posebne godine. Radovao se slavlju. Te noći smo odužili sa večerom i... mama je otišla da smesti Vejda u krevet... tada smo se tata i ja raspričali.
Džejk: Njegovo ubistvo nije razgovor, valjda to znaš.
Ironično sam dodao, a to ga je samo razbesnelo. Tresnuo je rukom od sto, a ja sam odmah stegnuo pesnice. I da hoće nešto da pokuša, savladaću ga za manje od dve sekunde.
Lukas: Taj razgovor se pretvorio u svađu. Rekao sam da je besmisleno slaviti takvu glupost i da... i da je Vejdov život isto besmislen.
Džejk: To bi svakoga zabolelo, Lukase. Svaki život je vredan, o tome ti ne odlučuješ. Kako se pucnji nisu čuli?
Lukas: Tata je u mladosti bio strastven lovac, a svoju omiljenu pušku je držao okačenu na zidu. Voleo je da u tišini puca, pa je prigušivač stajao na njoj. Bio sam besan što toliko vrednuje Vejda i... okidač sam povukao. Krv je prsnula iz njegovog čela gde je ostala rupa sa sve metkom...
Osećao sam kako mi nešto prećutkuje, stalno je kolutao očima po stolu.
Džejk: Nisi ispalio samo jedan metak, zar ne? Nije ti bio dovoljan taj jedan što ga je istog trena ubio.
Lukas: Znao sam da je mrtav, krv se širila oko njegove glave. Prorežao sam kroz zube "Sad uživaj" i ispalio još tri hica u njega.
Džejk: A onda si odlučio da ćeš se otarasiti i svog brata. Kako si to samo lepo zamislio..!
Lukas: Morao sam... mama nije mogla više da se brine o njemu...

Sada je već smišljao druge izgovore samo da bi se izvukao iz cele gadne situacije.
Džejk: Niko nema savršenu porodicu, ali ću ti reći jednu stvar koja će ti ostati u glavi sve do kraja života. Slike tvog mrtvog oca i mrtvog brata će te proganjati svuda, sve zato što si ispao kukavica. Nisi heroj za koga te je tvoj brat sigurno smatrao.
Spakovao sam žustro papire nazad u fasciklu i napustio sobu za ispitivanje. Vratio sam se u prostoriju pored iza jednostranog stakla gde sam dokumentaciju predao nazad Dereku.
Derek: Lepo obavljeno, Parkeru. Ostatak papirologije će Skarlet završiti. Odmorite se, imali ste veoma naporan dan.
Izašao je blago me potapšući po ramenu, pa sam ostao nasamo sa Anđelom u prostoriji. Lukasa su u lisicama već odveli iz susedne sobe, a u hodniku se pojačavala buka. Smenjuje se dnevna i noćna smena policajaca.
Anđela: Kradeš moje taktike, nisi fer.
Džejk: Kako to?
Anđela: Ironično ispitivanje je moj fazon, lopove mali.
Nasmejala se i pospano se naslonila ramenom na staklo.
Anđela: Ali si sjajno odradio posao, ljubavi. Svaka ti čast!
Uzeo sam joj ruku i poljubio je u hladnu šaku kao znak da prihvatam njen kompliment.
Džejk: A gde su Noa i Mia?
Anđela: Otišli su ranije u vilu, šef nije želeo da se Mia umara toliko. I ovaj današnji dan će joj biti poslednji na terenu, dok se ne porodi. Posle će drugačije smisliti raspored.
Klimnuo sam glavom, a zatim namerno nabacio smešak koji sakrivam čitavo veče.
Džejk: Nego... Imam ja jedan predlog.
Anđela: Da čujem?
Polako sam joj se približio sve dok nisam dodirnuo njeno telo svojim i dok nisam skoro pa dotakao njeno mekano lice.
Džejk: Šta misliš da... uradimo nešto po pitanju onoga što si rekla tokom plesa?
Anđela: Šta sam rekla tokom plesa?
Smešak na njenom licu je kazivao da je igra provociranja več otpočela. Znajući da me niko sada ne vidi, pružio sam prste i celu šaku provukao kroz prorez na njenoj haljini. Jagodicama sam milovao njenu crnu podvezicu u kojoj se više nije nalazio skriveni pištolj, već samo njena glatka noga. Toliko sam želeo da je već u ovoj prostoriji uzmem pod svoje!
Džejk: Šta misliš o tome da ti u mom krevetu zubima pocepam tu podvezicu, ljubavi?
Nadimak na kraju sam dodao samo da ne ispadnem prost, a tako žarko sam želeo da joj šapućem prljave reči od kojih bi joj se koža ježila čitave noći.
Anđela: Mislim da taj prizor želim što pre da vidim. Vodi me u tvoj krevet, Džejk...